Neredi u Albaniji

Najmanje troje ljudi je poginulo, a nekoliko desetina je ranjeno u sukobu policije s demonstrantima 21 januara 2011 u Tirani tokom demonstracija u kojima je opozicija tražila raspisivanje vanrednih opštih izbora.

Vlast i opozicija u Albaniji jedna na drugu prebacuju odgovornost za žrtve.

Albanski premijer Sali Beriša i lider Socijalističke partiji Edi Rama uzajamno se optužuju. Beriša je okrivio Ramu i njegove simpatizere da su pokušali da uzmu vlast nasilnim putem i nazvao je učesnike sukoba "banditima, prestupnicima i teroristima".

Oko 20.000 simpatizera opozicije skupilo se u petak 21. januara pred zdanjem vlade u centru Tirane, da bi tražili Berišinu ostavku i sprovođenje vanrednih opštih izbora. Mirni protest prerastao je u nerede, kada je nekoliko stotina demonstranata izdvojilo iz glavne grupe i počelo da gađa policiju kamenicama, a i da pali automobile. Snage poretka su odgovorile suzavcem i šmrkovima.

Među ranjenima u tom sukobu ima i demonstranata i policajaca. Nekoliko ljudi je u teškom stanju.

Edi Rama je okrivio vlast da je isprovocirala nerede i da je protiv demonstranata poslala sve same neprofesionalne policajce. On je situaciju u zemlji nazvao "dubokom krizom", a vlast je optužio za "političko slepilo".

Albanski ministar odbrane Arben Imami je ocenio da su demonstracije u Tirani "potpuno propale", a da su policajci tokom demonstracija pokazali "profesionalizan i humanizam, braneći ustavni poredak i institucije".

Socijalistička partija Albanije je zahtevala sprovođenje vanrednih parlamentarnih izbora posle ostavke vice-premijera i ministra ekonomije Albanije Ilira Mete povodom optužbi za korupciju iznetih na albanskoj televiziji uz kompromitujuće materijale.

Socijalisti okrivljuju desnu Demokratsku partiju za nameštanje rezultata izbora iz 2009, na kojima je ona pobedila s minimalnim preimućstvom. Beriša je lider albanske Demokratske partije od 1991. Posle 1992, nakon pada komunizma, bio je predsednik Albanije sve dok njegova vlada nije pala 1997. nakon kolapsa piramidalnih šema. Postoje mnoge indicije da je tokom tok sloma vlasti u Albaniji mnogo oružja iz tamošnjih kasarni prošvercovano na Kosovo.

Kolaps Ponzi šema bio je krajem 1996, u njima je Albancima od 1994, kako se veruje ukradeno oko milijardu dolara životne štednje. Jedna po jedna, piramidalna banka je padala i decembra 1996, demonstranti su izašli na ulice i optužile vladu da je kriva za ukraden novac. Do marta 1997, vojna skladišta u Albaniji su opljačkana, a izgledalo je da će buknuti građanski rat između vlade i pobunjenika. Beriša je tada odbio zahteve opozicije da se povuče. Multinacionalne snage NATO-a su pozvane da stave situaciju pod kontrolu. Posle intervencije u Albaniji, vanredni izbori su održani u junu 1997.

Od 1997 do 2005, Albanijom je u dva mandata vladala Socijalistička partija Albanije dok je Beriša bio u opoziciji.

U 2005. Demokratska partija je dobila izbore i Beriša je postao premijer u koalicionoj vladi. U 2009. on je reizabran za premijera, pošto je Demokratska partija proglasila tesnu pobedu na parlamentarnim izborima, ali je bio prinuđen da napravi koaliciju sa Socijalističkim pokretom za integraciju.

Albanija se za EU kandidovala pre godinu dana. Kad je ušla u NATO, Albanija je razoružala broj vojnika sa 65.000 na 14.500.

Polovina ekonomski-aktivnog stanovništva Albanije bavi se poljoprivredom - poljoprivredni radnici čine 58 odsto radne snage koja generiše oko 21 odsto BDP-a, BDP po glavi stanovnika u Albaniji iznosi oko 6.200 dolara. Petina Albanaca radi u inostranstvu. Albanci u velikom broju rade u Grčkoj i Italiji, a samo doznake iz te dve zemlje čine oko 15 odsto albanskog BDP. Ekonomski rast u Albaniji, po proceni MMF-a u 2010. je iznosio 2,6 odsto BDP, a u 2011. bi mogao da dostigne 3,2. Hronični problemi Albanije su, između ostalih, visoka stopa nezaposlenosti, korupcija sve do visokih nivoa vlasti, i organizovani kriminal. Albanija malo izvozi, a uvozi velike količine hrane iz Grčke i Italije. Priliv novca je mahom od finansijske pomoći i od ljudi koji rade u inostranstvu.

Sledeći redovni izbori za 140 poslanika albanske skupštine Kuvendi, trebalo bi da se održe 2013. Izbori za lokalne organe vlasti zakazani su za 8. maj 2011.

Poslednje dve godine albanski demokrati i socijalisti vode oštru političku borbu. U tom periodu bilo je nekoliko masovnih protesta, ali su oni protekli bez ozbiljnih incidenata. Sukobi u Tirane izazvali su zabrinutost u međunarodnim krugovima. Evropski zvaničnici, SAD i OEBS žale zbog gubitka ljudskih života tokom demonstracija u Tirani i pozivaju sve političke snage i građane da se uzdrže od nasilja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---