Vreme
VREME 587, 4. april 2002. / VREME

Otmice:
Bez slike i tona

Tajna otmice Milije Babovića, suvlasnika Verano motorsa i mnogih drugih firmi leži u odgovoru na pitanje – ko je od tog kriminalnog akta imao najviše koristi, kažu sagovornici "Vremena" koji insistiraju na anonimnosti i dodaju – a to je vrlo, vrlo zamršena priča
Image

Od kidnapovanja Milije Babovića (43), jedng od suvlasnika prebogate poslovne imperije, prošlo je deset dana, a da se ni on ni otmičari nisu javili. Tako bar tvrdi ministar srpske policije Dušan Mihajlović govoreći pred Valjevčanima u prošli petak. Ćutanje otmičara nije uobičajeno kad je reč o novcu, odnosno otkupu, te se postavlja pitanje motiva. Kada je 24. novembra 2000. godine bio otet sin lepe Brene i Slobodana Živojinovića Bobe, kidnaperi su se iste večeri javili i tražili otkup a posle isplate od navodno 2,5 miliona maraka pustili dete. Slično se zbilo i kada je takođe bogati Mirolad Mišković, vlasnik Holdinga Delta M, bio kidnapovan 9. aprila prošle godine i pušten pošto je Miškovićeva firma ispunila zahtev otmičara. O isplaćenim sumama i načinu predaje novca, kao i o ostalim detaljima ni Živojinović ni Mišković nisu hteli da govore, što je sasvim razumljivo budući da su im, po svemu sudeći, kidnaperi zapretili da drže zatvorena usta.

Čin Babovićevog kidnapovanja nije se razlikovao od uobičajenih: četiri maskirana napadača, od kojih dvojica s automatskim puškama u rukama, na uglu ulica Maksima Gorkog i Južnog bulevara sačekali su Babovića i ugurali u crni audi A6 s beogradskim registarskim tablicama 490-056. Prethodno je jedan od otmičara prišao vozaču Babovićevog automobila koji je sedeo za volanom i upitao ga ima li oružje, a kada je ovaj odgovorio da nema, usledilo je ledenim glasom izgovoreno novo pitanje: jesi li siguran? U takvoj situaciji laž se skupo plaća. Posle te verbalne provere vozaču je bilo naređeno da legne pored automobila i ostane miran. Kidnaper je zatim uzeo ključeve iz kontakt brave i ušao u audi. Zatim su svi sa otetim Babovićem napustili mesto kidnapovanja. Mirno i bez škripa guma pri polasku.

PUT USPEHA: Na insisistiranje policije a u interesu istrage bilo je dogovoreno da se vest o otmici ne objavljuje u javnosti što je trajalo puna dva dana. Ćutanje o kidnapovanju prekinuo je predsednik SRS-a Vojislav Šešelj kad je ispred beogradske Palate pravde okupljenim novinarima izgovorio: "Vidite šta su uradili – oteli su suvlasnika Verano motorsa Miliju Babovića i traže deset miliona otkupnine," Sutradan su sve novine objavile da je Babović otet. Policija je tako bila prinuđena da saopšti da su "preduzete sve neophodne mere kako bi Babović bio pronađen i da javnosti u ovom trenutku ne mogu da otkriju detalje jer bi to omelo traganje". Iz krugova bliskih zaposlenima u Verano motorsu procurila je informacija da su kidnaperi u startu tražili deset, da bi tri dana kasnije povećali otkupninu na 15 miliona maraka. No, to valja primiti skrajnjom rezervom, kao i to da su pomenute registarske tablice na audiju bile ukradene sa automobila obezbeđenja Bogoljuba Karića, što inače kaže jedan od vozača iz bankareve pratnje.

O Miliji Baboviću se ne zna baš mnogo. U Beogradu je zajedno sa svojim drugom Draganom Lečićem završio srednjutehničku školu "Petar Drapšin". Navodno je posle toga prvobitni kapital sticao baveći se sitnim švercom robe iz Trsta što zvuči veoma neubedljivo. Putovao je u Italiju i trgovao tekstilom, a u mestu Veranu navodno i odležao jedno vreme u zatvoru zajedno sa svojim ortakom. Pre desetak godina se u Beogradu uveliko pričalo da su Milija Babović i jedan od suvlasnika mnogo kasnije osnovane firme Verano motors Baja Sekulić na kocki debelo zadužili sina Žike Mihajlovića zvanog Muštikla koji nije hteo da pokrije sinovljev dug, pa su ova dvojica preuzeli gubitnikovu benzinsku pumpu na Čukaričkoj padini. Babović je pripadao takozvanoj crnogorskoj grupaciji poslovnih ljudi i bio u bliskim odnosima s ljudima iz bivše vlasti. Na svadbi Željka Ražnatovića Arkana pojavio se s podebelim kovertom. Međutim, Babović je ispod žita finansijski pomagao i tadašnju opoziciju, što se pokazalo kao mudar potez, tako da je posle 5. oktobra nesmetano nastavio da se bavi poslovnim "kombinacijama" (naglasak na trećem slogu). U krugovima biznismena bilo je opštepoznato da se novac u Babovićevu kompaniju ne sliva samo iz njegovih mnogobrojnih firmi i prodaje motornih ulja vojsci.

