11.

Povodom Venecije: Morlačka krv (Vreme 1000)

Pišući Zimsko ljetovanje u svom malom dvorcu u Islamu Grčkom, Vladan Desnica se setio etikete italijanskog likera "Sangue Morlacco" – morlačka krv – na kojoj je naslikan idealizovan dinarski junak. Morlačka krv!… prolivena od Kandije do Metkovića. Slatko-gorka morlačka krv. Pa o tome valjda ovde i govorim
 

12.

Novogodišnja razglednica: Nešto spiritualno (Vreme 991-992)

U šetnju sam nosio Merkurov štap koji razgoni senke. Upoznao sam svaku stopu ulice Lole Ribara. Pored Šumatovca beskućnik se spremao za spavanje. Reklama za nekakav medicinski preparat je gađala "Pravo u Centar Bola". U izlozima barova ljudi su sedeli kao na slici Dejvida Hopera Noćni sokolovi i zurili u noć
 

13.

In memoriam – Milorad Pavić (1929–2009): Profesor i pesnik (Vreme 987)

U Beogradu je, u osamdesetoj godini života, umro pisac Milorad Pavić, autor Hazarskog rečnika, jedan od najboljih srpskih pisaca dvadesetog veka
 

14.

Novogodišnja razglednica: Iskrice (Vreme 941)

Uvek kad bih se zaglavio na zakrčenom Brankovom mostu, ili još goroj Gazeli, dok izduvni gasovi prodiru u kola, mislio sam na Mostove u delu Ive Andrića. Kako ono beše? Od svega što čovek gradi, u mojim očima nema ništa vrednije od mostova. Mudar si bio, učitelju
 

15.

Povodom stogodišnjice smrti – Simo Matavulj (1852–1908): Pisac je zduhač (Vreme 931)

Ideja da je "život negde drugde" bila je duboko strana Matavulju. Sokove, šale, jezik, punoću života, tipove koji su ga zanimali i o kojima je želeo da piše, on je nalazio ovde, od Dalmacije do Beograda. Kod njega nema stida pred sopstvenim životom, stida od lokalnog (koje je u njegovoj interpretaciji univerzalno). Njemu je Balkan bio pun značenja i zanimljiv. Sve je želeo da opiše…
 

16.

Letnja razglednica - Beograd noću: Tražim pomilovanje (Vreme 921)

Gledao sam sedamdesetogodišnjake kako plešu u zemunskom "Buena Vista Social Clubu" ("Tri Lađara"), gde sviraju džez neki od istih muzičara koji su tu svirali 1957. Digne se neki čiča u košulji boje olujnog neba i neka bakica u crvenoj haljini, i kad zaigraju vidiš da je on bio frajer i da je ona bila riba. Pokreti se ne gube. Rukopisi ne gore
 

17.

Razglednica – praznik u Beogradu: Novogodišnji osmeh (Vreme 888)

Situacija je podsećala na početak veka. Narod je bio pun iščekivanja. Kolevke su stizale iz cele Srbije. Samo, onda su čekali da se porodi kraljica Draga Mašin. Sada je Srbija čekala da se Toma Nikolić nasmeje. "Eloi, Eloi… Nek me ova čaša mimoiđe", vajkao se on. On bi radije tegove dizao. On bi radije ugalj istovarao. On bi vadio mač iz kamena. "Hajde, Tomo, možeš ti to!", bodrio ga je nasmejani Vučić. Toma se nasmejao osmehom iguane u doba hranjenja. Zub je blesnuo među usnama
 

18.

Kultura svakodnevnice: Regalska književnost (Vreme 886-887)

Trećinu nevelike dnevne sobe u socijalističkom domaćinstvu gutao je regal. Jedan deo regala otpadao je na ormar sa "Prvi maj – Pirot" odelima. U drugome je bio bar sa ogledalom "kome je lice opraštalo", malom sijalicom, koju je bilo teško zemeniti, i stomaklijom i viskijem pri dnu flaše, za specijalne prilike. "Hoćete li malo estet’ke?", pitao je vrljavi konobar u Konjicu mog oca stavljajući cveće na sto. Hoćemo. Ostatak regala je – već po želji – otpadao na knjige
 

19.

Novogodišnja razglednica: Super je, samo bezveze (Vreme 834-835)

"Šta se vašoj deci najviše sviđa?", pitaju ženu kraj ubrzanih ringišpila i Hali-Galija na novogodišnjem vašaru. "Najviše im se sviđa ono na šta ne smeju da sednu."
 

20.

Tesla, mladost (4): Prelazak (Vreme 813)