Zimbabve >

Kolera, glad i inflacija

Ekonomija Zimbabvea potpuno je propala, ima preko 80 procenata nezaposlenih, a inflacija je najviša u svetu – 230 miliona odsto. Povrh svega zemlju je pogodila epidemija kolere

I GLAD I ŽEĐ: Zbog kolere nema vode

Epidemija kolere koja je poslednjih meseci pogodila Zimbabve samo je još jedna manifestacija potpunog kolapsa države. Vodovodni i kanalizacioni sistemi su propali, tako da se otpadne vode, glavni uzročnik bolesti, slivaju ulicama Hararea i zagađuju zdrave izvore. U gradu od dva miliona stanovnika početkom decembra je zbog nedostatka hemikalija obustavljeno snabdevanje vodom da bi se sprečilo širenje zaraze. Stanovništvo je primorano da se iz okolnih reka i bunara snabdeva vodom koja nije pogodna za piće. Državne bolnice su mesecima prazne zbog nedostatka lekova, a poslednjih nedelja ne rade zbog štrajka lekara. Ne rade ni porodilišta, ni hirurške sale. Nekada jedan od najboljih zdravstvenih sistema u Africi je propao. Privatne bolnice su bolje snabdevene, ali u Zimbabveu retko ko ima novca da plati lečenje. Samim tim nema ni uslova da se pod kontrolu stavi epidemija kolere koja se inače relativno lako leči unošenjem tečnosti i običnim antibioticima.

Prvi slučajevi kolere zabeleženi su još u avgustu, početkom novembra moglo se govoriti o epidemiji. I pored toga vlasti u Zimbabveu su sve do decembra odbijale da proglase stanje epidemije i prime stranu pomoć. Tek tada je proglašeno vanredno stanje, objavljen potpuni kolaps zdravstvenog sistema i zatražena strana pomoć. Prema zvaničnim podacima UN-a od kolere je do sada umrlo oko 1000 osoba, dok je oko 16.000 zaraženo. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, broj zaraženih ubrzo bi mogao da se popne na 60.000 i više, jer nailazi kišna sezona. Procenjuje se da je broj stradalih i zaraženih daleko veći i da mnogi oboleli iz ruralnih oblasti nisu ni potražili pomoć u bolnicama.

Sa širenjem epidemije režim Roberta Mugabea počeo je da pokazuje znake panike. Mugabe je optužio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da koriste epidemiju kolere kao izgovor za vojnu intervenciju sa ciljem njegovog svrgavanja. Britanski ministar za Afriku lord Mark Maloh Braun odgovorio je da ne zna u kom svetu Mugabe živi. Prošlog četvrtka Mugabe je izjavio da su lokalni lekari uz pomoć kolega iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) "uhapsili koleru", tako da više nema razloga za intervenciju. Međutim, izveštaji SZO-a ukazuju da se epidemija i dalje širi.

PRITISAK I PROPAST: Poslednjih nekoliko nedelja još više je pojačan pritisak iz inostranstva na Mugabea da podnese ostavku. Administracija odlazećeg američkog predsednika Džordža Buša zbog teških kršenja ljudskih prava odavno je okarakterisala Zimbabve kao jedno od preostalih uporišta tiranije. Buš je prošlog utorka izjavio da je "vreme da Mugabe ode", a sa njegovim stavom slaže se sve veća grupa svetskih lidera. SAD su pokušale da u ponedeljak u Savetu bezbednosti UN-a uvedu nove sankcije pripadnicima Mugabeovog režima, ali je pokušaj propao zbog protivljenja Južnoafričke Republike. Mugabeov režim, koji se od 2002. nalazi pod sankcijama SAD i EU, glavnu podršku do sada imao je u afričkim državama i Kini.

SAD i EU okrivljuju Mugabea i njegov režim da je za poslednjih petnaestak godina ozbiljnim ekonomskim i diplomatskim promašajima doveo zemlju na ivicu propasti, a stanovništvo do gladi. U Zimbabveu više ništa ne funkcioniše. Ekonomija je potpuno propala, ima preko 80 procenata nezaposlenih, a inflacija je najviša u svetu – 230 miliona odsto. Većina stanovništva zavisi od novčane pomoći dijaspore. Trećina stanovnika napustila je zemlju u potrazi za poslom, od kojih je najveći broj otišao u Južnoafričku Republiku i susedne zemlje. U Zimbabveu, nekada velikom izvozniku hrane, pet od dvanaest miliona stanovnika sada zavisi od pomoći u hrani.

Robert Mugabe (84), koji zemljom vlada od sticanja nezavisnosti 1980, ne pokazuje nameru da vlast prepusti nekom drugom. Poslednje izbore, održane u martu, pratio je talas nasilja zbog lažiranja rezultata. Opozicione partije dobile su većinu u parlamentu, a rezultati predsedničkih izbora su sporni. Glavni Mugabeov rival Morgan Cvangirai pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora, ali sa nedovoljnom većinom, tako da se otišlo u drugi krug koji je dobio Mugabe. Na rezultate iz prvog kruga čekalo se duže od mesec dana, a za to vreme je došlo do protesta opozicije, na šta je režim odgovorio nasiljem u kome je poginulo nekoliko stotina ljudi, dok je oko 200.000 raseljeno. Opozicija je odbila da prizna rezultate predsedničkih izbora, ali je i Morgan Cvangirai morao da popusti pod pritiskom Južnoafričke Republike, Afričke unije i UN-a koje su posredovale u pregovorima između vlade i opozicije. Ekonomski kolaps naveo je konačno Mugabea i njegove pristalice u vojsci i policiji da shvate da nešto mora da se promeni. Sporazum o podeli vlasti između Mugabeove partije ZANU–PF i opozicionog MDC-a Morgana Cvangiraija, potpisan u septembru, još nije počeo da se primenjuje, jer dve strane ne mogu da se dogovore o raspodeli ministarstava.

Katastrofalna situacija u Zimbabveu ugrožava i okolne zemlje. Epidemija kolere počela je da se širi i na susedne države. Do zaraze je došlo i u Južnoafričkoj Republici u području oko granice dve zemlje preko zagađene vode reke Limpopo.

I afrički lideri polako počinju da napuštaju Mugabea. Premijer Kenije, Raila Odinga, koji je na taj položaj došao dogovorom o podeli vlasti i posle velikih sukoba nalik onima u Zimbabveu, izjavio je da bi afričke države trebalo da prisile Mugabea da siđe sa vlasti. Kritike na Mugabeov račun došle su i iz susedne Bocvane. Južnoafrički biskup Džo Seoka smatra da bi Mugabea trebalo posmatrati kao "Hitlera XXI veka". Afrička unija odbila je takve pozive, zadržavajući stav da rešenje političkih problema u Zimbabveu mora da proizađe iz sporazuma o podeli vlasti sa opozicijom.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST