---

Kako je propao italijanski fudbal >

Pare i muzika

Nikad se nije desilo da čak 23 kluba (od prve do treće lige) rizikuju da budu isključeni iz takmičenja zbog zaostalih dugovanja. Samo nekoliko cifara je dovoljno da se shvati vrsta krize kroz koju prolazi italijanski fudbal: ukupni godišnji prihodi klubova prve lige iznose 1,15 milijardi eura, dok samo troškovi za angažman igrača iznose 740 miliona eura

Serija neostvarenih transfera koji bi osvežili sparno leto (Davids u Romu, Nesta u Inter), odnosno nedostatak "keša " učinili su da timovi odu na pripreme potpuno nepromenjeni u odnosu na prošlu sezonu. U poslednjem času, kada je italijanski fudbal padao u nezapamćenu krizu a navijači u depresiju, na scenu je stupio sveprisutni Silvio Berluskoni, vlasnik Milana i premijer Italije, oduvek poznat po smislu za spektakl i improvizaciju (karijeru je započeo kao zabavljač na luksuznim krstaricama). Uvek u dosluhu sa svojim agencijama za ispitivanje javnog mnjenja, Berluskoni je osetio trenutak, okrenuo par telefonskih brojeva i dao nalog za transfer Brazilca Rivalda u Milan. Televizijski magnat je tako poklonio italijanskoj publici ponajboljeg igrača tek završenog Mundijala i nesumnjivo zaradio nekoliko procenata popularnosti kod italijanskog biračkog tela. Usput je omogućio svom timu da povrati katedru na evropskoj fudbalskoj sceni koju je držao do pre par godina. Ukupan iznos transfera (18 miliona eura za trogodišnji ugovor) nije čak ni preterano visok jer je Rivaldo otišao iz Barselone bez ikakvog obeštećenja. Milan je tako porekao svoju nedavnu odluku da nikad više neće kupovati Brazilce jer su, navodno, stalno odsutni zbog obaveza sa svojom reprezentacijom. Odlučujuću ulogu u transferu Rivalda iz Barselone imao je trener Katalonaca, povratnik Luis Van Gal, koji je smatrao da je Brazilac suvišan. Takođe, ima glasina da je Rivaldo, poput mnogih igrača poreklom iz Brazila, zapravo stariji nego što piše u dokumentima. Neki sumnjaju da je sklon povredama i da su Španci još jednom prodali Milanu "praznu pušku": Argentinac Redondo, od prelaska iz Real Madrida u Milan pre tri godine, nije odigrao nijednu jedinu utakmicu zbog povrede. Međutim, sve ove sumnje padaju u vodu kada se ima u vidu sjajan učinak Rivalda na Svetskom prvenstvu gde je, prema rečima brazilskog selektora Skolarija, bio najbolji igrač.

DUGOVI: Kada su u gradu već svi maštali o velikom derbiju Ronaldo protiv Rivalda (dva imena koja zvuče skoro istovetno, kad su otpevana na akustičnom San Siru), stigla je vest da je Ronaldo na korak od prelaska u Real Madrid. Ronaldo ima ugovor na još pet godina, ali očigledno želi da naplati epitet najboljeg strelca Svetskog prvenstva. Poslednju reč imaće predsednik Intera Masimo Morati, koji od silnih posrednika i menadžera još nije mogao da čuje samog Ronalda (razlog za odlazak je navodno neslaganje sa strogim trenerom Kuperom). Bio bi to još jedan udarac ovom naftašu meceni, koji je za sedam godina u Interu promenio 88 igrača, uložio preko 500 miliona eura, a osvojio samo jedan trofej (Kup Uefa ‘98). S druge strane, nezadrživi vlasnik Reala Florentino Peres upotpunio bi svoju galeriju asova (Zidan, Figo, Raul...) i stavio hipoteku na deseti Kup šampiona Reala.

Transferi igrača su postali sve ređi i finansijski skromniji – što do sada nije uticalo na kvalitet igre, ali je pogađalo moćne menadžere, ljude iz senke današnjeg fudbala. Međutim, poslednjih meseci situacija je postala dramatična: doveden je u pitanje opstanak pojedinih klubova pa čak i start prvenstva. Naime, od kada je recesija pokucala na vrata francusko-američkog konglomerata Vivendi Univerzal, vlasnika Kanala Plus i digitalnih kanala u Španiji i Italiji, a istovremeno bankrotirao nemački gigant Kirk Media, nastupila je panika među klubovima širom Evrope. Obećani novac za TV prava biće drastično smanjen, što dovodi klubove u opasne vode jer su višegodišnji ugovori sa igračima basnoslovni, a po svim evropskim zakonima koji štite radnike ugovori su nedodirljivi, osim ako radnik (igrač) sâm ne traži smanjenje plate.

Tako su nedavno zvezde Intera Vijeri i Rekoba samoinicijativno ponudili smanjenje svojih ugovornih primanja koja iznose po pet-šest miliona eura (neto) godišnje. Očekivalo se da će, u katastrofalnoj finansijskoj krizi klubova, ova inicijativa uzeti maha među igračima Serije A, ali je naišla na ironiju i sumnjičavost ostalih zvezda.

ŽRTVE: Sistem je "bolestan" jer zavisi od televizijskih prava, a sami digitalni satelitski kanali su u velikim teškoćama jer ne uspevaju da izađu na kraj s "piratskim" karticama, kojih u Italiji ima preko jedan milion (naspram dva miliona regularnih). Za sada sistem funkcioniše samo u Engleskoj, gde kanal Skaj nema problema s piraterijom i uspeva da održi na nogama sve klubove (konkurentski ITV je propao). Zato se mnogi raduju najavljenom dolasku Australijanca Ruperta Mardoka, vlasnika engleskog Skaja, koji nudi da otkupi italijansku branšu Kanala Plus za oko 1,2 milijarde eura. Ako Mardok još uspe da nadmudri hakere iz Napulja i nekom inovacijom spreči falsifikovanje digitalnih kartica, profit mu je zagarantovan.

Prva žrtva krize je slavna Fiorentina, koja je prestala da postoji 31. jula pošto vlasnik Čeki Gori, kontroverzni filmski producent, nije uspeo da obezbedi 22 miliona eura za zaostale plate igračima. Već sutradan osnovan je istoimeni novi klub s novim vlasnicima, koji će takmičenje započeti od C2 lige s omladinskim pogonom nekadašnje Fiorentine. Igrači prvog tima, među kojima i Peđa Mijatović, do poslednjeg dana nisu verovali da klub može da propadne: ostali su bez prošlogodišnjih primanja i bez kluba.

Nikad se nije desilo da čak 23 kluba (od prve do treće lige) rizikuju da budu isključeni iz takmičenja zbog zaostalih dugovanja. Samo nekoliko cifara je dovoljno da se shvati vrsta krize kroz koju prolazi italijanski fudbal: ukupni godišnji prihodi klubova prve lige iznose 1,15 milijardi eura (od čega 54 odsto od TV prava), dok samo troškovi za angažman igrača iznose 740 miliona eura (a gde su struja, komunalije...). Ukupan prošlogodišnji gubitak 128 profesionalnih klubova (od prve do treće lige) iznosi oko milijardu eura.

Ali, zašto su klubovi više trošili nego što su prihodovali?

Jednostavno, verovali su da je finansiranje od strane televizijskih kanala na ime TV prava bunar bez dna. Usled nagomilanih gubitaka, televizijski kanali, naročito oni digitalni koji žive od TV pretplate, drastično su smanjili sume izdvajane za fudbalske klubove. Čak i državni RAI sada nudi polovinu novca uplaćenog prethodnih godina.

Još se ne zna kad će početi sezona ni kako će se završiti, jer osam manjih klubova Serije A preti štrajkom ako im Kanal Plus ne obezbedi po deset mliona eura za TV prava. Poređenja radi, prvak Juventus prima 60 miliona eura za TV prava i jedini je klub prve lige koji posluje bez gubitka i bez dugovanja. Čak i Roma i Lacio posluju s gubitkom i do poslednjeg dana njihov upis u novo prvenstvo bio je neizvestan. Oba kluba su na kraju došla do novca tako što su većinski vlasnici (manjinski deo akcija je u slobodnoj berzanskoj prodaji) zahvatili u svoj džep. Međutim, moraće drastično da se smanje troškovi: Lacio ima strašan tim, ali plate nisu ni približne raspoloživom novcu u kasi, pa je prodaja Krespa ili Neste neizbežna kako bi se ostalim igračima isplatilo 28 miliona eura zaostalih plata.

Na kraju, igrači širom Evrope moraće da shvate da su dosadašnja primanja bila nerealno visoka. Sledi drastično smanjenje plata za sve, osim za malobrojne fenomene koji svojim prisustvom donose i brojne sponzore za klub.

REPREZENTACIJA: Ogromnom štetom rezultiralo je i ispadanje sa Svetskog prvenstva. Neostvareni prihod RAI-ja meri se na oko 100 miliona eura, usled propuštenih reklama: eliminacijom "azura" Svetsko prvenstvo više nije bilo interesantno (sa 25 na osam miliona gledalaca po utakmici) tako da ni reklame nemaju više efekta.

Krivica je u prvom trenutku svaljena na "mafiju iz Fife" i ekvadorskog sudiju Morena koji je "izbacio" azure sa Mundijala. RAI je čak najavio tužbu protiv Fife zbog pretrpljene štete od strane sudija. Kasnije, kada su pogledali reprize utakmica, Italijani su ipak shvatili kakve su šanse propustili Vijeri i društvo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---