Protiv vegete i bibera

Kojih sve grehova vernice SPC-a treba da se pripaze i zašto ne valja nedeljom brati pečurke

Oprosti mi bože, živa sam i dišem. Ovako bi se mogao sažeti spisak od neverovatne 1023 tačke, koji vernicama Srpske pravoslavne crkve služi kao podsetnik prilikom ispovesti, a koji je objavio informativni sajt Pakibitija. Srećom, s obzirom na sadržaj, umesto da verujuće pravoslavke zaista počnu da ga se pridržavaju, podsetnik je doživeo sasvim drugačiju subinu: kruži internetom, služeći za sprdnju i podsmeh. Ovakav ishod sasvim je očekivan i logičan svakome ko ima strpljenja da prođe kroz više od hiljadu potencijalnih ženskih grehova u koje spadaju takve banalnosti, poput greha broj 115 koji kaže „Stavljala sam u hranu začine (vegetu, biber...)", ili pak onog pod brojem 667: „Posećivala sam kafane i restorane". O strahoti koja se krije u tački 187 da i ne govorimo: „Išla sam nedeljom u šumu da berem pečurke i jagode".

Pažljivi čitalac podsetnika zapaziće da žena koja u današnje vreme živi svetovnim životom, sudeći bar po onome što joj SPC sugeriše, nema nikakve šanse kod boga i njegove ekipe. Počev od toga da će se ogrešiti ako zabiberi ručak, današnja žena ne bi nikako smela ni da šiša kosu „po modi", pravi kulinarske specijalitete, radi na praznike, a novac zadržava za sebe, troši pare na muziku, bioskop i druge zabave, koristi mirise po kući, prekršta noge... Zabranjeni su i „demonski smeh" i svađanje zbog „svetskih stvari", i tako dalje. Žena je grešnica i ako „retko plače, zaboravlja na smirenje i samokritiku", ali i ako se brine za svoju budućnost.

Međutim, tačka na kojoj podsetnik prestaje da bude zabavan stoji pod rednim brojem 898 i kaže: „Pokazivala sam svoju oštroumnost." Ima toga još, jer je ženama zabranjeno i da čitaju svetovne knjige više nego crkvene, pokazuju načitanosti, pišu poeziju, a greh je i ako se žena manje moli, a više čita knjige. Autor „Podsetnika" imao je ili ima očiglednu fiksaciju na prozore, jer se oni pojavljuju u više tačaka, a žene ne bi trebalo da u njih gledaju dok se mole, idu ulicom, ili dok su u crkvi.

Nakon što je jedan beogradski dnevni list objavio seriju kritičkih tekstova o ovom podsetniku, na sajtu Pakibitija objavljeno je saopštenje u kom je rečeno da je dokument pod nazivom „Podsetnik za ispovest u ženskom rodu" prenet sa sajta Biblioteke Sveti Naum, hrama Petra i Pavla Valjevske eparhije, gde je objavljen pod nazivom „Lek od greha" uz napomenu da je Pakitibija sajt informativnog karaktera i da objavljuje teološke tekstove novijeg datuma. Međutim, vlasnik sajta, izvesni Milutin Atanacković, dao je izjavu dnevnom listu „Borba" u kojoj je rekao da je autor „Podsetnika" neko od svetih otaca, da je preuzet iz jedne knjige, ali da ne želi da kaže o kome je reč jer „ako su čitaoci vernici – razumeće".

Zanimljivo je da je Atanacković izjavio kako je „Podsetnik" star više od sto godina. Kao što čitaoci verovatno već znaju, pre sto godina nije bilo vegete, a ovaj tekst sadrži i tačku koja kaže „u autobusu nisam ustupala mesto starijima". Kad smo kod autobusa, tu je i jedna posve bizarna: „U autobusu sam tražila zadovoljstvo od dodira." A kad smo već kod bizarnosti, pomenimo tačku 987: „Mokrila sam po strani u prisustvu muškarca."

Podsetnik u muškom rodu ne postoji. Zato, drage čitateljke, ako želite spas duše i rajsko naselje, ne preostaje vam ništa drugo, nego da nekako pokušate da lebdite u vazduhu, ne gledajući ni levo ni desno, a naročito ne kroz prozor, bez hrane, ako baš morate da jedete, jedite nezačinjeno, neprekidno se moleći, plačući i ni na šta ne misleći. Fiziološke potrebe ostavite za bolje dane, kad se konačno dokopate carstva nebeskog. Spasite se bar vi. Za nas, novinarke, ionako je kasno, jer: „996. Kritikujem političare umesto da se molim za njih."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---