"Nisu Babović i ostali suvlasnici velike poslovne imperije, klasični biznismeni kao na primer Milorad Mišković. U njihovim poslovima ima sijaset nepoznanica o kojima je bolje ne pričati", tvrde ljudi koji poznaju Babovića i njegove poslove. Ne zna se pouzdano u kakvim je kombinacijama bio Babović s Arkanom ali je izvesno da je jedno vreme bilo nekog varničenja. Kada su posle Arkanovog ubistva zaređale nerasvetljene likvidacije ljudi na koje se sumnjalo da su bili umešani u ubistvo komandanta Srpske dobrovoljačke garde i kad je 11. marta prošle godine u Beogradu ubijen Milan Đorđević Bombona, jedan od suvlasnika Verano motorsa Baja Sekulić je naglo "zapalio" u Grčku u kojoj i danas boravi. Đorđević je inače bio Arkanov nerazdvojan drug još dok su ih obojicu vitlali policajci u Švedskoj. U Beogradu se i danas veruje da je na Sekulića pala sumnja da je nešto petljao, da ne kažemo naručio Arkanovo ubistvo i da je pobegao u Grčku kako bi izbegao osvetu nekadašnjih pripadnika Srpske dobrovoljačke garde.

KORIST I ŠTETA: "Ta priča o Baboviću je veoma zamršena", kažu sagovornici "Vremena". "Čini se da u njegovom slučaju nije reč o otkupu, odnosno novcu. Možda je nešto mnogo opasnije, naravno ukoliko se kidnaperi ne jave i zatraže pare. Govori se i da Sekulić u Grčkoj nije bio zadovoljan delom dobiti koji mu je Babović kao suvlasniku slao. Takođe je zanimljiva činjenica da su u Beograd stigli sa svih strana veoma opasni igrači s kojima je Babović poslovao i uterao im milione maraka u džepove. Ti ljudi su ogorčeni i besni, spremni da tragaju i obračunaju se s otmičarima. Reč je o izuzetno opasnim ljudima, Crnogorcima, ali ne ovim iz Beograda, već onim iz inostranstva i iz Crne Gore, složnim i odlučnim. Daj bože da sve prođe bez krvi. Jer, ovi što su oteli Babovića nisu naivni amateri kao, na primer, oni što su nedavno kidnapovali suprugu poznatog užičkog biznismena, uzeli otkup u kešu i bili pohvatani. Ipak, iako su prošli kompletan policijski ‘tretman’, usta nisu otvorili, tj. nisu odali ko stoji iza otmice jer bi to za njih bilo znatno opasnije nego robijanje. U svakom slučaju, Babovićevi otmičari su iz prve lige domaće mafije, da ne kažemo zveri s bogatim iskustvom stečenim na raznim ratištima. Nema nikakvih šansi da im se policija iole ozbiljno suprotstavi, što znači da će otmica biti sve više. Počev od onih prostačkih i jeftinih do kidnapovanja poznatih biznismena i bogatih ljudi s računima u inostranstvu sa kojih se očas posla novac može prebaciti na nekog drugog vlasnika."

Sve u svemu, ako se Babović ne pojavi i ako se zbilo ono najgore, razrešenje bi pre svega trebalo tražiti u odgovoru na pitanje: ko bi od njegovog uklanjanja imao najviše koristi. A to je, kako reče sagovornik "Vremena", zamršena priča.

Jovan Dulović




Imperija

Miliju Babovića poznavaoci naših uspešnih ljudi smatraju kao jednog od najbogatijih. Njegova firma Verano grupa zastupa Pežo za Jugoslaviju i BiH. Uvoznik je poznatog proizvođača motornih ulja eso i skupih automobilskih guma gudjir. Rentakar agenciju VIP poseduje u suvlasništvu sa fudbalskim klubom Partizan. Proizvodi Sonija, Gorenja i Armala prodaju se u okviru Verano eltima. Predstavništvo Sonija u centru Beograda najluksuzniji je Babovićev objekat. U njegovom suvlasništvu je fabrika Evroterm kompani, koja proizvodi vrata i prozore po najsavremenijoj tehnologiji. Zatim slede Fešn kompani i sijaset prodavnica najluksuznijih svetskih proizvođača: Levis, Džeger, Riplej, Čezare Paćoti, Bata..." Babovićeva Verano grupa je i većinski vlasnik Banjalučke banke. Toliko o onome što se zna.