1.

Seksualno nasilje: Tramvaj zvani strah (Vreme 1452)

"Statistika govori da je u Evropskoj uniji 43 odsto žena doživelo neki vid muškog nasilja, a situacija je vrlo slična u Srbiji. Možemo da pretpostavimo da je jedan broj saputnica imao iskustvo nasilja i da oseća još veći strah da se suprotstavi", kaže Biljana Slavković iz Instituta za psihodramu"
 

2.

Kriza srednjeg doba: Problemi sa krštenicom (Vreme 1423)

Periodi tranzicije u nove starosne kategorije i prihvatanje novih uloga kod mnogih ljudi mogu proći lakše i bez većih trzavica, ali isto tako mogu izgledati i kao psihološke krize drugačijeg porekla
 

3.

Porodično nasilje – Zašto žrtve ostaju sa nasilnicima: Začarani krug straha i torture (Vreme 1338)

Osuđivanje žene koja ne napušta nasilnika još je jedan dokaz nerazumevanja mehanizama nasilja. Reč je o predrasudi, a posledice koje nosi sa sobom ženu pogađaju u dve smera: u njenom mikrookruženju i u okviru institucija
 

4.

Nasilje nad ženama: Koga je briga (Vreme 1142)

"Nekažnjavanje, ignorisanje, potcenjivanje ili prikrivanje nasilja prema ženama stvaraju pogodno okruženje za rast i ponavljanje nasilja, a atmosfera nekažnjivosti stvara osećaj pravne nesigurnosti i navodi na zaključak da zaštita i ostvarivanje ljudskih prava ostaje samo deklarativna"
 

5.

Psihijatrija i psihoanaliza: Nacionalizam, prinuda ili izbor (Vreme 1114)

"Etnonacionalizam je polimorfan: on je i socijalni i politički pokret, i ideologija, i pogled na svet, i mentalitet. On je i racionalan i iracionalan. On je i banalan – utkan u rituale svakodnevice, deo svakodnevnog života ljudi"
 

6.

Nove bolesti: Tuga ili sreća, šta je gore (Vreme 1107)

Ukoliko neko tuguje zbog smrti voljene osobe duže od dve nedelje, može da dobije dijagnozu velikog depresivnog poremećaja. Ima osnova da se i sreća vodi kao poremećaj jer je retka (statistički devijantno stanje), utiče na ponašanje i mišljenje, i najčešće je iracionalna – karakterišu je bezbrižan stav i impulsivno ponašanje
 

7.

Ženska lepota: Standardi pa status (Vreme 1100)

Današnji stereotip lepote ujedinjuje neke osobine koje izvorno ne pripadaju estetskim fizičkim odrednicama i kao takav se plasira u popularnoj kulturi i medijima: povezanost lepog i uspešnog, ili lepog kao odvažnog i samopouzdanog. Postavljeni modeli lepote za većinu žena (pa i muškaraca) teško su dostižni ili čak nedostižni – procenjuje se da samo pet odsto žena može postići model vitkosti koji je najčešće prezentovan u medijima
 

8.

Mentalno zdravlje: Dobra volja i dobar plan (Vreme 1012)

9.

Preokret u lečenju mentalnih poremećaja (Vesti)

Konferencija o mentalnom zdravlju održana u Beogradu mogla bi predstavljati istorijsku prekretnicu u oblasti zaštite mentalnog zdravlja u zajednici na našim prostorima
 

10.

Dan mentalnog zdravlja (Vesti)

Duševna bolest nije zarazna ali ravnodušnost jeste