Naša situacija

9. februar 2003.

Naša situacija je prilično nepovoljna. Njene loše strane su:

- Brojna otvorena državna pitanja (Kosovo, Ustav i regionalizacija, jug Srbije, Sandžak, provizorijum sa Crnom Gorom)

- Nezrela i nekvalitetna politička elita i politička javnost

- Teško strukturno stanje privrede (većina tehnologije zastarela, niska produktivnost i konkurentnost, loš kvalitet proizvoda, nizak izvoz, veliki udeo društvene svojine itd.)

- Međunarodni pritisci (Hag, spor proces evropske integracije)

- Loša opšta međunarodna situacija (iračka kriza, ekonomska recesija)

- Mala potrošnja (potražnja) stanovništva

Povoljni elementi

- Počeo proces ozdravljenja privrede

- Znatne finansijske rezerve u sivoj ekonomiji (4 milijarde dolara)

- Uspostavlja se kontrola nad sistemom (javne finansije, zdravstvo itd.)

- Nema kritične mase za velike socijalne proteste

Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku. Nismo toliko problematični da bi se neko ozbiljno bavio nama, previše smo problematični da bi nas prihvatili, nismo strateški značajni da bismo imali bonus. Uz to, nalazimo se u bloku zemalja koje važe kao trajno nestabilne (BiH, Makedonija).

Zbog toga je neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja, pretežno oslonjenu na plan aktiviranja sopstvenih razvojnih resursa. Taj plan podrazumeva potpuno individualizovan koncept, koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropske integracije itd.)

Ti trendovi su realni, i desiće se, ali mi u međuvremenu moramo mnogo da učinimo.

Pre svega, potrebna nam je individualna mapa izvoznih tržišta i izvoznih grana. Ne možemo sve da prepustimo tržištu. Potrebna je ciljana intervencija. Npr., arapska, južnoamerička tržišta, pojedine egzotične zemlje (Libija, Kuba), mogu da posluže kao spasonosan čamac koji će deo naše privrede da preveze na obalu konkurentnosti i modernizacije (pre svega prerađivačka prehrambena industrija, drvna itd.). Treba osigurati tržišta za vojnu (namensku) industriju (Brazil itd.).

Kod privlačenja investicija treba više pažnje posvetiti nekonvencionalnim partnerima (Turska, Emirati itd.). Stvarati situacije za zajednička ulaganja stranih investitora i domaćih preduzetnika.

Odgovornost

- Oni koji loše upravljaju poverenim mandatom retko odgovaraju. Za njih je mali rizik. Veliki rizik je za narod, jer on uvek plati cenu. I to u svakoj zemlji.

- Zbog toga su izbori kao način poveravanja mandata vrlo ozbiljna stvar. Kao kada nekome dajete kredit. Ako bankrotira i upropasti vaš novac, vi ste žrtva.

- Šta radi dobra i odgovorna vlast? Štedi, investira, ne udvara se, poštuje dugoročne interese zemlje.

- Šta radi demagoška i neodgovorna vlast? Troši, zadužuje se, ugađa sitnim prohtevima i kupuje socijalni mir, ali po cenu dugoročnog propadanja.

- Kada na kraju sve potroši i biva zamenjena, narod traži pravdu i ponekad osvetu. Ali obično je prekasno.

- Jedina korist od loše vlasti je pouka, ako je ima. Pouka da se u budućnosti ne treba pecati na slatke i primamljive udice. Ono što je slatko obično je nezdravo. Lekovi koji leče su gorki. Ova pouka u srpskoj istoriji nije preterano uspevala. Inače ne bismo imali toliko neuspeha.

Najlošiji scenario

11. februar 2003.

Napraviti scenario sa najlošijim razvojem događaja.

1) Iračka kriza traje dugo.

2) Svetska ekonomska recesija.

3) MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo.

4) Hag se zaoštrava (nove optužnice oko Kosova).

5) Evropska unija zamrzava pregovore.

6) Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet.

7) Kosovo se ne rešava, napetost traje.

8) Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu.

Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija?

1) Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja, i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario.

2) Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a itd.).

3) Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima itd.).

4) Napraviti plan komunikacije sa javnošću.