Odlazak Sai Babe

Vest o smrti Sai Babe ne znači mnogo današnjoj omladini jer oni za njega uglavnom ni ne znaju, ali je itekako bio poznat onima koji su bili mladi šezdesetih i sedamdesetih godina pošto je bio jedna od ikona tog doba.

Sai Baba je bio indijski guru koji je imao svoje sledbenike u 126 zemalja sveta i procenjuje se da ih sada ima oko šest miliona. Rođen je 1926. godine kao Satjana Rajan Raddžu u Putapartiju, selu koje će potom on učiniti mestom hodočašća za milione Indijaca, ali i dece cveća koja su tokom hipi ere masovno odlazila u Indiju. Sai Babina majka tvrdila je da on bezgrešno začet i da kao beba nikada nije plakao, već se samo smejao. Majčina priča ostavila je uticaj na dečaka i on je 1940. godine sebe proglasio avatarom (reinkarnacijom) hinduističkog sveca Sai Babe iz Širdija. Priča kaže da se to dogodilo pošto ga je 8. marta 1940. godine ujela škorpija posle čega je pao u nesvest. Kada se nakon nekoliko časova osvestio, počeo je da govori sanskritski jezik koji pre toga nije znao i naizmenično se smejao i plakao, brbljao i ćutao. Lekari su ovakvo ponašanje okarakterisali kao histeriju, ali njegovi sledbenici smatraju da su to bili prvi znaci Sai Babinog duhovnog prosvetljenja i to potvrđuju time da je krajem maja iste godine zabeležen prvi slučaj da je on ni iz čega materijalizovao neki predmet. Njegov otac nije bio oduševljen ovim događajem i dohvatio je štap i zapitao sina šta misli ko je on. Sin mu je odgovorio da je on Sai Baba, to jest njegova reinkaranacija. Nije poznato šta je na ovo rekao njegov otac, ali se zna da je kroz nekoliko meseci Sai Baba proglasio da nema nikakavih veza sa bilo kime na ovom svetu i napustio je porodicu. Počeo je da putuje po južnoj Indiji i već krajem 1940. godine stekao je prve sledbenike. Već 1944. godine Sai Baba je sakupio toliko novca da je mogao da se vrati u rodno selo i tamo sagradi prvi hram. Od priloga vernika u Putnapartiju je 1957. godine otvorena i mala bolnica i na tome bi se verovatno i završila Sai Babina karijera gurua da nije bilo šezdesetih godina, hipi pokreta i opčinjenosti hipika Indijom.

Gurui su deo Indijske tradicije i ova zemlja uvek ima nekoliko značajnih gurua, tako da je Sai Baba imao i konkurenciju, ali je ipak zadobio najveću pažnju hipika verovatno i zato što im se dopala njegova afro frizura i jarkonarandžasta tunika, kao i njegovo učenje o jedinstvu svih religija koje se savršeno uklapalo sa filozofijom hipi pokreta. Hipici su proširili Sai Babino učenje van Indije i doprineli tome da on počne da dobija priloge iz celog sveta. Svetski mediji su izveštavali da Sai Baba ni iz čega materijalizuje hranu, cveće, pa čak i ručne satove, tako da su mu na kraju naučnici predložili da ta čuda ponovi u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. On je odbio ovaj predlog rekavši da nauka treba da se zadrži na stvarima koje se tiču ljudskih čula i da se ne meša u spiritualno koje prevazilazi čulni svet. Posle ovog događaja neke Sai Babine pristalice počele su da nose ručne satove sa njegovim likom na brojčaniku.

Prilozi su masovno stizali i Sai Baba je u Putnapatriju sagradio ogroman kompleks sa stadionom i aerodromom. Procenjuje se da ceo kompleks kojim upravlja organizacija „Sai Baba central trast" vredi oko devet milijardi dolara.

Ipak, nije sve bilo idilično. Iako protiv njega nikada nije podignuta optužnica, postoje tvrdnje da je počinio seksualna zlostavljanja, a nikada se nije razjasnilo ni kako su ubijena četiri čoveka koji su bili njegovi sledbenici i navodno su ušli u njegovu spavaću sobu naoružani noževima. Sai Baba je tom prilikom ostao nepovređen.

Sa zalaskom hipi pokreta, Sai Baba nestaje iz svetskih medija, ali je do kraja života ostao uticajan u Indiji. Tamnošnja javnost bila je detaljno izveštavana o njegovoj bolesti i kada se ispostavilo da je zbog problema sa srcem i bubrezima priključen na aparate, neki su se zapitali kako je tako nešto moguće kada je Sai Baba bio poznat po čudotvornim isceljenjima. Sai Baba je umro u 7.40 časova 24. aprila ove godine i pošto je toga dana bio Uskrs, njegovi sledbenici videli su u tome nedvosmisleni dokaz njegovog božanskog porekla. Bilo je i onih koji su smatrali da je njegova smrt dokazala da nije imao nikakve natprirodne moći budući da je sam prorekao da će umreti 2019. godine.

Bez obzira na ove kontraverze, Sai Babina smrt bila je glavni događaj u Indiji. Njegovo telo bilo je izloženo dva dana u hramu u Putnapartiju i hiljade ljudi prošle su kraj providnog kovčega u kome je ležao. Policija je morala da uspostavi red, a dve indijske savezne države proglasile su dan žalosti. Njegovu sahranu prenosilo je nekoliko televizija.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---