Velika prekretnica za Srbiju?

Iz kredita Evropske investicione banke ulaže se 200 miliona evra u srspku nauku, što je za poslednje tri decenije najveće ulaganje u naučno tehnološki napredak u čitavom regionu. Da li je Srbija, poput Amerike pre više od jednog veka, usred jedne teške krize rešila da odigra na kartu razvoja?

Na svečanosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde su se okupili predsednik republike, potpredsednik Vlade, bankari i drugi predstavnici vlasti, kao i vodeći ljudi većine naučnoistraživačkih ustanova, juče je potpisan sporazum između Evropske investicione banke (EIB) i republike Srbije o kreditu od 200 miliona evra koji će biti uložen u – nauku.

U nauku? Zaista u nauku. Ma kako zvučalo neočekivano u uslovima teške ekonomske krize, ova ogromna suma se zaista planira za razvoj naučne i tehnološke infrastrukture. Pregovori sa EIB-om traju već nekoliko godina, pripremljeno je nekoliko projekata koji će dramatično osnažiti nekoliko ciljnih istraživačkih oblasti i podstaći tehnološki razvoj zemlje, a sada je kredit i odobren.

Ovolika suma za nauku, kakva se može videti samo u zapadnim zemljama poput Nemačke i Francuske, najveće je ulaganje u nauku i razvoj u čitavom regionu u poslednjih trideset godina. Od njega se sa jedne strane očekuje da razvojem novih tehnologija dugoročno podstakne posrnulu privredu i okrene je ka sofisticiranim tehnologijama, dok sa druge, da pomogne povratak naših naučnika iz sveta.

"Obezbeđivanje investicije od 200 miliona evra predstavlja izuzetan doprinos razvoju zemlje i govori o drugačijoj vrednosnoj orijentaciji države Srbije", rekao je predsednik Boris Tadić koji je podržao ovu kako je nazvao „izuzetno hrabru odluku", da se upravo u uslovima krize koja pogađa ceo svet pokreće razvoj naučne infrastrukture. Tadić je istakao kako je uveren da će se kredit uspešno realizovati i poručio da ovim Srbija želi ne samo da postane razvijena zemlja, već i da podstakne region da joj se u razvoju nauke pridruži.

Atmosfera u SANU, gde se poslednjih godina na čestim skupovima naučnika i nadležnog ministra stalno i pomalo depresivno govorilo o potrebama da se loše ekonomsko stanje srpske nauke popravi, juče je bila izrazito optimistična. Uspeh pregovora sa EIB-om malo ko je zaista očekivao, pa je potpisivanje tako velikog ugovora dočekano sa oduševljenjem, mada i sa malim oprezom. Svakako, poruke predsednika Tadića o rešenosti Srbije da ojača nauku shvaćene su mnogo bukvalnije nego inače.

Program svečanosti vodili su fizičarka Katarina Petrović iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i evolucionista Mirko Đorđević, prošlogodišnji pobednik Famelab-a (oboje, inače, autori Vremena nauke).

„Da li će jednog dana istoričari ovaj dan smatrati prekretnicom? To zavisi od nas", rekao je potrpedsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razoj Božidar Đelić u neobično nadahnutom govoru u kome je ukazao na značaj i veličinu ove investicije, ali u izvesnom kontrapuktu na obećavajući duh koji je provejavao kroz dosadašnje poruke koje je poslao otkako vodi ovaj resor – sada je umesto obećavanja sredstava i ukazivanja na značaj nauke, fokus postavljen na odgovornost da se dobijena sredstva pravilno upotrebe, budući da ona idu na teret svih građana Srbije.

Ministar je najavio da će deo sredstava biti uložen u izgradnju Centra za promociju nauke u Beogradu, u dovršavanje Nastavnog centra u IS Petnici, zatim u izgradnju najvećeg regionalnog centra za biomedicinu u okviru beogradskog Kliničkog centra, za superkomjuterski projekat Blue Danube, kao i čitav niz projekata širom Srbije, uključujući i izradnju stanova za mlae naučnike. Uz to, Đelić je najavio da će, u skladu sa dogovorom sa EIB-om, Srbija dodatno uložiti bar još 200 miliona iz drugih izvora u naučnu infrastukturu.

Kako je potom objasnila ministarka finansija Diana Dragutinović, kredit EIB odobren je sa rokom otplate od 20 godina, uz period počeka od šest godina, kao i mogućnost izbora varijabilne ili fiksne kamate, koja trenutno iznosi oko 4,5 odsto godišnje. Prve reakcije međutim, uopšte ne dovode u sumnju samu ideju da se usred krize i talasa propalih privatizacija i uništene infrastukture, ulaže baš u nauku, ali sudeći po komentarima na internetu, izvestan broj građana sumnja da bi se ovaj novac mogao nenamenske potrošiti na nešto što nema veze sa naukom.

Inače, potpisivanje sporazuma sa EIB-om došlo je nakon prošlonedeljne sednice Vlade na kojoj je usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja do 2015, a uz tekst sporazuma sa EIB-om, usvojeni su predlozi izmena Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti. Sve to može da govori kako je Srbija, poput Amerike pre više od jednog veka, usred jedne teške krize rešila da odigra na kartu razvoja nauke. Da li će ova karta biti u stanju da isprati tako veliki ulog na stolu?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---