Vreme
VREME 1029, 23. septembar 2010. / VREME

Menadžerske bolesti:
Supermen u znoju i s glavoboljom

Što je osoba na višoj hijerarhijskoj poziciji, ima veću odgovornost i opterećenje, pa samim tim i strah od neuspeha i gubitka ugleda. Kada klimavu ekonomiju potkači i svetska finansijska kriza, strah od bankrota i odgovornost za egzistenciju više hiljada porodica sigurno izbacuje iz ravnoteže svakog savesnog privrednika

"Pogledaj, kakva fora!", vrisnula je oduševljeno moja prijateljica kad mi je prošle nedelje pokazala cirkularni mejl koji je dobila od video producenta iz Engleske. Naslov je glasio: "Vežba prstima koja eliminiše stres! 100% garantovano!" Zatim u nastavku tekst: "Nemojte mi pričati o šetnji i teretani, ovo je jedina vežba koja eliminiše stres." Onda kao poenta sledi video snimak ruku koje brzo prebrojavaju par hiljada dolara. E, da. Odmah sam pomislila da bi me prebrojavanje jedne fine sume novca u mom vlasništvu sigurno oslobodilo višemesečnog spazma u vratu i leđima. Kako sam kreditno malo sposobna, najbrži način samopomoći bio bi da odem do najbliže poslovnice i ljubazno zamolim osoblje banke da me puste da jedno sat vremena brojim neke devize – pa neka bude i pod njihovim nadzorom. Drugo rešenje bilo bi da stisnem petlju i otisnem se u korporativni svet sa strogim kodeksima, beskrajnim sastancima i obaveznim "neformalnim" koktelima. Tako sam brzo došla do zaključka da u tom bezbrižnom prebrojavanju mogu da se opuste samo oni koji ni prstom nisu makli da se taj novac i zaradi. Mada, imaju i oni svojih frustracija.

VRH I PROVALIJA: Biti uspešan preduzetnik (ili preduzetnica) u tranzicionoj Srbiji u kojoj ne postoje ni jasna pravila ni povoljna poslovna klima – sigurno nije lako i nije za svakoga. Kada klimavu ekonomiju potkači i svetska finansijska kriza, strah od bankrota i odgovornost za egzistenciju više hiljada porodica sigurno izbacuje iz ravnoteže svakog savesnog privrednika. Kada se početkom godine Zoran Drakulić javno žalio da zbog poslovnih problema ne može da spava, retko ko ga je shvatao ozbiljno, mada se na njegovom licu jasno videla nelagoda. Neki ljudi imaju poker face, pa najuspešniji srpski privrednik Miroslav Mišković ne izgleda mnogo zabrinuto što mora da proda deo Delta Maxija, dok u isto vreme treba da se povlači po sudovima i medijima sa dojučerašnjom najbližom saradnicom (sličnog izraza lica).

Jedna latinska poslovica kaže: "Što se penjemo na viši vrh, dublja je i provalija pod nama." Psiholozi kažu da što je osoba na višoj hijerarhijskoj poziciji, ima veću odgovornost i opterećenje, pa samim tim i strah od neuspeha i gubitka ugleda. Paradoksalno je da baš njima okolina najviše zavidi na uspehu i doživljava ih kao osobe koje nemaju ništa drugo da rade sem da uživaju u dokolici i luksuzu. Poznato je i da su se za vreme Velike depresije u Americi tridesetih godina prošlog veka zbog propasti i bankrota ljudi ubijali skakanjem sa zgrada. Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije, od februara 2004. godine do danas u našoj zemlji 72 preduzetnika oduzelo je sebi život. Kao razlog se navodi nemogućnost otplate kredita, naglo osiromašenje i gubitak ugleda porodice. Kao dokaz da država gura preduzetnike u provaliju, u studiji UPS-a navodi se činjenica da su nameti prosečnog malog i srednjeg preduzeća pet puta veći nego firme iste veličine u Hrvatskoj. Očigledno je da preduzetnici žive pod velikim stresom i ne mogu da se nose sa takvim obavezama ukoliko nemaju ogromnu ličnu energiju, strpljenje i veru da će uspeti.

OPIJENI POSLOM: Ipak, i najistrajniji su izloženi rizicima sopstvenog karaktera. Zato ljude opijene sopstvenim poslom nazivaju radoholicima. Izrazito su ambiciozni, a kada ostvare planirani cilj, njihov mozak luči endorfin, supstancu sličnu morfinu, koja proizvodi osećaj opuštenosti, zadovoljstva i sreće. Zato postaju zavisni od tog dobrog osećanja i sopstvenog rada, pa žele da naprave još dobrih poslova. Radoholik je menadžer koji radi minimum 60 sati nedeljno, ima veliku platu, uzlaznu karijeru, brak koji se raspada i zdravlje koje slabi. Oni nameću svoje ideje, "grizu" i ne podnose neuspeh. Često za takve osobe kažu da žive "200 na sat". Ne želim nikome da baksuziram zdravlje, ali ovaj opis me najviše podseća na Miodraga Kostića. Prošlog leta, dok je ispraćao novinare sa Kopaonika, na nečiju opasku da smo ga dugo čekali, polupokajnički je uzviknuo: "Jeste, priznajem! Ja sam svima kriv. I bivšoj ženi, i deci, i devojci..."

Izvesno je da će se kod poslovnim obavezama preopterećenih ljudi vremenom pojaviti prvi simptomi menadžerskih bolesti – zdravstvenih smetnji kojima su uzrok stres, napetost i ubrzan način života. Uznemirenost je često posledica vremenskog tesnaca i loših međuljudskih odnosa u kolektivu. U Americi oko 47 miliona ljudi godišnje oboli od menadžerskih bolesti, a milion umre od posledica. U zapadnoj Evropi menadžeri uglavnom umiru od infarkta srca, dok na Dalekom istoku uglavnom gube život usled moždanog udara. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u 2009. je od kardiovaskularnih oboljenja umrla 59.951 osoba, od čega je svaka osma pripadala grupi radno-aktivnog stanovništva. Ne postoje podaci o obolevanju poslovnih ljudi na višim funkcijama, ali menadžerske bolesti su i u Srbiji veoma podmukle. Tako je vest o nedavnoj i iznenadnoj smrti Radeta Pribićevića, direktora korporativnih poslova u Salfordu, zaprepastila sve koji su ga poznavali. Čovek je bio izuzetno aktivan, angažovan i uvek dostupan novinarima. Osim za porodicu i prijatelje, njegova smrt sigurno je veliki gubitak i za privredu. Statistike pokazuju da je stres postao sastavni deo života, i da svaki čovek, bilo da se nalazi na rukovodećem položaju ili ne, svakodnevno proživi bar 20 stresnih situacija. Mehanizam stresa lekari objašnjavaju povećanim lučenjem adrenalina i noradrenalina koje uzrokuje povećanje nivoa šećera u serumu. Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljašnje uticaje koji remete njegovu ravnotežu. Javlja se u četiri oblika: kao telesni, mentalni, emocionalni i ponašajni. Osobe sa telesnim stresom osećaju zamor, glavobolju, ukočenost mišića, bolove u grudima i preskakanje rada srca. Mentalni stres umanjuje koncentraciju, izaziva neodlučnost i sužava pamćenje. Za emocionalni stres kažu da se javlja češće kod žena i da se manifestuje kroz depresiju, anksioznost, nervozu i iritabilnost. Pacijenti sa ponašajnim stresom su nervozni, cupkaju nogom, grickaju nokte i preteruju sa hranom, alkoholom i pušenjem.

TRKAČI I KORNJAČE: Prema statistikama, menadžerskim bolestima najpodložniji su muškarci četrdesetih godina starosti, sa teskobama u kardiovaskularnom sistemu. Lekarima se najčešće obraćaju zbog bolova u grudima, poremećaja srčanog ritma i bolova u mišićima. Kod žena dominira emocionalni stres, nesanica i apatija koje polako prelaze u bol u grudima i preskakanje srca. Lekari pacijente obolele od menadžerskih bolesti najčešće prepoznaju odmah na vratima ordinacije. Veoma su uznemireni, žele da što pre ispričaju svoj problem i da što brže pobegnu. Kao najčešće tegobe navode povišen krvni pritisak, pojačano znojenje, pad imuniteta i glavobolju.

Termin "menadžerska bolest" ušao je sasvim slučajno u medicinu i psihologiju pre više od trideset godina. Naime, dva američka kardiologa Fridmen i Rouzmen godinama su delila čekaonicu svoje ordinacije sa oftalmologom. Posmatrajući pacijente koji su čekali red, primetili su jednu neobičnu pojavu. Fotelje na kojima su sedeli njihovi pacijenti bile su pohabane i izgrebane. To je bio jasan znak da su u njima sedeli ljudi koje je hvatao "neizdrž" da budu što pre prozvani. Stolice u kojima su sedeli pacijenti sa problemima vida bile su neoštećene. Kasnijim lečenjem i analizom pacijenata, Fridmen i Rouzmen su zaključili da je više od polovine njihovih pacijenata obavljalo menadžerske poslove. Podelili su ih u dve kategorije: pacijente "trkače" i pacijente "kornjače".

Po toj podeli, "trkači" su stalno u žurbi, predani poslu i izraženog takmičarskog duha. U grupu "kornjače" svrstali su menadžere manje posvećene poslu, usporenije, mirnijeg kompetitivnog duha, manje konfliktne u odnosu na saradnike, opuštenijeg pristupa životu i tempu rada. Zanimljivo je da su pripadnici obe kategorije postizali iste rezultate u poslu. Prema njihovoj analizi, idealna meta za bolesti su pacijenti "trkači". Njih stres pogađa sa svih strana i u 75 odsto slučajeva uzrok je menadžerske bolesti. Ipak, svaki čovek doživljava stres na različit način, pa telo reaguje individualno. Zato ne postoji jedinstvena metoda lečenja posledica. Prag stresa zavisi od ličnosti i psihofizičke spremnosti pojedinca. Za lečenje je značajno i da li će pacijent doći kod lekara sa prvim simptomima ili će to odlagati – što može dovesti do fatalnog ishoda.

Svetska zdravstvena organizacija je još pre 15 godina proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom. Kao prevencija ovih bolesti obično se savetuje promena životnih navika, bavljenje sportom i zdrava ishrana. Na Zapadu je sasvim normalna stvar i da svaki poslovan čovek ima svog psihijatra koji mu pomaže da prebrodi životne krize. Veoma su popularne i life couching metode koje nekoliko sertifikovanih stručnjaka primenjuje i u Srbiji. Od klasičnih seansi kod psihijatra razlikuju se po metodi sličnoj hipnozi, koja bez razgovora, u nekoliko seansi, oslobađa pacijenta od stresa.

Po svemu sudeći, valja nekad "stati na loptu". Pre tri godine, sa izbijanjem ekonomske krize koja se poklopila sa ličnom iscrpljenošću i lošom procenom o merdžovanju sa AOL-om, predsednik kompanije Time Warner i nekadašnji direktor Njujorške berze Gerald Levin razrešio je sebe odgovornosti za 90.000 zaposlenih. Ipak, setio se da na stresu može odlično da zaradi. Otvorio je Wellness centar u Kaliforniji gde trodnevnim tretmanom uči menadžere kako da se bore sa stresom dok intenzivno rade. Sada je odgovoran za samo 12 radnika. Ko zna – zna.

Ana Radić


Sindrom izgaranja

Sa brzim rastom kompanija, uvećanjem obima posla i konkurencije, i u Srbiji je počelo da se govori o burn-out sindromu koji najviše pogađa menadžere i njihove najbliže saradnike. Izgaranje na poslu nije isto što i umor. To je progresivan gubitak idealizma, energije i vere u smislenost sopstvenog rada. Sindrom takođe nastaje usled stresa i frustracija pri radu. Na sajtu za zapošljavanje (Infostud) detaljno opisuju faze nastanka burn-out sindroma. U prvim danima rada u kompaniji zaposlenog karakterišu idealistički entuzijazam, pozitivna energija i često nerealna očekivanja. U toj fazi, osoba se ne štedi, već neracionalno troši energiju – van svojih realnih mogućnosti. Posle izvesnog vremena dolazi do stagnacije i sudara sa stvarnošću. Nakon "prizemljenja" i uviđanja stvarnog stanja u firmi, menadžer i dalje voli svoj posao, ali ga ne obavlja sa istim oduševljenjem. U trećoj fazi dolazi do frustracije. Ovo je period u kom sledi preispitivanje o produktivnosti, smislu posla i stvarnoj svrsi i mestu u kompaniji. Ako je osoba već zašla u proces izgaranja, odgovori na ova pitanja su retko pozitivni, a stepen frustracije iz dana u dan raste. Poslednja je faza apatije i odsustva emocija. Manifestuje se povlačenjem u sebe i izbegavanjem ljudi i posla. Apatični ljudi su potpuno nezainteresovani za posao, rade samo da bi preživeli i beže od svake odgovornosti. Kada ovo raspoloženje uzme maha, može se proširiti i na druge životne sfere. Pošto se ovaj problem razlikuje od drugih psihičkih stanja – najvažnija je prevencija. Poslodavci bi trebalo da organizuju dužnosti adaptirajući se i na individualne potrebe radnika. Potrebna je dobra atmosfera, fleksibilnost u odlučivanju, poštovanje tuđih mišljenja i pohvala za dobro urađen posao.

Na dan izlaska ovog broja, 23. septembra, u Privrednoj komori Srbije biće održan stručni skup pod nazivom "Smanjite rizik na poslu – vaše srce je u vašim rukama". Tu će eminentni lekari objasniti zašto dolazi do sindroma izgaranja i šta je korporativni wellness. To će biti i prvi u nizu skupova sa ciljem promocije zdravlja kao najznačajnijeg resursa socijalnog i ekonomskog razvoja. Projekat organizuje European Wellness Institut u saradnji sa Institutom za javno zdravlje "Batut" i Međunarodnom komorom mladih.