Vreme
VREME 628, 16. januar 2003. / VREME

Platni promet:
Uspešan prelaz

O preseljenju platnog prometa u poslovne banke polemiše se "na ovim prostorima" intenzivno već deceniju i po. Najzad je to urađeno i čini se – kako smo se nadali, dobro smo se udali
Image
OKONOVOGODIŠNJA GUŽVA: Zbog praznika ili platnog prometa u bankama

Odmah posle preuzimanja dužnosti i ovlašćenja ministra finansija, pre nešto manje od dve godine, Božidar Đelić je najavio temeljne promene u načinu funkcionisanja monetarnog i fiskalnog sistema zemlje, uz tačnu vremensku odrednicu: 1. januar 2003. Kod nas se ne baš često dešava da nešto bude kada je rečeno da će biti i time je ova promena značajnija, skoro ravna čudu.

Tako se, pored onoga što se kod nas i inače svake godine vatrometom tradicionalno obeležava 31. decembra u ponoć, može reći da je ovog puta novogodišnjim iluminacijama obeležen i početak ovih dugo najavljivanih novčanih i poreskih reformi. Platni promet je, naime, definitivno preseljen u poslovne banke, a svaki put kad novac ili roba promene vlasnika, država će, shodno zakonima koji su stupili na snagu, bez pardona uzeti deo koji smatra svojim.

TRESLA SE GORA...: Kako se bližio taj "istorijski dan", kako ga je nazvao guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, nervoza je rasla geometrijskom progresijom, a procene kako će biti kada bude bilo kretale su se od kataklizmičkih do cvetnih. Najviše se strahovalo od "bosanskog scenarija". Kada se ovakvoj reformi tamo pristupilo, platni promet je zamrznut na nekoliko meseci što bi, da se ovde desi, bilo ravno katastrofi. Zatim su se svi "subjekti platnog prometa" unapred ograđivali od eventualnog fijaska ukazivajući na nekog drugog kao mogućeg uzročnika neuspeha, a za sebe tvrdili da su spremni.

U Narodnoj banci su tvrdili da je sve spremno, da je sistem testiran, da je dokazano da može podneti trostruko veći promet od uobičajenog i ukazali na to da je najslabija tačka ljudski faktor, ne među njima, već kod drugih – privrednika i bankara. Privrednici su iskazivali priličnu dozu rezerve smatrajući da nešto što dobro funkcioniše ne treba menjati, sumnjajući u dovoljnu obučenost bankarskih službenika. Bankari su, pak, tvrdili da se za preuzimanje platnog prometa spremaju već godinama i da, ako neko drugi ne zataji, problema neće biti. I tako u krug. Za svaki slučaj, unapred je određen rezervni, dežurni krivac: telefonske veze.

Prvi korak je učinjen i to je, čini se, skoro gotov posao: Zavod za obračun i plaćanje, jedna od retkih institucija ove zemlje koja je besprekorno funkcionisala više od pola veka i koja je dosad bila jedini ovlašćeni posrednik u ovom poslu, jednostavno rečeno, više ne postoji.

IPAK SE KREĆE: Prema saopštenim podacima, do podneva prvog dana novog platnog prometa šest milijardi dinara je prešlo s računa na račun, a do kraja radnog vremena čak devet i po. Guverner je na kraju dana za bankare imao samo reči hvale, priznajući im da su spremniji nego što se očekivalo. Promet će se, po njemu, stabilizovati već za dve nedelje. Ministar finansija je, uz opasku "da ovo, izgleda, funkcioniše", napomenuo da je to tek prvi radni dan a da će se na potpunu stabilizaciju sačekati koji mesec. I viceguvernerka Narodne banke Jugoslavije Vesna Arsić potvrdila je da je prvi dan platnog prometa, i pored strahovanja, dobro prošao, ocenjujući ga više nego uspešnim i zahvalila se bankarima na izuzetnom naporu koji su uložili da, kako je rekla, "za ovako kratko vreme savladaju jednu izuzetno složenu oblast".

"Velike mi mudrosti – platni promet", komentarisao je za "Vreme" jedan bankarski službenik koji je prošao obuku za poslove platnog prometa. "Ne razumem čemu tolika fama. Šta mislite, da su oni iz SDK nadljudi pa samo oni mogu znati kako se to radi? Gluposti! Naravno, potrebno je vremena da se sve zaista uhoda i to ne zavisi samo od nas već i od komintenata."

Prvog dana na nekim uplatnim mestima bilo je gužve, ali samo zato, po tumačenju onih koji se u te poslove razumeju, jer je to bio poslednji dan za uplatu akciza i poreza na promet. Tako je uvek prvog radnog dana u godini. Svuda je, u unutrašnjosti naročito, bilo povremenih gužvi na šalterima banaka zbog promenjenih brojeva za plaćanje poreza i doprinosa koji su štampani u "Službenom glasniku" tek tri dana pred Novu godinu. I sledećih dana je bilo, kako kažu nadležni, manjih poteškoća. Te manje teškoće su, međutim, za nekoga bile ogromne: podosta je bilo onih koji u bankama nisu mogli da dobiju izvode sa stanjem na svom računu tako da nisu mogli ni da posluju. To su bankari nazvali "trenutnom slabošću" koja će u kratkom roku biti prevaziđena.

PRETNJA POVERENJEM: Pored dobijene slobode raspolaganja svojim novcem, privrednici od sada preuzimaju ozbiljnu odgovornost za tačnost obračuna poreza i doprinosa, onog dela sredstava koji po zakonu pripadaju državi. Uplatioci su, ukidanjem državne službe kao posrednika, ostali bez vrlo važnog oslonca, međukontrole obračuna koju je obavljao službenik ZOP-a pri prijemu dokumenata. Greška u računici, pod uslovom da bude uočena, do sada je vukla samo dodatni rad na ispravljanju načinjene greške. Sada stvari stoje drugačije: ko namerno ili slučajno omaši, kaže zakon, loše mu se piše. Svaka greška tretiraće se, naravno tek kada se otkrije i u zavisnosti od veličine, kao prekršaj, odnosno krivično delo. Pogrešnom obračunavanju poreza i doprinosa zaprećeno je nimalo naivnim kaznama, novčanim i vremenskim.

"Ne volim da pretim", rekao je Đelić tim povodom. "Ali, kazne za utaju poreza sada su stvarno zastrašujuće. Mogu da kažem da će, konkretno, oni koji ne budu plaćali porez ići u zatvor ukoliko je u pitanju velika poreska utaja. To nije zato što neko želi da trenira strogoću nad sopstvenim narodom: sve zemlje u svetu tako funkcionišu, mora se finansirati ono što parlament izglasa kao nužne državne izdatke."

Za reviziju obračuna zadužena je finansijska policija koja ima vrlo široka ovlašćenja – jedino neće moći da hapsi, što je, kada je visina i neumitnost kazne u pitanju, slaba uteha. Zbog toga će za uslugama računovođa koji dobro poznaju posao u ovoj godini biti velika potražnja tako da galama koju su podigli službenici ugašenog ZOP-a, plašeći se za svoje buduće zaposlenje, mada razumljiva, najverovatnije nije opravdana. Vesna Arsić je potvrdila da prelaskom platnog prometa u poslovne banke neće biti neraspoređenih radnika ZOP-a. Velik broj njih već je na radnim mestima u institucijama koje su formirane u novom sistemu platnog prometa.

Nedelju dana od početka ovog delikatnog zahvata, uprkos pesimističkim prognozama, može se reći da je operacija uspela, ali i da je pacijent preživeo. Očigledno, sve je prošlo lakše nego što se moglo sanjati u najsmelijem snu. Guvernerova tvrdnja da je sve spremno za ovaj poduhvat ispostavila se osnovanom. Platni promet je prestao, bar za sada, da bude tema. Ostalo je još da se vidi šta će biti s impozantnom imovinom ugašenog Zavoda za obračun i plaćanja. Tek da ne bude sve gotovo.

Zoran Majdin




Može li bez poreza, komšija

Pored promena u platnom prometu, izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet predviđeno je i uvođenje fiskalnih kasa i izdavanje računa za kupljenu robu. Za one koji ne daju ili ne uzmu račun predviđene su kazne. To, kao slovo na papiru, i nije neka novost: i ranija zakonska rešenja nametala su ovu obavezu trgovcima. Pitanje je, samo, da li su, kako i koliko propisi sprovođeni. Registar kase su u ozbiljnim prodavnicama postojale i dosad i prevashodno su služile kao sredstvo koje olakšava poslovanje i sređivanje dnevnog pazara. I kao zaštita od potkradanja, naravno. Nije bio naročiti problem naštimovati račun tako da se promet prikrije. Novina je u tome što fiskalne kase, zahvaljujući ogromnom napretku digitalne tehnologije, pamte veoma dugo a jedino poreznici imaju pristup memoriji, što lažiranje prometa čini skoro nemogućim.

Uvođenjem fiskalnih kasa i obaveze kupaca da imaju pri sebi račun za robu koju trenutno nose sa sobom će sve koji nešto kupuju postaviti u ulogu kontrolora sprovođenja Zakona o porezu na promet. Ta pozicija će im omogućiti da, ako je prilika, uz nagodbu učestvuju u utaji poreza i time, uz izvestan rizik, robu jeftinije pazare. "Može li bez poreza, komšija?", moglo bi da postane uobičajeno pitanje u zabačenim prodavnicama ili u neuobičajeno vreme za kupovinu. Porez na promet svrbi svakoga i svaka prilika da se država zakine biće iskorišćena jer dugo to ovde nije bio prekršaj već sevap. Ne može se, međutim, očekivati da i jedan kupac bude gonjen jer nema račun, pod uslovom da je robu platio, ali se zato može očekivati, mada ne odmah, da će veoma brideti trgovce koji račun ne izdaju ili ne podsete mušteriju da ga sa sobom ponese.

Po rečima zamenice direktora Republičke uprave za javne prihode Marije Drče-Ugren, s primenom ovog zakona će se malo pričekati: "Zbog promena u platnom prometu u planu rada poreske uprave u januaru primat će imati porez i doprinosi po odbitku, a drugi stepen prioriteta će biti porez na promet, ostali tek kasnije. Imajući u vidu i ograničene resurse, nećemo maltretirati ljude. To i nije posao poreske uprave da stoji iza ćoška i hvata ljude za rukav, nego postoji tržišna inspekcija, postoje drugi mehanizmi koji treba da obezbeđuju da na odgovarajući način budu poštovani propisi."

Povećavanje poreske baze, tj. povećanje broja platilaca poreza pozitivno će delovati na poreske stope, opšte i pojedinačne. Može se očekivati, ako sistem bude funkcionisao i državna kasa bude uredno dopunjavana, da se nekim vrstama robe i usluga – knjigama, možda novinama, ali prevashodno pelenama, dečijoj hrani, odeći i obući, kao i izolacionom materijalu, recimo – smanji ili ukine porez na promet.

Ministar finansija je obećao, u novinama je pisalo, da "ako zaista suzbijemo sivu ekonomiju nekim merama koje neće svi oberučke prihvatiti, kakve su fiskalne kase i dosledna primena novog zakona o poreskom postupku, nastaviti da smanjujemo i ukidamo poreze. Ako u 2003. nastavimo ovim ritmom i ukoliko povećamo poreski obuhvat sive zone, sledeći ‘kandidat’ za smanjenje nameta su plate i porez na promet, koji ćemo zameniti porezom na dodatnu vrednost. Poruka je, dakle – što bolja finansijska disciplina, to manji porezi".

Fiskalne kase koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada eura i nije ih kao obaveznu opremu moguće brzo uvesti u svaku radnju. Ponude dobavljača se tek prikupljaju i s primenom ovog propisa će se početi polovinom godine. Uostalom, Vlada Republike Srbije tek treba da propisima utvrdi način evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, način njihovog korisćenja, servisiranja i kontrole.

Prinudna pomoć

U prvih nekoliko meseci poreznici će posećivati firme, naročito "velike platioce" da prekontrolišu spremljena dokumenata koja se tiču platnog prometa. U početku u vidu "prijateljske pomoći", da olakšaju prelazak s jednog na drugi sistem, ali i da uživo pokažu kako će ubuduće ozbiljne kontrole izgledati.

Lični čekovi

U opticaju će se ove godine pojaviti i lični čekovi građana. Svako ko ima tekući račun moći će robu koju kupuje da plati ovakvim čekom, ali banka, za razliku od dosad uobičajenih sertifikovanih čekova, donosiocu neće garantovati isplatu ako na računu isplatioca nema sredstava. U prometu ovakvim čekovima svi (osim banaka) preuzimaju deo rizika a ko izda ček bez pokrića, ako bude kako je rečeno, nema čemu da se nada.