31.

Sonda "Novi horizonti": Otkriće s periferije Sunčevog sistema (Vreme 1281)

Šta smo do sada saznali zahvaljujući "Novim horizontima"? Prva oštra slika Plutona otkrila nam je ceo "kontinent" u obliku srca, čija bela boja verovatno potiče od smrznutog ugljen-monoksida. Tu je i ravnica "Sputnjik" od skoro matematički pravilnih poligona, kao da se ispod površine Plutona nalazi tinjajući izvor toplote
 

32.

Kosmos u 2014. godini: Od trijumfalnih podviga do tragičnih neuspeha (Vreme 1251-1252)

Kada je "Rozeta" prišla na tridesetak kilometara od komete Čerjumov-Gerasimenko i lansirala "Filija" (velikog kao mašina za veš), a "Fili" uspeo da sleti na kometu, odgonetavanje porekla naše planete i Sunčevog sistema, kao i predviđanje njihove budućnosti, postali su bliži nego ikad. To što je "Orion" ("Apolo" na steroidima) dostigao impozantnih 6000 kilometara visine, obleteo dve kruga oko planete i bezbedno se vratio, što je počelo do sada najpreciznije trodimenzionalno "mapiranje" Mlečnog puta, a sonde "Maven" i "Mangalyaan" (američka i indijska) stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da čovečanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Međutim, katastrofe letelice SpaceSheepTwo i rakete "Antares" pokazale su da je put u svemir još uvek težak i neizvestan
 

33.

Internet – Borba za prevlast i špijunaža: Rat u sajber prostoru (Vreme 1239)

Mada se uveliko priča o sajber-ratovima Amerike i Kine, Irana i Izraela, Rusije protiv Estonije i Gruzije, nijedna dosadašnja aktivnost na mreži ne uklapa se u definiciju rata po Klauzevicu: ne postoji element sile, spremnost jedne strane da svoju volju silom nametne drugoj, niti su definisani jasni politički ciljevi. Uz to, nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen makar jedan ljudski život. Ipak, posledice bitaka u virtuelnom prostoru mogu biti i ovakve: "Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju sa neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje misterija"
 

34.

Naseljavanje kosmosa: Odaberi svoj pakao (Vreme 1213)

Naseljavanje kosmosa neuporedivo je teže nego što to izgleda u naučnofantastičnim romanima i filmovima. Raznorazni "vorpovi", tahjonski i antimaterijski motori, "crvotočine" i drugi egzotični artefakti univerzuma koji omogućavaju putovanje brzinom većom od brzine svetlosti kroz prečice u prostoru i vremenu više su posledica naše frustracije sopstvenim limitima nego demonstracija ideje utemeljene na naučnim faktima. Tu smo gde jesmo i tu ćemo da ostanemo još mnogo, mnogo vremena
 

35.

Internet novog doba: Inteligentni plovak za »Beograd na vodi« (Vreme 1209)

Nekada sam morao da plaćam piće ljudima kojima sam hteo da ispričam priču o "internetu svih stvari". Danas oni mene vode na ručak samo da bi čuli to isto — Džon Čembers, generalni direktor "Ciska"
 

36.

Od Aeroputa do JAT-a i Er Srbije (2): Jaje, perje i semafor (Vreme 1180)

Očekivanja da će demokratske promene u Srbiji pomoći JAT-u da ponovo zauzme staro mesto u svetskoj podeli posla, brzo su se pokazala nerealnim. Pokušaj da se tokom 2003. i 2004, u saradnji sa Uzbekistancima, obnovi linija za Njujork bio je kratkog daha. Poslednji DC-10 prodat je 2005. godine
 

37.

Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1): Aeroput, svetski a naš (Vreme 1179)

Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista
 

38.

Budućnost rata: Proračunato ubistvo sa bezopasne daljine (Vreme 1176)

Generacija letelica koja u upotrebu treba da uđe krajem decenije verovatno će imati "licencu" da izabere i uništi svoj cilj potpuno samostalno, čim je meta uočena. Prvi put na nebu će se naći mašina koja će moći da ubije "po svojoj slobodnoj volji", zavisno od okolnosti, baš kao što to rade samosvesni Skajnet i roboti iz Terminatora
 

39.

Dva kosmička putnika: Na pragu zvezdane kapije (Vreme 1161)

Dva Vojadžera stekla su svetsku slavu i pre nego što su mediji 20. marta objavili (pa ubrzo poništili) vest da je jedan od njih napustio Sunčev sistem. Reč je o naučnom projektu bez premca koji još traje i čiji su rezultati višestruko nadmašili najsmelija očekivanja. Vojadžeri su nam tokom više decenija trajanja pokazali koliko je Sunčev sistem bogat, sadržajan i uzbudljiv, koliko malo znamo o njemu. Istovremeno, oni su nam odškrinuli vrata u jedan novi, potpuno neistraženi svet koji se krije iza njega, svet Mlečnog puta, bezbrojnih zvezda u njemu i još veće praznine između njih. Danas pišemo o Vojadžeru 1 upravo zbog tih "vrata" – da li smo prošli kroz njih ostaje diskutabilno, ali je nesporno da smo blizu, na pragu da zakoračimo u novo, zvezdano doba
 

40.

Majami za pešake (Vreme 1143)