Meridijani

priredila d. a.

Bagdad: Referendum

"Sadam je Irak, Irak je Sadam", orilo se sa biračkih mesta u utorak na kojima se oko 12 miliona Iračana izjašnjavalo sa "da" ili "ne" na referendumsko pitanje – da li žele da njihov predsednik Sadam Husein vlada Irakom i narednih sedam godina. "Branićemo Sadama Huseina krvlju i dušama našim", skandirali su građani okupljeni pred biralištima, čekajući u redu da zaokruže odgovor oko koga nije bilo dileme. Dokazujući svoju spremnost da krv prolije za Sadama, jedan od njih probo je iglom palac i krvlju obeležio "da" na glasačkom listiću. "Ovo je Irak, ovo je irački narod", izjavio je novinarima tokom glasačke euforije Izat Ibrahim, desna ruka Sadama Huseina. "Kako će Amerika da se suprotstavi ovim velikim ljudima", upitao je novinare.

Oni koji su završili s glasanjem odmah su se pridružili razdraganoj gomili na ulicama Bagdada i ostalih iračkih gradova u velikom slavlju. U rezultat referenduma niko nije sumnjao i ceo spektakl više je organizovan da bi Sadam Husein pokazao američkom predsedniku Džordžu Bušu i britanskom premijeru Toniju Bleru šta njegovi podanici misle o najavljenom ratu za "promenu režima" u Iraku. Sadam Husein, koji Irakom neprikosnoveno vlada više od 23 godine pomoću jakog vojnog i policijskog represivnog aparata, na referendumu sa istim pitanjem pre sedam godina dobio je podršku 99,96 odsto Iračana. Irački zvaničnici kažu da se na ovom referendumu nadaju još ubedljivijem rezultatu. Sadam Husein nije se pojavljivao u javnosti na dan referenduma, ali su brojni agenti njegove tajne službe viđeni na svih 2000 glasačkih mesta, budno motreći da se nigde ne potkrade odgovor "ne".

Kuta – Bali: Teroristička veza

Nakon stravičnog napada na diskoteke u letovalištu na ostrvu Bali u Indoneziji, najstrašnijeg takve vrste od napada 11. septembra 2001. na SAD, indonežanskim vlastima u istrazi pomažu agenti FBI-ja i istražitelji iz Australije. U bombaškom napadu koji se dogodio 12. oktobra u letovalištu u Kuti na Baliju poginulo je više od 180 ljudi, mahom mladih turista iz celog sveta i sportista raznih vrsta – od ragbija do kriketa – iz Australije. Preko 300 osoba je ranjeno, a nekoliko dana nakon napada identifikovano je tek četrdesetak žrtava iz jedanaest zemalja. Mnoga tela su izgorela do te mere da će za njihovu identifikaciju biti neophodne analize DNK. Roditelji jedne od žrtava, koji su pohitali na Bali kada su čuli za nesreću, prepoznali su svoju ćerku jedino po kopči njenog omiljenog kaiša.

Američka administracija odmah je povezala napad s terorističkom organizacijom Al Kaida, a sve glasnije takve tvrdnje iznose i indonežanski zvaničnici. Analitičari veruju da je Al Kaida ovaj napad izvela u sprezi s indonežanskom militantnom islamskom grupacijom Džema islamija. Njen vođa Abu Bakar Bašir, upravnik medrese na Javi, opovrgao je ove optužbe i optužio SAD da stoje iza napada. "Iza napada stoji obaveštajna služba SAD kako bi opravdala svoje tvrdnje da Indonezija pruža utočište teroristima", izjavio je Abu Bakar Bašir.

Američki zvaničnici već mesecima upozoravaju indonežanske vlasti da njihovi obaveštajni podaci ukazuju da radikalni islamisti iz Indonezije sarađuju sa pripadnicima Al Kaide i opominju ih da se oštrije obračunaju s terorističkim mrežama u sopstvenoj zemlji. Premijer Australije Džon Hauard obećao je da će njegova zemlja zatražiti od UN-a da organizaciju Džema islamija zvanično svrsta u red terorističkih grupa. Preostali turisti na Baliju smesta su spakovali kofere nakon napada, ali je to tek početak novog ciklusa ekonomske krize u zemlji koja od turizma, prevashodno preko Balija, godišnje ubire pet milijardi dolara.

Belfast: Nova kriza

Odlukom premijera Tonija Blera, Severna Irska vraćena je pod direktnu upravu Londona, raspuštanjem parlamenta zbog toga što nesuglasice predstavnika protestanata i katolika blokiraju rad ove institucije. Ovo je četvrti put u tri godine da britanski premijer donosi odluku da oduzme vlast koju dele politički predstavnici protestanata i katolika, samo što se novonastala kriza smatra najozbiljnijom od kada je 1998. potpisan sporazum. Do 1998. godine u sukobima u Severnoj Irskoj život je izgubilo preko 3600 osoba. Premijer Bler i njegov ministar za Severnu Irsku Džon Rid žele da se institucija povrati pre izbora u Severnoj Irskoj zakazanih za 1. maj naredne godine. "Učinićemo sve što je u našoj moći da oni do tada povrate međusobno poverenje, a samim tim i učešće u vlasti", izjavio je Rid. Tvrdokorni protestanti iz redova unionista smatraju da je mirovni sporazum propao i da nove pregovore treba nastaviti tek kada se IRA u potpunosti raspusti. "Morao je da propadne i propao je", izjavio je lider Demokratske unionističke partije Ian Pejzli i dodao da njegova partija neće deliti vlast s političkim krilom IRA Šin Feinom. Novonastala kriza buknula je nakon optužbi unionista da IRA i njeno političko krilo na čijem je čelu Geri Adams špijuniraju protiv Velike Britanije. Međutim, stanovnici Belfasta nisu preterano zabrinuti zbog krize i veruju da će sukobljene strane uskoro biti prinuđene da sednu za pregovarački sto. Alternativa dijalogu je naprosto previše mučna da bi iko na nju i želeo da pomisli.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST