11.

S verom u NATO: Ogledalce, ogledalce... (Vreme 933)

Istraživači agencije Galup sproveli su na zahtev Evropskog fonda za Balkan temeljno istraživanje o tome kako narodi Balkana vide sebe, svoje susede i evropske institucije
 

12.

Srbija i EU: Delta nad Briselom (Vreme 929)

Ko će brže uvesti Srbiju u Evropu – Mišković ili Tadić
 

13.

Haška posla: Treniranje strogoće (Vreme 908)

Kako je novinar Baton Hadžiu zaglavio u Hagu
 

14.

Ratni zločini: U ime zakona Leke Dukađina (Vreme 901)

Kako se Ramuš Haradinaj, uz malu pomoć prijatelja, narugao pravu i pravdi
 

15.

Srbija i Hag: Zaustavite Karlu (Vreme 897)

Knjiga Karle del Ponte biće u najmanju ruku izgovor da se ionako ledeni odnosi između Haga i Beograda dodatno ohlade
 

16.

Tajne službe: Špijuni i kontrolori (Vreme 884)

Novi zakon o tajnim službama predstavlja pokušaj da se uvede kakav-takav red u zapušten i podivljali sistem bezbednosti u Srbiji, ali do cilja je još daleko
 

17.

Dosije - Ratko Mladić: Pršti, pršti haška staza (Vreme 782-783)

Nemoćna ili nevoljna da Srbiju oslobodi haškog kamena koji joj visi o vratu, vlast se panično trudi da proizvede utisak da ipak nešto radi
 

18.

Narkotici: Veštački raj (Vreme 778)

Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
 

19.

Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1): Put svile i heroina (Vreme 775)

Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja