Sporazum za Dunav

Između zapadnog i istočnog toka Dunava i dalje postoji „gvozdena zavesa"

Kada ste poslednji put otišli na neko šetalište uz Dunav? Ili se rešili da krenete tragom rimskih careva i pogledate iskopine duž reke, pa ma u kakvom stanju se one nalazile? Da li vam je u opšte palo na pamet da krstarite Dunavom do Crnog mora, da li ste negde videli primamljivu turističku ponudu sa podacima o tome šta bi sve na tom krstarenju moglo da se vidi, ili poseti? Da li biste voleli da čitate časopis o Dunavu? Zar ne bi bilo lepo, da umesto da idu u Toskanu ili Burgundiju, gosti iz Evrope ponekad dođu u podunavsku regiju da degustiraju vino? I da im je još na raspolaganju odgovarajući smeštaj. Zar ne bi bilo lepo da Golubac može da ponudi nešto više od bajkovite prirode i morski širokog Dunava? Da Dunav ne bude samo surogat za letovanje onima sa malo novca.

Za sada je Dunav u Srbiji samo jedan od mnogih nedovoljno iskoriščenih resursa, podunavska regija nedovoljno razvijena i nedovoljno predstavljena, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Sa vizijom da bi to moglo da se promeni, nemački GTZ Gesellschaf für technische Zusammenarbeit (Organizacija za tehničku saradnju) je u sredu, 17. februara potpisala sporazum o saradnji sa Ministravstvom ekonomije i regionalnog razvoja Srbije na projektu „Regionalni program za osnivanje Dunavskog centra za komepetenciju", koji podržava Ministrastvo za privrednu saradnju Savezne republike Nemačke. Sporazum o saradnji na dunavskim projektima sa GTZ-om nakon Srbije potpisaće Hrvatska, Bugarska, Rumunija Ukrajina i Moldvija. Cilj „Dunavskog centra za kompetenciju" sa sedištem u Beogradu koji radi u sklopu GTZ-a je, kako stoji u saopštenju Ministrastva ekonomije Srbije, podsticanje i promocija turističke ponude, ekonomski razvoj i prikupljanje sredstava za razvoj regiona Srednjeg i Donjeg Podunavlja, tj. svih zemalja potpisnica ovog sporazuma. U „Dunavskom centru" sve zemlje popisnice trebalo bi deluju koordinirano.

Za ovaj projekat za prve dve godine GTZ je izdvojio dva miliona evra, a u srazmeri sa razvojem i rezultatima projekta za narednu fazu do 2015. godine trebalo bi da se obezbedi bar još tolika suma. „Dunavski centar" premijeru će imati na Beogradskom sajmu od 24. do 28. februara ove godina, gde će se Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Ukrajina i Moldavija prvi put predstaviti kao jedna, zajednička turistička regija.

Projektom rukovodi Daniela Šili koja je, kako sama kaže, radeći na turističkom vodiču „Dunav – od Regensburga do obale Crnog mora", s nelagodom uvidela kako između zapadnog i istočnog toka Dunava i dalje postoji „gvozdena zavesa". Došla je u Beograd s idejom da se harmonizuju privredni razvoj, infrastruktura i svest o zaštiti čovekove sredine između ove dve polovine Dunava.

Jedan od problema do sada je bio što raznorazne inicijative za razvoj srednjeg i donjeg Dunava deluju samostalno, na nacionalnom ili regionalnom nivou. Koordinisanje svih pojedinačnih akcija, kao i opšta nadnacionalna strategija za razvoj ovog dela Dunava, trebalo bi da doprinesu daleko jačem nastupu na evropskom tržištu. Zajedničko delovanje šest zemalja u sklopu „Dunavskog centra" daleko efiksanije može da pridobije privatne i državne investitore, donatore i privuče turiste na obale Dunava. Cilj „Dunavskog centra" je koordinisana promocija srednjeg i donjeg Dunava i privredni razvoj duž njegovih obala. To jest, da preko hleba konačno dobijemo i kifle i pogače.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---