11.

Lisica i ždral: Večiti derbi (Vreme 1405)

Večiti rivali nastavili su i posle rata svoje besomučno, dosadno prvenstvo, samo u centru pažnje više nisu ratne pobede, ni ko je bio uspešniji etnički čistač, ni ko je više civila zatro, nego čiji su zločinci hrabriji
 

12.

Lisica i ždral: Nova kuća (Vreme 1404)

Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna
 

13.

Lisica i ždral: Šta da se radi, zaista (Vreme 1402)

Na korak sam bio od toga da uskratim društv. zajednici svaku pomoć koja joj pripada i od mene, kao i od svakog drugog iole razboritog i savesnog pojedinca, sad kao da mi se vraća nešto od negdašnje moje dobrohotnosti
 

14.

Lisica i ždral: Bespuća ličn. madlenijanuma  (Vreme 1401)

Bližnji su mi skrenuli ljubazno pažnju na uzroke pada moje popularnosti, na nezadovoljavajuć indeks citiranosti i uopšte na sunovrat mog društv. uticaja, pa možda i ličn. ugleda
 

15.

Lisica i ždral: Crna lista (Vreme 1400)

Onaj ko odbaci neke reči i namerno ošteti vlastitu izražajnu moć ("Večernja škola"), kad-tad će odvratiti glavu i od bližnjih koji lično njemu nisu ništa nažao učinili
 

16.

Lisica i ždral: Večernja škola (VREME 1399)

Reči jesu sve ravnopravne, i jednako dobrodošle, sve su svima na istovetnom i trajnom raspolaganju, ali pravo, dužnost i čast onoga koji piše, pa bilo to za novine, jeste da se nekih reči trajno kloni
 

17.

Reč eksperta – Šta treba znati o kićenju muzike: Čast naša nasušna (Vreme 1398)

Dok sviramo društvu za nekim stolom, unapred uglavnom znamo ko će biti naš dobrotvor, na njega smo usredotočeni, i znatno pre nego što će se mašiti novčanika mi smo registrovali njegovu unutrašnju borbu i trenutak odluke
 

18.

Lisica i ždral: Prigovor savesti (Vreme 1397)

Uprkos prigovoru savesti, obreo sam se, na obljetnicu NDH (10. aprila 1979), u požarevačkoj kasarni, Zdravko Čolić u Gardi, a ja u manjoj kasarni zvanoj Sopot: mi smo Sopoćani, koji ovde živimo, prolazilo mi je kroz glavu, a ne manastir i šta ti ja znam
 

19.

Lisica i ždral: Prežaljeni stalež (Vreme 1396)

Zlatno pravilo baba Kosanino ("Što imam – imam, što nemam – vidim kod drugog") juče mi nije pomagalo, počinio sam smrtni greh
 

20.

Lisica i ždral: Unutrašnja kontrola (Vreme 1395)

Lisica i ždral domogli su se stenograma sa saslušanja ministra X: tužilac je uveliko već u programu zaštite svedoka tj. tužilaca, a sam zapisnik biće dostupan javnosti pedeset godina nakon odlaska saslušanoga u penziju