Sve po spisku

Zakon o izboru narodnih poslanika, kojim se ukida praksa blanko ostavki usvojila je Skupština Srbije u sredu, 25. maja kada je od prisutnih 128 poslanika, za zakon glasalo njih 119.

Zakonom se utvrđuje da se poslanički mandati raspoređuju na osnovu redosleda na izbornim listama.

Većina za izglasavanje zakona obezbeđena je kada je parlament prihvatio amandman Partije ujedinjenih penzionera Srbije kojim se štiti pozicija malih partija u koaliciji, kao i predlog LSV-a da u Skupštini bude 30 odsto žena (do sada je bilo 25 odsto). Činjenica je i da je opozicija odustajanjem od glasanja zapravo omogućila vladajućoj većini da usvoji zakon brojem glasova manjim od 126. Usvajanje zakona takvom većinom verovatno je još jedan znak krize vladajuće koalicije, ali to je druga tema.

U obrazloženju zakona se kaže da se novim članom 13. menja član 84. starog zakona o izboru narodnih poslanika tako da dodelu mandata nakon sprovedenih izbora za narodne poslanike vrši Republička izborna komisija prema redosledu kandidata na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Naglašava se da je ovakvo rešenje u skladu sa stavom Ustavnog suda da poštovanje ustavnog principa slobodnih i neposrednih izbora u sistemu srazmernog predstavništva podrazumeva da redosled kandidata na listi obavezuje podnosioca izborne liste pri raspodeli dobijenih poslaničkih mandata. Podvlači se i da je predloženo rešenje u skladu i sa Zajedničkim mišljenjem Venecijanske komisije Saveta Evrope i Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR), kojim je kritikovan član 84. dosadašnjeg zakona koji je omogućavao političkim strankama da nakon izbora proizvoljno odaberu koji će kandidati sa izbornih lista postati narodni poslanici, čime je političkim strankama obezbeđivana disproporcionalno snažnija pozicija u odnosu na kandidate sa izborne liste.

To se sad menja. Uz to, članom 14, koji se dodaje novi stav u članu 88. postojećeg Zakona, precizira se način podnošenja ostavke na funkciju narodnog poslanika. Usvojenim izmenama zakona propisano je da poslanik lično podnosi sudski overenu ostavku predsedniku Skupštine Srbije u roku od tri dana od dana overe. To znači da se ukidaju blanko potpisane ostavke deponovane u sefu šefa partije. Predloženim rešenjem otklanja se mogućnost da se ostavka podnese protiv volje narodnog poslanika. Partije će imati manju vlast nad poslanicima.

Nove odredbe se reklamiraju kao napredak demokratije.

Ima međutim i nekoliko «ali» koje devojci sreću kvare. U toku rasprave o ovom zakonu pojavljivale su se sumnje da će se poslanicima tako dati mogućnost da pod izgovorom da glasaju po savesti – pojedinačno trguju. Neki su prognozirali da će vladajuće većine biti nesigurnije zbog nedisciplinovanih poslanika, a drugi smatraju da će biti sigurnije jer će vlast potkupljivati pojedinačne opozicione poslanike, nego što će opozicija moralnim pritiskom da dezorganizuje vladajuću većinu. Čula su se upozorenja da se može povećati nivo korupcije, a smanjiti inače slaba povezanost poslanika s partijskim programima na osnovu kojih su dobili mandate.

U obrazloženju zakona se naglašava se i da će dodela poslaničkih mandata kandidatima prema njihovom redosledu na izbornoj listi omogućiti biračima da znaju koji kandidati imaju najviše izgleda da dobiju mandate, kao rezultat njihovog glasanja za određenu izbornu listu. To je očigledno samo delimično tačno. Zamislite da kao glasač na izborima na kojima se pojavilo 15 lista gledate za koga ćete glasati na osnovu kandidata, pa šacujete spiskove sa 3750 imena.,. Ako ste uopšte pred biračkim mestom našli listu za koju ćete glasati, gledate u jedinstveni spisak 250 poslaničkih kandidata koalicije sa 5 članica. Možda možete zaključiti i ko bi od tih 250 ispisanih imena mogao postati poslanik, ali ćete verovatno ostati zbunjeni ako počnete da razmišljate ko će za dve godine biti poslanik ako ostavku podnese treća poslanica pete po redu članice koalicije za koju glasate.

Usvojenim amandmanom PUPS-a predviđa da se, naime, da u okviru izborne koalicione liste poslanik kome je iz bilo kog razloga prestao mandat menja poslanikom iz njegove partije koji je prvi sledeći na listi. Prema članu 15. novog zakona kad poslaniku – pripadniku manje zastupljenog pola na izbornoj listi prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu – pripadniku istog pola sa te izborne liste...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---