1.

Vile (Vreme 1607)

2.

Nostalgija (Vreme 1603)

3.

Grčka – Požar za požarom: Klimatski Molotovljev koktel (Vreme 1597)

U samo nekoliko dana u Grčkoj je izbilo 586 požara. Najozbiljniji su bili na severu Atike, na južnom Peloponezu, u Fokidi u blizini antičkih Delfa i na severnoj Eviji. Vlada Kirijakosa Micotakisa se našla na žestokom udaru kritike
 

4.

Grčka – Antivakseri protiv vlade: Vakcina ili otkaz (Vreme 1594)

Uvođenjem stroge kaznene politike za nepoštovanje protivpandemijskih mera, obavezne vakcinacije za pojedina zanimanja i dajući poslodavcima za pravo da otpuste radnike koji odbijaju da se vakcinišu, vlada Kirijakosa Micotakisa je na sebe navukla gnev jednog dela Grka i produbila podele u društvu
 

5.

Dvesta godina od grčke revolucije protiv Turaka: Sveti grad Mesolongi (Vreme 1592)

Pre ustanka 1821. godine, gradić je imao svega 3500 stanovnika i mogao je da se prehrani ribom. Posle početka revolucije, u njega su stigle izbeglice iz mnogih sela koja su stradala u turskoj odmazdi. Došle su i hiljade boraca iz raznih delova Grčke, ali i stotine evropskih helenofila, da kao dobrovoljci učestvuju i pomognu u borbi za oslobođenje od otomanske tiranije. Među njima je bio i lord Bajron
 

6.

Grenland – Poprište sudara velikih sila: Groznica za zaleđenim blagom (Vreme 1587)

Devedeset odsto najvećeg ostrva na svetu Grenlanda prekriveno je glečerima i ledom. Poslednjih godina ostrvo se našlo u središtu pažnje velikih sila zbog retkih minerala koji se nalaze pod ledom koji je počeo da se topi. Nova vlast ekološke levice na Grenlandu opire se kineskom prodoru ka nalazištima rudnog bogatstva, pre svega uranijuma, ali teško može da se suprotstavi evropskim i američkim planovima o eksploataciji svog "zaleđenog blaga", takozvane "retke zemlje". Što se led zbog klimatskih promena brže topi, to su veći apetiti velikih sila za ekstrakcijom i eksploatacijom grenlandskih metala i minerala
 

7.

Dići (Vreme 1582)

8.

Grčka – Sunovrat ekonomije i nada u turizam: Svaki talas sve gori (Vreme 1577)

Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a. Sve nade Grčka polaže u turističku sezonu koja bi, prema optimističnim najavama, trebalo da počne 15. maja. Mnoga preduzeća, međutim, do tada neće preživeti. Tako je 27 odsto prinudno privremeno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ponovo otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj postotak se penje na 42 odsto. To će u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU dodatno drastično povećati broj nezaposlenih
 

9.

Putopis (1) – Solun: Žena sa glavom kao u konja (Vreme 1560)

Priča se da svaki kamen solunskog Ano Polija, ostatka iz otomanskog vremena, ima neku legendu i da je pun nekih čudnih bića koja se pojavljuju samo noću
 

10.

Grčka – »Nirnberški proces«: Sumrak Zlatne zore (Vreme 1554)

Presudom da je neonacistička Zlatna zora "kriminalna organizacija obučena u plašt političke stranke" i zabranom njenog rada napravljen je evropski presedan. Uslovi u kojima se uzdigla i delovala mogu se pronaći u zemljama širom Evrope