Rezultati pretraživanja

1.

 : Bezbedno mesto ne postoji (Vreme 1372)

autor: Ivan Ivanji

 

Roman Gubici zbog trenja (Reibungsverluste) Maše Dabić je o nesrećnoj i nesigurnoj ljubavi. Držeći se jedinstva mesta, radnje i vremena autorka na dinamičan način opisuje jedan dan u životu Nore, prevodioca u jednoj instituciji za psihijatriju u Austriji koja stoji na raspolaganju traumatizovanim izbeglicama
 

2.

Kultura sećanja: Pobednici i poraženi (Vreme 1365)

autor: Ivan Ivanji

 

Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi
 

3.

Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja: Put do plavetnila (Vreme 1362)

autor: Ivan Ivanji

 

Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
 

4.

Ljudmila (Vreme 1359)

autor: Ivan Ivanji

5.

Mitologija: Blagoslov ili kletva (VREME 1356-7)

autor: Ivan Ivanji

 

Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena
 

6.

Zločin i kazna – Granice saučesništva: Knjigovođa smrti (Vreme 1353)

autor: Ivan Ivanji

 

Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda
 

7.

Fidel Kastro (13. avgust 1926 – 25. novembar 2016): Veseli vernik revolucije (Vreme 1352)

autor: Ivan Ivanji

 

Vanbračno dete koje je postalo advokat i liberalni demokrata. Borac za slobodu koga su SAD gurnule u naručje Moskve. Revolucionar koji je postao diktator. Komandant kubanske revolucije koji je postao heroj za komuniste i socijaliste širom sveta. Lider Maksimo koji je nadživeo svoje doba, epohu koju su obeležili hladni rat, Kenedi, Hruščov, Brežnjev i Tito. Sa njim će nestati Kuba kakvu poznajemo, sva je prilika da će se pretvoriti u Majami Bič
 

8.

Gete i Hafiz: Orijent i okcident razdvojiti se ne mogu (Vreme 1350)

autor: Ivan Ivanji

 

"Hafize, samo s tobom želim da se takmičim! Neka nama, blizancima, zajednički budu strast i muke. Voleti i pevati kao ti neka bude smisao mog života!", napisao je Johan Volfgang Gete kada se prvi put upoznao sa poezijom persijskog barda
 

9.

Mađarska – Proslava šezdesetogodišnjice revolucije: Zaborav i poluistine (VREME 1347)

autor: Ivan Ivanji

 

Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti
 

10.

Kultura sećanja – Pogrom zrenjaninskih Jevreja: Krajnja destinacija smrt (Vreme 1337)

autor: Ivan Ivanji

 

Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama
 

Stranica 1 od 10 (97 rezultata)    na stranu od 10
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine