SERIJA U CENTRU PAŽNJE: "Nemanjići – rađanje kraljevine"

Prošlost i politika >

Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji

U želji da u Srbiji bude sve "brže, jače, bolje", nikad viđeno i prvi put, predsednik Aleksandar Vučić već nekoliko godina pokušava da državnost Republike Srbije na neki način izvede iz nastanka Raške, prve srpske države koju je osnovao Stefan Nemanja. Bilo je tu inicijativa za spomenik velikom županu Nemanji, osnivanje muzeja Nemanjića, a poseban i čudan kuriozitet se desio kad je Vučić prošle godine položio zakletvu nad Ustavom ispod kojeg je bilo Miroslavljevo jevanđelje. Iako tvrdi da nema ništa sa serijom "Nemanjići" Radio-televizije Srbije, ispada da je glasnijem i gnevnijem delu javnosti koja je nezadovoljna istorijskim i umetničkim dometom serije baš Vučić kriv što Vukan i Stefan pričaju razmaženim beogradskim akcentom i što im majka ne dozvoljava da jedu rukama

Koliko god se trudili Siniša Mali i Goran Vesić, novogodišnja noć u kojoj je dočekana 2018. neće biti upamćena po turskim i bugarskim turistima i količini novca koju je Beograd od toga prihodovao već po gunđanju, iščuđavanju, ponekoj pohvali, stručnim, ali i kafanskim raspravama o seriji "Nemanjići – rađanje kraljevine" čiju je prvu (verovatno kao pilot) epizodu te večeri emitovala Radio-televizija Srbije (RTS). Beograd nije bio izuzetak – cela Srbija od tada, do danas (a sva je prilika da se još neće zaustaviti), bruji i uglavnom negoduje po medijima i društvenim mrežama što je potrošeno previše novca za slab rezultat, što je tekst beživotan i bezidejan, što su se neke scene snimale u Sopoćanima, koje je 80 godina kasnije od radnje serije izgradio Nemanjin unuk, kralj Stefan Uroš I, što Nemanja "kočoperno stoji pred romejskim carem (Srbija se saginjati neće!), a u isto vreme je zbunjen, kvazibolećiv i umoran pa kao najmlađi deluje starije od sve četvorice braće", što glumci izgovaraju turcizme i, uopšte, govore savremenim srpskim jezikom. U odbranu jezika prvi je stao, s potpunim pravom, predsednik Vučić kad je za "Kurir" o Božiću ove godine rekao: "Ima jedna glupa primedba koju sam primetio: a kako je Nemanja mogao da govori ‘petlja’, ‘bre’... To je mnogo glupa primedba. Ako bi se zaista govorilo kako je Nemanja pričao 1196. godine, ne biste razumeli ništa, jer bi tu više bilo staroslovenskog nego jezika koji bi iko u Srbiji razumeo." Možda Nemanja i nije mnogo pričao 1196. jer se te godine zamonašio.

VELIKA OČEKIVANJA: Pošto je prva epizoda prošla toplog zeca, predsednik Programskog saveta RTS-a Milivoje Pavlović je za Fonet izjavio da je taj savet zatražio "od menadžmenta i uredničkog kolegijuma Javnog medijskog servisa da ne emituje naredne nastavke igrane televizijske serije o Nemanjićima, dok se na internoj projekciji u RTS-u ne odgleda cela serija, ili bar njena polovina" i to obrazložio: "pretežno negativnim reagovanjem opšte i stručne javnosti posle emitovanja prve epizode". Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević je odgovorio citatom iz dopisa Programskog saveta koji su, osim njega, dobili Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS-a, i Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, a u kojem se kaže: "Smatramo da bi bilo celishodno da se članovima Programskog saveta, pre početka emitovanja celine serije, na internoj projekciji prikaže bar pet prvih epizoda", i dodao da odluku o emitovanju donose uredništvo i menadžment "baš kako to predviđaju zakoni i propisi na koje se predsednik Programskog saveta i poziva u svom dopisu". Mesec i po dana kasnije, u subotu 17. februara, trećeg dana po Sretenju prikazana je donekle izmenjena verzija prve epizode koju je javnost nekako "progutala", verovatno zadovoljna što su neke primedbe usvojene. Međutim, već sutradan, kad je prikazana druga epizoda, animozitet prema seriji vraćen je na početak. Lavina negodovanja je toliko narasla da su počela da se postavljaju pitanja da li je to, u stvari, pilot druge epizode i da nas narednog vikenda može očekivati bolja, premontirana verzija. Zlatko Paković je u dnevnom listu "Danas" bio posebno oštar: "Dakle, od deteta do groba u Srbiji, sve je saglasno u oceni da je serijal ‘Nemanjići’ neuko napisan i još neukije režiran, a društvene mreže pune su britkih komentara i jarkih zapažanja o buljucima glupih postupaka i reči kojima je načičkana ova troma, staromodna, učmala, posprdna, kao iz naftalina izvađena nova serija, koja je za sada pokazala samo dve od dvanaest svojih epizoda."

Gnev javnosti je ogroman i kola se (kako to obično i logično biva) lome na proslavljenom i nagrađivanom scenaristi Gordanu Mihiću i reditelju Marku Marinkoviću. Usput nagrabusi i Dragan Bujošević, koji predstavlja dežurnog krivca u RTS-u i koji više ne zna šta da uradi ili da kaže, a da bar neko u Srbiji bude zadovoljan. I opozicija i vlast bi rado da mu vide leđa. Opozicija, naravno, to ne može da izvede, a vlast, paradoksalno, iz samo njima znanih razloga, to ne želi. Kritike idu dotle da se spekuliše da je sam predsednik Aleksandar Vučić naručio seriju, ne bi li narod poistovetio njegove državničke napore sa osnivačem prve srpske države Stefanom Nemanjom. Vučić takve insinuacije odlučno demantuje u pomenutom intervjuu za "Kurir": "Nisam ni na koji način učestvovao u tome, nikoga ne poznajem, nikakvih mojih zasluga u tome nema, niti krivice, ali hoću da stanem u odbranu ljudi koji su se trudili i borili da nešto naprave. Sećam se kada su ljudi radili Boj na Kosovu, bili su žestoko napadnuti, a mi ga i danas gledamo kao najbolji film o 1389." Film Zdravka Šotre iz 1989. jeste najbolji film o Kosovskom boju i to će zadugo ostati, sve dok se ne bude snimio drugi.

"Pričalo se posle da je Boj na Kosovu naručio Sloba Milošević. To je potpuna budalaština", kaže za "Vreme" Zdravko Šotra i dodaje: "Taj film jeste snimljen u vreme obeležavanja 600. godišnjice Kosovske bitke, ali Milošević nije imao nikakve veze s tim. Na premijeri su bili tadašnji predsednik Predsedništava SFRJ Janez Drnovšek i ceo diplomatski kor, ali ne i Milošević. U stvari, Filip David, koji je u to vreme bio urednik u TV Beograd, bio je inicijator da se snimi TV drama, od koje sam ja napravio film." Šotra je iskusan reditelj (ušao u istoriju srpske kinematografije filmom Zona Zamfirova, koji je samo u Srbiji imao više od milion gledalaca, rekord koji će se teško dostići) i dobro zna sa kakvim se sve preprekama suočava autor kada mu je povereno da obradi neku veliku temu od nacionalnog značaja. Kada su očekivanja javnosti velika, tolerancija na greške je minimalna. Traktor i ručni sat u Boju na Kosovu postali su opšte mesto sprdnje u mnogim filmskim razgovorima, ali je to i dalje, kao što reče Predsednik, najbolji film o toj epohi.

O velikim iščekivanjima Šotra kaže: "Imam puno razumevanja za kolegu Marinkovića koji se poduhvatio rada na seriji ‘Nemanjići’ jer su danas mnogo veća očekivanja nego nekad zbog velikog razvoja tehnike. A slično je i kada se radi nešto drugo što je mnogo poznato. Onaj ko režira Hamleta uvek je u opasnosti, pošto svi oni koji su ga čitali, gledali ili čuli nešto o toj Šekspirovoj drami imaju svoju viziju, svi znaju ‘da nije to to’, da ‘nešto ne valja’ i tako dalje. Sećam se jednog penzionisanog pružnog radnika koji je, kada sam studirao na Akademiji, gledao sve naše ispitne predstave. Pitali smo ga posle: ‘Čika Đoko, kako vam se ovo sviđa?’ – ‘Ma nije mi to Čehov’, rekao bi. Tako vam je ovde – svi su stručni da ocene kako je izgledao srednji vek i ljudi koji su tada živeli. Očekuje se od vas da napravite nešto za šta će svi reći: ‘E to je taj Čehov!’"

RAĐANJE I UVELIČAVANJE: Kakva god bila, serija "Nemanjići – rađanje kraljevine", biće i proći će i verovatno će prilično dugo ostati jedino filmsko delo o tom periodu srpske istorije. Zanimljivo je da se Vučić, za razliku od svojih prethodnika na vlasti, trudi da uspostavi neku vrstu kontinuiteta državnosti sa jednom srednjovekovnom državom. Neobično je i zato što većina evropskih država povlači svoj državni kontinuitet s kraja 18. i tokom 19. veka, kada je većina njih nastala ili kada su posle Američke i Francuske revolucije prešle na demokratsko državno uređenje ili su svojim monarsima ograničile vlast uvođenjem demokratskih principa odlučivanja. Na početke srpske moderne države iz 19. veka, na Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića pozivala se vlada Vojislava Koštunice kada je za njegovog mandata Sretenje postalo državni praznik jer je tog 15. februara 1835. usvojen prvi srpski Ustav. Uvedeni su sretenjski ordeni, vraćeni oni koji su se dodeljivali iz vremena dinastija Karađorđevića i Obrenovića, počeli da se zvanično i svečano obeležavaju datumi Prvog i Drugog srpskog ustanka i to su nastavile vlasti pod vođstvom Borisa Tadića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

Izgleda da sve to Vučiću nije bilo dovoljno pa se dosetio da nas sve podseti na Nemanjiće koji su napravili prvu srpsku državu, koja je trajala više od 200 godina. Nije baš da to nema nekog smisla, možda se nacija navikla da su Nemanjići svuda oko nas, većinu manastira kojim se toliko dičimo podigla je ova dinastija, Sveti Sava se vratio i u škole i u medicinu, a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je bio od kad ju je osnovao. Možda se zbog toga nisu podizali spomenici Nemanjićima, možda i zbog toga što ih je SPC skoro sve kanonizovala, pa je bilo uputno pitati Crkvu za blagoslov. Jedan od malobrojnih koji nije proglašen za sveca, car Dušan, dobio je spomenik 2002. ispred beogradske Palate pravde, a tadašnji premijer Vučić je 2015. pokrenuo inicijativu pismom Skupštini grada Beograda, koje je potpisao kao građanin, da se u parku Manjež podigne spomenik Stefanu Nemanji.

"Srbija je posle decenija posrtanja pronašla svoje mesto u svetu i, kao velika balkanska zemlja, postaje činilac stabilnosti u regionu", napisao je Vučić u inicijativi: "Krupnim koracima korača ka članstvu u Evropskoj uniji čuvajući svoje veze sa tradicionalnim prijateljima i ekonomski i privredno se stabilizuje i gradi svoje institucije." Godinu dana kasnije zaključio je da bi trebalo srušiti jednu instituciju, bombardovanu zgradu Generalštaba, preko puta Vlade, i tu postaviti spomenik Nemanji i izgraditi muzej Nemanjića. Postavilo se pitanje šta bi se stavilo u muzej. Artefakti dinastije koji se već nalaze u drugim muzejima ili, možda, makete njihovih manastira? Još jednu godinu kasnije, u septembru 2017, verovatno dok je posmatrao maketu Beograda na vodi, Vučić je došao do ideje da je idealno mesto za muzej srpskog srednjeg veka u zgradi Železničke stanice koja će, kao građevina pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ostati zaštićena i od arapsko-srpskih investitora. Na platou ispred muzeja bio bi podignut monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, a gradski menadžer Goran Vesić je tom prigodom izjavio: "Beograd će tako dobiti još jedan atraktivni trg sa spomenikom u središtu. Otkrivanje statue, planirano za početak 2019. godine, na najbolji način uveličaće obeležavanje 800 godina od sticanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve."

Najbizarnije potezanje Nemanjića, ipak, desilo se prilikom specijalno unapređene ceremonije polaganja zakletve 31. maja prošle godine, kada je za predsednika Srbije inaugurisan Aleksandar Vučić. Naime, bilo je predviđeno da, pored toga (do tada neviđenog u istoriji Srbije) što će bivši predsednik Tomislav Nikolić predati državni pečat i specijalnu zastavu svom nasledniku, Vučić položi zakletvu na Ustavu (poseban primerak, napravljen za tu priliku) koji je položen na vernu repliku Miroslavljevog jevanđelja. Iako je ovaj spis najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske pismenosti koji je UNESKO 2005. uvrstio u spisak "Pamćenje sveta", postavlja se pitanje zbog čega bi predsednik polagao zakletvu nad takvim tekstom. Jevanđelje je naručio Nemanjin brat Miroslav po kome je i dobilo ime i to je prevod grčkog jevađelistara Aja Sofije. Dakle, crkveni spis. Ako je iz bilo kog razloga Vučić želeo da izvuče kontinuitet državnosti sa srednjovekovnom Srbijom, možda je bio adekvatniji Dušanov zakonik, koji pravna nauka uzima za neku vrstu preteče modernih srpskih ustava, kojih je od 1835. do danas bilo 11. Može biti da Dušanov zakonik nije delovao ni brže, ni jače, ni bolje jer je napisan čitave 164 godine posle Miroslavljevog jevanđelja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---