Kobasicijada u Turiji >

Kad babura po kobasici udara

dragan todorović

Ovako, vele, nikad nije bilo, nikad toliko ljudi, toliko kobasice, toliko svakojakog mrsa. Kao nikad, ponajpre, bilo, zbog anateme episkopa Irineja, koja je kobasicijadi donela neviđen publicitet. Svega bilo, i Karadžića i Mladića na pobedničkom postolju, al’ šajkače nigde

REKORDNA KOBAJA: 2020 metara, plus Jelen

Otkad je ono Slobodan Milošević, pa za svoga vakta, izvršio duboko bušenje u turinskom ataru, poradi nafte, ili poradi, pred svetom, pranja švercovane nafte, nije bilo veće zanimacije za Turiju. Tome je, ovoga puta, doprineo episkop bački Irinej, koji je obavestio Turince da im kobasicijada pada u dane velikog posta, te da će, ukoliko održe manifestaciju (detalji u prošlom broju "Vremena", zato da skratimo), organizatori biti izopšteni iz crkve, a tokom Kobasicijade, na svakih petnaest minuta, oglašavaće se mrtvačka crkvena zvona. Zato smo pošli da vidimo šta je bilo i kako se sve zbilo.

ČUDEVIŠTE OD KOBASICE: Turija u Bačkoj, tridesetak kilometara od Novog Sada, opština Srbobran. Na ulazu tabla, Turija, levo grb, desno par kobasica. U selu takva gužva da sve kontroliše policija. Ulice, šorovi, puni ljudi i podrazumevajuće zanimacije. U centru sela zgrada mesne zajednice sa kupolom, ispred daščana bina, dejstvuje jedan u lalinskoj odeći, šešir i beli laneni čakširi. Komanduje dok se do bine, u prikolici traktora "Džon dir", dovozi rekordna kobasica, ove godine duga 2020 metara, čudevište od kobasice. Voditelj Tomislav Milankov uspešno navodi kobasicu, joooj kolika je, dugačka a naša, naprav’te mesta, jooj kakvo je to čudevište, treba to pipnuti, ne da je obrađuje, ginisovska a naša, ko god u Turiju dođe ima svoju kobasicu, a imaju i dvaput pušene i jedared pušene, pa kako kome godi... to nije kobasica, to je strahota, to je ala... I stiže traktor pred binu, puna prikolica kobasice, i to u jednom komadu, i na maski traktorske kabine kobasica, vidi se umetnički složena tako da daje figuru jelena, nešto rogato jeste. Kad se predstavi kobasica, predstaviše se predsednik organizacionog odbora Miroslav Medurić, jedan što ga predsednik predstavi sa, profesor doktor Pavle. Profesor doktor se reče, kratko, o Turiji i Turincima, prvi pisani dokument iz 1426, stigli sa juga Srbije, potrudiće se da kobasica dobije robnu marku i sertifikat.

ŠAMPION U ŽDRANJU: Aca Babura

Kad je kobasica prikazana trebalo da se meri i verifikuje, ali de da se meri kad se zna kolika je, odmah se prešlo na prodaju, metar, što bi trebalo da odgovara kilogramu, 180 dinara. Na bini krenu program uz kobasičarske komentare voditelja, udariše da otresaju razni KUD-ovi, kolektivi, pojedinci. Ulicom pravo krkljanac, s obe strane tezge, najviše mesa, okačile se kobasice, kolenice, slanina i ostala pršut suvina. Narod udario da tabana, da pazari, da prezalogljava, s nogu se podmiruje. A ponuda, van mesa, standardna, vašarska, vodenice za meso, liciderska srca, srca napredovala i do krsta, bombondžija Brana iz Kikinde, bombondžija još, i onaj što oštri, kasete i CD-ovi, i sa Radovanom, samo čini "Orasi i med/ orasi i med"... Ipak najviše bombona, a još više punjene pljeskavice, punjene vešalice, pileći batak, mućkalice, kobasice...Svega kol’ko ‘oćeš, najviše džidžamidža, razne bižuterije, a ima i gobelni, sve za mužu...

