Vreme
VREME UžIVANJA, / VREME UžIVANJA

Vuna

"Ali, mama, zovu me da se igramo", zavapio bi tako dečak, dok bi kružnim pokretima ruku hvatao ritam majčinog umotavanja vijugavog vunenog vlakna u klupko – prilikom paranja očevog starog džempera.

"Strpi se, sine, još samo za ranflu", odgovorila bi majka, dok je on pratio udaljavanje poznatog zvižduka ka još poznatijem poljančetu na kome će bez njega započeti "fuca" u kojoj je tako dobar.

U zlatnim rukama, umotano klupko za nekoliko dana može da postane džemper sa "raglan" rukavima, pa da zameni stari demodirani, već tesni džemper iz prošle sezone ištrikan od ostataka vune u raznim bojama. Samo ta vizija mogla je da zadrži dečačku pažnju, dok su vešti pokreti ruku upamćeni i nastavili da se javljaju svake zrele jeseni, kao deo ličnog doprinosa porodičnoj borbi protiv nastupajuće zime.

Kao pokrivač ovčijeg tela, vuna se strižom ne raspada na pojedinačna vlakna, već ostaje kompaktna u runu. Pošto nastaje od kože i lojnih žlezda, vlakno ima masnu emulziju koja ga štiti od atmosferskih (ne)prilika. Kod nas se, nažalost, gaji "pramenka", ovca sa grubim, pravim i dugačkim vlaknom, nepodesnim za izradu tkanina finijeg kvaliteta. Problem se rešava ukrštanjem sa "merino" ovcama koje je započeto čak i u Makedoniji, gde se sada striže vuna koja ima dva sloja: pokožicu i koru. Sa naših "nekrštenih" ovaca strižu se troslojna vlakna – pokožica, kora i srž – pa je zbog srži, koja u stvar predstavlja višak, njihovo iskorišćavanje neisplativo.

Poslovica koja kaže da od viška glava ne boli, u ovom slučaju, dakle, nije sasvim tačna, jer i višak, eto, može da predstavlja nedostatak. Mana se uklanja ukrštanjem koje nije samo jednokratni čin preduzet zarad reprodukcije vrste, već dugotrajniji proces koji za izbacivanje srži, traži i izbacivanje znoja. Toliko o užoj struci.

"Vuna, Kićo", izgovarao bi dečak kada bi, naknadno se priključivši igri na poljančetu, posle virtuoznog driblinga, prepadao protivničkog golmana višestrukim "lažnjacima". "Vuna, Kićo", ponavljao bi i kada bi izborio pravo na "mošu" (legalan udarac u rame posle suparnikovog štrecanja izazvanog lažiranjem šamarčine). U međuvremenu se dečurlija razišla, a poljanče je odavno postalo deo urbanizovanog prostora. Ovce su s njega proterane mnogo ranije. Zadržano je sećanje na vunu.

Vuna, zort, zent, prpa, smrzavanje ili olađivanje jednoznačni su ekvivalentni pojmovi za prepoznatljivo emocionalno stanje izazvano različitim povodom. Strah poznaju manje-više svi ljudi. Kod nas, međutim, postoji i višak vrsta strahova, čak i kolektivni "slepi, studeni strah" izazvan dejstvom poznate sile.

Kao i sav normalan svet, i mi strahujemo, tako – od gladi, žeđi, kriminala, droge, rata, bolesti, smrti... Imamo mi, međutim, i naše specifične, rođene strahove. Razume se da velika prirodna stradanja, poput zemljotresa, ne možemo sa sigurnošću da predvidimo, ali nas niko nije sprečavao da zaustavimo izvanprirodna stradanja, višak straha koji ona izazivaju i kojeg postajemo svesni.

Nekako po instinktu, okupljeni u ostriženo runo, mogli smo da sprečimo dalji postupak predenja, valjanja i deponovanja radi prerade, samo da smo se oslobodili onog viška. Priliku za oslobađanje od viška straha neki su koristili na izborima, izdvajajući svoja vlakna iz mase. Neka vlakna su se delimično izvukla iz runa, pa u nedoumici zadivljeno posmatraju ona izdvojena, koja su već postala mekša, gušća, elastičnija, finija, u pogledu kvaliteta sasvim podobna za samostalni život i kvalitetniju obradu. Na kraju, u runu ostaju i ona gruba vlakna naše "pramenke", živeći u zabludi da im je toplije zbog viška srži, puna straha od bilo kakve promene. Lažni pastir je u međuvremenu izgazio one od stada utabane poljane i zgazio božure onomad, kada je objavljivao da ovce niko ne sme da jede, krijući da će ih sam pojesti.

Ritmični pokreti ruku, kao deo koreografije paranja džempera, ostaju onom dečaku kao igrokaz pun nade da će biti zaštićen od nadolazeće zime, uz istovremeno porazno saznanje da su u neprerađenom runu, u samoj srži zajedničkog korena ovčje dlake, ostala vlakna koja će biti odrana i koja očekuju da će ih ugrejati vatra sa ražnja koji obrće lažni pastir.

Filip Golubović