1.

Portret savremenika – Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a: Prva pepeljuga PPV-a (Vreme 1207)

U nastojanju da negde bude vidljiva, ministarka energetike suviše je prpošna za parohijalni srpski muški šovinizam. Njeni iskazi takođe su suviše hladni i trivijalni u pogledu vere u modernu i efikasnu Srbiju da bi doista bila neka uverljiva izborna karta kod naroda do koga joj je toliko stalo. Na drugoj strani, ona tehnokratskim slojevima malo šta može da pokaže od sopstvenih profesionalnih rezultata – osim vanredne profesure, naravno, na Megatrendu
 

2.

Portret savremenika – Vojin Đorđević: Lumpen-kapitalizam (Vreme 1024)

Vojin Đorđević ima znatne troškove kako bi održao magiju svog uticaja na kreditore, poreznike i ministre Srbije. Nema te sponzorske akcije u kojoj on nije učestvovao, naročito u sportu, posebno košarci (fudbal drži drugi ogranak alko-mafije), pa čak i u rukometu, dok je predsednik jednog beogradskog rukometnog ligaša bio načelnik poreske uprave za Vojvodinu
 

3.

Grupni portret savremenika – Poslovni klub Privrednik: Promena pravila igre (Vreme 1011)

Branislav Grujić kaže da on i ostali članovi kluba, koji za većinu građana predstavljaju tajnu, poput celog sveta moraju da pišu nova pravila igre, da propagiraju na svakom mestu, u svakom trenutku, svakim korakom novu Srbiju koja radi, koja se gradi, koja stvara. Srbiju u kojoj se pregalaštvo i rad nagrađuju i javno promovišu kao poželjna društvena vrednost
 

4.

Portret mandatara – Mirko Cvetković: Poslovođa sa »zlatnim glasom« (Vreme 913)

Ko god je otišao od Cvetkovića smatrao je da je dobio šta je hteo, a u stvari je uvek bilo po Mirkovom. Videćemo. Jer, jedno je bočiti se oko racionalnih interesa, a drugo je usklađivati političke apetite
 

5.

Portret savremenika – Miroslav Mišković: Deltina alfa i omega (Vreme 797)

Iz Kruševca u vladu, iz vlade u sobu hotela "Slavija", iz hotela u svet krupnog biznisa. Ko je zapravo Miroslav Mišković, kojim se ovih dana bave i političari i mediji