NEKA ČUJE KO TREBA: Tek kad se malo odmakne od centra sela, ili centra manifestacije, Orase i med, zvuk bine, probijaju crkvena zvona. Eto i crkve, dvestotinak metara od Kobasice, ograda od kovanog gvožđa, tabla, Srpska pravoslavna crkvena opština Turija, na ogradi, na kartonu, okačeno saopštenje Bačke eparhije, ima i žig. Preko čoveka koji čita, upoznajemo se sa sadržinom... gnusno kršenje načela... privremeno odlučeni od crkvene zajednice... neće se vršiti nijedna sveštenoradnja... oglašavati mrtvačka zvona... Na kapiju izađe sveštenik, da pitamo, pokazuje na saopštenje, on drugačije misli, ali takvo naređenje. Nekolicina ljudi prilazi, odmerava saopštenje na kartonu, jedan će, Slikaj tu sramotu...

Ajd nazad, u kolonu, sa raznih razglasa bije "Oko mene priča kruži/ da se druga s tobom druži", odasvud šunka, zimska, kraška, buđola, pečenica, kranjska... Ima i na kašiku, pod šatorom lovačko udruženje nudi lovački paprikaš. Jedan, domaći, sa pripasanom keceljom, objašnjava onima koji pristižu, nema, gotovo, pojelo se, stavljaju drugu turu u kazan, svinjsko i goveđe meso, treba da im obezbede srnetinu i zečetinu, ali kasni, biće sutra... Čuju li zvona, jok, ne čuju, ko treba da čuje, nek ih čuje. Na ulici totalni metež, sudaranje, zaglabali lepinje, curi mast, ispadaju delovi kobasica, idu, a ne odmiču, a ima i vo na ražnju, sa sve rogovi, 100 dinara, skoro odeljan, na jednom štandu ugledamo i porciju girica, punu, nešto ne odmiče... Raspoloženja kol’ko ‘oćeš, na bini jedan sa saksofonom preko grudi, neko zurlenje izlazi mu iz svirale. Ima i šatra do bine, zastakljena, stolova redovi, roštilja gomile, tambure u ćošku, tera se, ali nekako gospodski, s merom, ko u postu. Ima i trubači, sa note, u civilno odelo, ali nema da to uhvati, da ponese, da se otkači, sve to mirno, i gologlav, i onaj sa šeširom, i onaj sa kačketom, nigde šubare, nigde šajkače, jedino na bini poskakuju.

U tom redu i rednom radu spazimo poslenicu sredstava javnog informisanja sa mikrofonom sa oznakom "Jesenjin", ona novosadska televizija koja je sve obradovala emisijom "Gole vesti", poslenica adekvatna, krupna, kipeći dekolte, sabila se u crnu kožu, a kosa joj plava, pa raspuštena, stala na binu, izveštava u kameru, o kobasici valjda, kako nego kobasičarski rasno. Jedva navatasmo voditelja Milankova, koji je baš zaustio nešto o kobasici, o toj ali od kobasice, da nam se kaže, jeste, on je glavni komentator, ne zna koliko godina unazad, otkad je ovo postalo međunarodno. Zašto je kobasicijada u Turiji, pa odavde sve poteklo, počelo kao šala, prešlo u međunarodne vode, to nešto znači, njihova kobasica najbolja, zato što je turinska, nema aditiva, soje, samo svinjsko meso, i to zrelo. Trebalo to napuniti, 28 krmača zaklano, kol’ko metara, toliko kilograma, a kako su napravili crevo, i kako su ga varili, to je tajna, turinska. A u vezi Irineja i posta, Slušajte ‘vako, ispalo je kao dobra reklama, paroh radi svoj posao i oni ga podržavaju, pa što radi svoj posao, pa napravili su presedan, imaju i posna jela, koja, sad ne znam da vi kažem tačno koja, neko povrće jeste. A to što će biti izopšteni iz crkve, o tome nije čit’o, treba da prespava. Radi se o tome da se sa kobasicijadom poklapa uskršnji post, i ranije se valjda poklap’o pa nije bilo ništa, vidi da su odjeci veliki, nikad nije bilo ‘voliko ljudi...

IRINEJSKA ANATEMA: Ispalo reklama

ZINI DA VIDIM: Na bini podeliše priznanja, najboljim domaćinstvima, proizvođačima, prikaza se i kako jedan traktor, sa kobasicom umesto sajle, vuče drugi. Uslikasmo predsednika Medurića, pristade da se kaže, on je predsednik, sami vidimo koliko je ljudi došlo, problem sa Irinejom nije primeren njegovim mogućnostima, nije mu na hvala Turincima, svi su protiv Irineja, svi mrse, niko ne posti, ovo je manifestacija koja se ne meša u crkvu, a ako nisu pomogli, nisu ni odmogli. Ne bi komentaris’o, ali da kaže, pomogli su crkvu, manastire, a Irinej je trebao da vodi računa o svojoj kući, o crkvi, a ne da vodi računa o drugima, oni su ti koji su stvarno vernici, a on ih napravio nevernicima, to nije pošteno, i dalje će pomagati crkvu, bogosloviju i sve... A to da će biti izopšteni iz crkve, tačno, šta on tu može, na kobasicijadi je apsolutno više ljudi, svi zadovoljni, mora i on.

Na bini se i dalje smenjuju folklorne grupe, ima i savremenih tendencija, nešto kao plesne grupe, neka deca, još manja deca... to probilo sve termine, samo čini, rogo rogo rogozi... Onaj što je zurlio na onu sviralu, kaže da je to svirala na gajdama, ima nešto kao vizit kartu, Estradna medijska zvezda, Mile Smederevac iz Landola, frulaš, gajdista, saksofonista, sa radija i TV Srbije, kaseta, CD, video, broj telefona, saopštava se i usmeno, pa on je svirao na onoj, "Pevaj ujko, pevaj rode", nije on pev’o, svir’o, ima na CD-u... Oko bine se okupljaju ljudi gromade, kol’ko to ima na vagu, jedan što se nalaktio na skelu, Jovan Janković, kaže 240 kilograma, ne zna da li da se takmiči u brzom jedenju kobasica, ili da samo stane na vagu, jer ima i to takmičenje. Iako je na redu jedenje kobasica, folklori ne odustaju, to oplelo, to zašubarilo. Ali, organizator iznosi sto na binu, zastrt, šest porcija sa po tri kobasice, ide takmičenje u brzom jedenju. Predstaviše se, pažnju privlači jedan sa šeširom, izlepio prsa, desno slika Karadžića, levo Mladića, Aca Babura od Bečeja, doš’o da pobedi, Nikola Dubajić iz Vajske, sa svojih dvesta i nešto kila, ali bez obeležja, gleda ga. Sudija objašnjava da jedna ruka mora biti u džepu, drugom jedu, kad završe ima da zinu, da on vidi da li su završili. Sudija daje znak za start, dok si rek’o kobasica, jedan od Leskovca nagura sve tri kobasice, međutim puna mu usta, ostali ga gledaju s nevericom, dok sudija proverava Leskovčanin povraća. Onaj sa oslikanim prsima nastavlja da mandži, sitni pre gutanja, prilazi sudiji, razjapljuje usta, nema ništa, sve pojeo, diže ruke, pobeda, nagrada tri kila kobasice.

Program uze da se nastavlja, na binu izađe jedan sa dalape, pa kad razvuče, kad uze da testeriše, "Volim iće, piće, žene/ lička nošnja prati mene"...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST