Velika Britanija >

Pirova pobeda Tonija Blera

Hatonov izveštaj je nedvosmislen: vlada ne snosi nikakvu odgovornost za smrt Dejvida Kelija, svog vrhunskog stručnjaka za biološko i hemijsko oružje, BBC je netačno tvrdio da je vlada "napumpala" irački dosije uoči angloameričkog napada

Takvog pokoravanja vlastima nije bilo od 1685. kada je sudija Džefris, po nalogu Džejmsa II poslao na vešala 200 disidenata... Sloboda štampe je ugrožena, medijima je stavljena omča oko vrata... BBC je na kolenima... Najcrnji dan u istoriji ove kuće... Toni Bler trijumfuje, dokle?

U ovom tonu su britanski mediji komentarisali izveštaj lorda Hatona, koji je nedvosmislen: vlada ne snosi nikakvu odgovornost za smrt Dejvida Kelija, svog vrhunskog stručnjaka za biološko i hemijsko oružje i oružje za masovno uništenje...BBC je, s druge strane, u izveštaju nemilosrdno kritikovan zbog uređivačke politike, konkretno zbog izveštaja uoči intervencije na Irak kada je novinar ove kuće Endrju Giligan objavio da je Blerova vlada "naduvala" informacije o pretnjama od iračkog oružja za masovno uništenje. Vlada je otkrila da je dr Keli bio glavni izvor informacija za ovu tvrdnju. Izveštaj lorda Hatona optužuje BBC da je kriv za materijalne greške koje su se potkrale u Giliganovom izveštaju, pa i za tragičan kraj naučnika (videti okvire "Haton o dr Keliju" i "Afera Giligan").

BBC je reagovao munjevito i radikalno: ostavke su podneli Greg Dajk, bivši generalni direktor i glavni urednik, i Gven Dejvis, predsednik Upravnog odbora korporacije. BBC je napustio i novinar Endrju Giligan.

U prvom trenutku, u verovatno najuglednijoj državnoj radiotelevizijskoj kući na svetu – šok, zaprepašćenje i revolt; u Blerovom štabu – trijumfalni osmesi. Mediji su zbunjeni: samo nekoliko dana ranije gotovo svi su predskazivali premijerov odlazak iz Dauning strita, prognoze su bile da Bler može da pakuje kofere, da nikada neće dostići gvozdenu ledi Margaret Tačer koja je u tri mandata bila na ovoj adresi... Ali, da parafraziramo Oskara Vajlda, pokazalo se da su reči o Blerovoj (političkoj) smrti ipak malo preterane. Pale su, kao što vidimo, mnoge glave, ali Blerova još čvrsto stoji. I njegov glavni kritičar, njegova partijska drugarica eks-ministarka Kler Šort, koja je zbog napada na Irak dala ostavku, sada rezignirano kaže: "Ja stalno poručujem da je Bleru vreme da ode, ali niko ne sluša!"

TEFLON-TONI: Još jednom se pokazalo da je Toni – teflon! Ovako je u "Obzerveru" duhovito sažeo trenutnu situaciju na britanskoj javnoj sceni Endrju Ronsli, jedan od najuglednijih političkih komentatora u Velikoj Britaniji.

Damoklov mač u rukama lorda Hatona visio je mesecima nad Blerovom vladom, a onda je došao kao ogromno iznenađenje i za BBC i za Dauning strit 10: i jedna i druga strana su očekivale da će vrhunski žrec ravnomernije rasporediti krivicu za aferu koja mesecima potresa Britaniju i njenu vladu. Slično je bilo i raspoloženje javnog mnjenja: gotovo da nije bilo sumnje da su uveliko "napumpani" vladini dosijei o opasnosti koja preti od iračkog oružja za masovno uništenje.

"Očekivali smo nerešen rezultat, a pobedili smo sa 15:0!", zapanjeno je komentarisao rezultat velike istrage lorda Hatona jedan od Blerovih bliskih saradnika.

Ali, kako kaže "Obzerver", čak ni u politici ne postoji čista pobeda. Javno mnjenje sasvim drugačije ocenjuje događaje i sva istraživanja pokazuju da više Britanaca veruje BBC-ju nego Toniju Bleru i njegovoj vladi: 45 odsto u "Gardijanovoj" anketi izjavljuje da su ubeđeni da je Toni Bler lagao kada je tvrdio da on nije dao zeleno svetlo da se Kelijevo ime obnaroduje, 56 odsto čitalaca "Dejli telegrafa" smatra da je izveštaj lorda Hatona "veliko zataškavanje" odgovornosti Blerove vlade, a u najnovijem istraživanju televizije Kanal 4 čak 90 odsto građana ne veruje izveštaju lorda Hatona. Ugledni nedeljnik "Obzerver" naglašava da je poverenje javnosti u vladu i političke institucije palo na najnižu tačku.

Poslednjih dana i sami članovi vlade ne kriju zabrinutost: osećanje javnosti za fer-plej je ozbiljno povređeno i može se dogoditi da nas još više mrze, priznaje jedan od članova Blerovog kabineta.

Izveštaj lorda Hatona je, izgleda, nakratko uklonio veliko breme koje je Toni Bler mesecima nosio, ali njegovim teškoćama nije kraj: u Britaniji ne prestaju debate o iračkom ratu.

Lord Haton je veoma pazio da u svom izveštaju ne daje nikakav sud o tome da li je britanska obaveštajna služba svoje informacije koristila tako da dođe do invazije Iraka, još manje da li je svoje izveštaje "frizirala" i "napumpavala" da bi opravdala ratni pohod.

I dok Antoni Bler ne ustupa ni za milimetar, i dalje strasno tvrdeći da je Sadama Huseina trebalo svrgnuti, njegovi kritičari uporno traže da odgovori kako to da nije nađeno to oružje za masovno uništenje, glavni razlog ratnog pohoda na Irak. Naruku mu ne idu ni novi vetrovi iz Amerike: Dejvid Kej, koga je Bela kuća imenovala da vodi ekspertski tim koji je trebalo da u Iraku pronađe ovo fatalno oružje, pred Senatom je nedvosmisleno rekao: "Oružja za masovno uništenje nema. Ispalo je da smo svi pogrešno mislili. To je ono što najviše zabrinjava." Kej je rekao da podnosi ostavku na svoju funkciju.

Sada i državni sekretar Kolin Pauel i savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs izjavljuju da postoje razlike između onog što smo znali i onog što smo našli na terenu. Najnovija vest je da čak i "glavni jastreb", predsednik SAD Džordž Buš, menja intonaciju, poručujući da možda i nema tog oružja za masovno uništenje, da je možda došlo do ozbiljnih propusta u obaveštajnom radu, pa je spreman da ispita čitavu stvar i formira nezavisnu dvopartijsku komisiju o eventualnim obaveštajnim propustima. Mudar potez u izbornoj godini, osobito kad se ima u vidu da komisija treba da saopšti rezultate svog rada tek za 18 meseci, kada će trka za Belu kuću biti uveliko okončana.

Neki britanski analitičari ukazuju da je možda dobro što je izveštaj lorda Hatona tako jednostran i tako kratkovid: sada će u fokusu javnosti opet biti glavni "general" za jedan nepravičan rat – Toni Bler. Većina medija (70 odsto drže konzervativci!) sada poručuje da će pre ili posle i Bler morati da prizna istinu: na osnovu lažnih informacija Britanija je poslala svoje vojnike u jedan nepopularan rat. Alijansa je pobedila, Sadam je uhapšen, ali u Iraku se nastavljaju bezvlašće i stradanje: poginulo je oko 10.000 civila za poslednjih deset meseci. O ovom posleratnom periodu britanska vlada, ali i mediji, ne pričaju mnogo...

POBEDNIKBBC: Na sudu javnog mnjenja BBC je definitivno izašao kao pobednik, kao nacionalna institucija koja uživa izuzetno veliko poverenje javnosti. U ponašanju medija, prilično šarene bratije za koju neki analitičari s pravom tvrde da u demokratskim zemljama nema gore (u nekim segmentima svakako, ali u drugim je na najzavidnijim visinama!), bilo je nečeg tipično britanskog i džentlmenskog u čitavoj aferi: rukovodstvo BBC-ja je priznalo propuste, izvinilo se i krenulo u akciju.

Zanimljivo je da je ovom utisku veoma doprinelo i samo izveštavanje BBC-ja o izveštaju Lorda Hatona koje je predstavnik vlade u senci ocenio kao "zadivljujuće nepristrasno", uz opasku da ne postoji druga medijska kuća ili novine koje bi to učinile na tako visokoprofesionalan i objektivan način.

"Podržavamo BBC, ne dajte se! Najveće bogatstvo koje imate je vaša nezavisnost i visoka reputacija koju uživate zbog svoje nepristrasnosti. Nemojte se povlačiti pred političarima... Publika vas voli i poštuje mnogo više nego političare i zato će oni uvek biti protiv vas." Ovaj hvalospev podrške došao je iz "Dejli mejla", kuće koja nije u velikoj ljubavi sa BBC-jem.

"Dejli miror" tvrdi da je "nedopustivo što je BBC institucija od nacionalnog značaja, na kojoj Britancima zavide u svetu, sada na kolenima... Vodeći ljudi BBC-ja su podneli ostavke zato što se potkrala jedna materijalna greška u vestima u 6.07 ujutro, a koliko je ministara podnelo ostavku zato što su napravili greške? Još niko nije podneo ostavku zato što je Britanija krenula u rat protiv Iraka... BBC je suviše važna institucija za ovu zemlju da bi ga uništili političari..."

Bura zbog BBC-ja je prešla i Atlantik: američki mediji, naravno onaj liberalniji deo koji je ogorčen pristrasnoću američkih medija, ne krije divljenje prema državnoj instituciji BBC "koja vrlo objektivno izveštava o svojoj vladi; čak i u doba povišenog patriotizma, BBC je uzor za medije u svim slobodnim društvima", piše kolumnista Robert Šerer u "Los Anđeles tajmsu".

Glen Fankel iz "Vašington posta" pokušava da Americi objasni fenomen BBC-ja, " jedinstvene i u neku ruku kontradiktorne institucije koju finansira i nadgleda britanska vlada, ali koja srčano brani svoju autonomiju. To je doista javna korporacija u službi građana koja nema komercijalne reklame, ali se ipak bori za gledanost i nadmeće se s privatnim korporacijama."

Možda baš zbog ovako crno-belog izveštaja lorda Hatona o aferi Keli, ali i zbog nekih okolnosti oko nje i ogorčene reakcije javnosti i talasa javne podrške BBC-ju, sada Bler i njegov tim iz sve snage poručuju kako su oduvek bili najveći pobornici nezavisnosti i slobode medija i pokušavaju da ni na koji način dalje ne "gaze" BBC. Svaki dalji korak trijumfalizma i osvetoljubivosti prema BBC-ju samo doprinosi padu popularnosti Blerove vlade.

Bivši direktor BBC-ja Greg Dajk sada otkriva užasne pritiske pod kojima je bio BBC u vreme priprema za napad na Irak i neposredno posle toga. Dajk je priznao da je BBC posustajao pod pritiscima i pretnjama: u emisiju "Pitanja" pozvani su samo Blerovi prijatelji i simpatizeri, a posebne telefonske linije uvedene su za one gledaoce koji podržavaju rat! Dajk je još otkrio da lord Haton nije uzeo u razmatranje veliki broj dokumenata koji mu je dostavio BBC.

Kada jednog dana Bler bude rekao da je pogrešio oko iračkog oružja za masovno uništenje (on to sada zove "aktivnosti i programi povezani sa sredstvima za masovno oružje"!), javnost neće biti iznenađena. Javnost zna istinu: oružja nije bilo, novinar je napravio materijalnu grešku, njegova kuća je odbila da se izvini, jedan naučnik je izvršio samoubistvo, a vlada je krenula u napad na BBC.

JOŠ JEDNO ISKUŠENjE: Dakle, nema razloga da teflon-Toni i njegov stručnjak "za masovno obmanjivanje javnosti" trijumfuju i jedan drugom čestitaju, biće da je uzveštaj lorda Hatona bio zapravo Pirova pobeda: još jedna potvrda nesvakidašnje i neverovatne popularnosti i velikog ugleda BBC-ja i nepoverenja prema vladi i političarima.

Blera čeka još jedno veliko iskušenje: posle Buša, i on će morati da se suoči s još jednom velikom istragom na iračku temu, s formiranjem nezavisne komisije koja treba da odgovori kako je pred angloameričku invaziju obaveštajna služba obavila svoj deo posla. U trenutku kad ovaj tekst odlazi u štampu (utorak), Toni Bler pred Parlamentom odgovara na mnoga nezgodna pitanja o ovoj temi.

Bilo kako bilo, pokazalo se da je ova priča o "naduvavanju" iračkih dosijea u suštini tačna. Tako nam poručuju i Blerovi najbolji prijatelji s one strane okeana, još samo da "teflonski" Toni prizna da nije bio u pravu u jesen 2002, kada je publikovan dosije o opasnom iračkom oružju za masovno uništenje i kada je poručio naciji i čitavom svetu da je taj program "aktivan, vrlo razrađen i raste".

I Buš, i Kolin Pauel i Kondoliza Rajs danas priznaju da je slika mnogo složenija, da "postoje razlike između onog što smo znali i onog što smo našli na terenu". Da li će to na kraju priznati i teflon-Toni?


 

Lord Haton o dr Keliju

"Dr Keli je bio privržen muž i otac, vredan državni službenik koji je verno i s velikim uspehom služio svojoj zemlji i međunarodnoj zajednici pod vrlo teškim uslovima u Rusiji i Iraku.

Došao sam do zaključka da je doktor Keli izvršio samoubistvo, presekavši vene na levoj ruci... Utvrdio sam da dr Keli nije bolovao od neke mentalne bolesti...

Iz dve beleške g. Endrjua Giligana o razgovoru koji je 22. maja vodio sa dr Kelijem ne može se tačno zaključiti šta je dr Keli rekao Giliganu... Može biti da je dr Keli rekao g. Giliganu da je Alister Kembel odgovoran što je dosije o Iraku ‘naduvan’, a može biti da je g.Giligan sugerisao Keliju da je Kembel to učinio i da se dr Keli složio s ovim mišljenjem.

Međutim, zaključio sam da dr Keli nije rekao g. Giliganu da je vlada znala ili podozrevala da nije tačna tvrdnja o 45-minutnom dometu (Sadamovog oružja, op.a.) pre nego što ga je stavila u irački dosije. Tvrdim da dr Keli nije rekao g. Giliganu da ova informacija nije stavljena u prvobitni dosije zato što je došla samo iz jednog izvora i što se zapravo znalo da nije verodostojna.

...Sastanak dr Kelija sa g. Giliganom i raspravljanje o poverljivim informacijama bilo je kršenje pravila službe... Moguće da je dr Keli rekao više u ovom razgovoru nego što je nameravao i da u datom trenutku nije shvatio opasnost situacije... U svakom slučaju, posle g. Giliganovog izveštaja na BBC-ju 29. maja 2003, dr Keli je shvatio ozbiljnost situacije za koju je delimično odgovoran, jer je s njim razgovarao o obaveštajnim stvarima, za ovaj razgovor nije imao dozvolu nadležnih...

...Dr Keli se našao u fokusu medijske pažnje, za njega očigledno vrlo stresna situacija... Dr Keliju su kolege pokušale da pomognu, ali kako je on izuzetno povučen čovek, nije mu bilo lako ni pomoći ni dati savet...

...Uzrok smrti dr Kelija je strašan gubitak samopoštovanja, zbog gubitka poverenja koje su drugi gajili prema njemu i zbog velikog interesovanja medija... plašio se da može da ostane bez posla... Mislim da ga je sve ovo ispunilo totalnim beznađem... Povukao se sasvim u sebe i mislim da je to izuzetno važno..."

Afera Giligan

U eri velike medijske i javne polemike oko priprema za napad na Irak, u radio-emisiji BBC-ja u 6.07 ujutro 29. maja 2003. kolega u studiju je zapitao dopisnika Endruja Giligana: "Šta ima novo, Endi?", na šta mu je ovaj odgovorio da jedan njegov neimenovani izvor, visoki obaveštajac, kaže da je Dauning strit "naduvao" svoj dosije o Iraku, naknadno dodajući podatak da Sadam Husein može da u roku od 45 minuta lansira svoje biološko ili hemijsko oružje. Ovo nije bila vest, već ono što novinari zovu ćaskanje, spekulacija o razvoju tekućih političkih događaja. Posle nekoliko dana Giligan, koji piše i za "Mejl sandej", ponavlja ovu priču u koju dodaje značajan podatak, da mu je njegov izvor rekao, da je do"friziranja" dosijea došlo na inicijativu Alistera Kembela, Blerovog direktora za komunikacije, u novinarskim krugovima prilično neomiljenog, a ponekad nazivanog i "ekspertom za masovno obmanjivanje".

Portparol Tonija Blera optužuje Giligana za netačnosti u izveštavanju, novinar je pozvan da odgovara pred Komitetom za spoljne poslove Donjeg doma. On svoj izvor identifikuje samo kao "iskusnog i kredibilnog obaveštajca". Zaoštravaju se odnosi između vlade i BBC-ja, Kembel novinara optužuje za lansiranje laži i traži izvinjenje. BBC odgovara da stoji uz Giligana i da ne vidi razlog da se izvinjava.

BBC ne otkriva svoj izvor, a Kembel i vlada pokušavaju da otkriju ko je "krtica". Dr Keli samoinicijativno prijavljuje nadležnima da je imao razgovor sa Giliganom. Naučnik u višečasovnom saslušanju odgovara pred specijalnom komisijom za spoljne poslove i otkriva detalje razgovora se Giliganom, ali ističe da nije ukazao na Kembela kao autora "naduvavanja" izveštaja o oružju za masovno uništenje koje za 45 minuta može da stigne do Britanije. Dr Keli je rekao i da veruje da Sadam Husein ima programe za proizvodnju biološkog oružja i da će biti otkriveni Sadamovi programi za proizvodnju oružja za masovno uništenje, što se u suštini bitno razlikuje od onoga što je dvojac Buš–Bler poručivao urbi et orbi.

Dr Keli je verovao da će njegovo svedočenje u Ministarstvu odbrane ostati interna stvar, ali iz vlade cure vesti koje ukazuju na identitet "krtice". Keli postaje lice sa naslovne strane. Porodica i prijatelji primećuju da je vrlo utučen: 17. jula nestaje, sledećeg dana u šumi Heroudaun Hil, nedaleko od njegove kuće, policija pronalazi telo najvećeg britanskog stručnjaka za biološko i hemijsko oružje.

Tek nekoliko dana kasnije BBC prekida ćutanje, uz saglasnost porodice imenuju ga kao glavni izvor za Giliganovu priču: "Verujemo da je BBC verno preneo ono što je saznao iz razgovora s doktorom Kelijem. Iskreno nam je žao da se njegova saradnja s nama okončala tako tragično."

Bler formira nezavisnu komisiju lorda Hatona koja utvrđuje, između ostalog, da Giligan nije imao materijalne dokaze (izgubljene beleške, pomešani citati?) za onu svoju tvrdnju o Kembelu i "napumpavanju" dosijea i famoznih 45 minuta.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST