<< VESTI | | 27.09.2017 22:03


Dokument >

Mišković oslobođen optužbe za zloupotrebu službenog položaja

Apelacioni sud naložio ponavljalje se suđenje za utaju poreza. presudivši da je prvostepeni sud prekršio pravo na pravično suđenje i ustavno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu.

Predsednik Srbije Vuić nastavio kampanju protiv Miškovića.

Dokument

27. septembar 2017. godine

MIROSLAV MIŠKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K. Po1 152/2015 od 20. juna 2016. godine okr. Miroslav Mišković je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja, u pomaganju, iz člana 229, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,00 dinara, te je oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3 KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miroslav Mišković je oglašen krivim što je u periodu od 22. septembra do 07. oktobra 2008. godine, u Beogradu, kao lice sa najvećim uticajem na upravljanje, poslovanje i donošenje poslovnih odluka u privrednim društvima u vlasništvu Marka Miškovića, svojim savetima da „Mera Investment Fund B.V." ranije kupljene akcije PZP „Niš", unese kao nenovčani ulog osnivača u privredno društvo „Mera Invest", a zatim da ih „Mera Invest" proda privrednom društvu „Nibens korporacija" pomogao Marku Miškoviću, vlasniku pravnog lica „Parmidoli investment corp." iz Paname, koji je vlasnik pravnog lica „Mera Investment Fund B.V." sa Holandskih Antila, a preko njega i privrednog društva „Mera Invest" da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje poreza po odbitku na kapitalni dobitak „Mera Investment Fund B.V." u iznosi koji prelazi 7.500.000,00 dinara.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miroslavu Miškoviću je stavljeno na teret i da je u periodu od 2005. do 2010. godine, u Beogradu i Nišu, zajedno sa Milom Đuraškovićem i Markom Miškovićem (u odnosu na koje je krivični postupak okončan nepravnosnažnom krivičnom presudom) kao odgovorna lica u pravnim licima „Sheer korporacija", „Nibens korporacija", preduzeću za puteve „Niš", „Hemsladen Trading Limited", „Mera Investment Fund B.V." i u drugim sa njima povezanim pravnim licima, iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja proisteklih iz funkcije vlasništva i uloženih finansijskih sredstava navedenih pravnih lica, po prethodnom dogovoru, planirali, koordinirali i usmeravali njihovu delatnost vršeći poslove upravljanja i nadzora nad njima i njihovom imovinom i time sebi i drugom pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnoj vrednosti preko 200.000.000,00 dinara, tako što su Miroslav Mišković u svojstvu vlasništva, kontrolnog člana i direktora „Hemsladen Trading Limited","Hitomi Financial Limited" i „Delta M", Milo Đurašković u svojstvu vlasnika, kontrolnog člana i direktora „Sheer korporacija", „Nibens korporacija", a Marko Mišković u svojstvu vlasnika i kontrolnog člana „Parmidoli Investment Corp" , „Mera Investment Fund B.V.", „Mera Invest" i „Mercuren Group" i istovremenu delujući zajedno kao kontrolni akcionari u PZP „Niš" i PZP „Beograd", a preko njih i u ostalim putarskim sistemima „Nibens grupe", sa pravima, obavezama i ograničenjima koja kao kontrolni akcionari imaju prema odredbama Zakona o privrednim društvima, stvarajući privid da se radi o zakonitim pravnim poslovima između povezanih pravnih lica nezakonito uvećavali vrednost kapitala i izvlačili finansijska sredstva i imovinu iz putarskih preduzeća, radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi, kao i privrednim društvima u njihovom vlasništvu koja deluju pod njihovom kontrolom uz istovremeno pričinjenu štetu preduzećima za puteve koja su bila u postupku privatizacije, bankama i drugim poveriocima, a u čemu su im pomogli i to: Milutin Gašević i Zoran Mihailović u svojstvu odgovornih lica – direktora PZP „Niš", Dejan Jevtić u svojstvu odgovornog lica prokuriste „Nibens korporacije", Risto Ristić u svojstvu odgovornog lica – direktora „Sheer korporacija", Rašo Zdravko kao ovlašćeni revizor i Predrag Filipović u svojstvu direktora brokersko dilerskog društva „Delta broker" (u odnosu na koja lica je krivični postupak okončan nepravnosnažnom prvostepenom presudom).

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, orkivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 6. septembra 2017. godine, jednoglasno doneo presudu Kž1 Po1 2/17 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kojem je okrivljeni Miroslav Mišković oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 234, stav 3. KZ, dok je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje u delu u kojem je Miroslav Mišković osuđen zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229, stav 3. KZ.

Po nalaženju Apelacionog suda, u oslobađajućem delu, pravilno prvostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i za takav svoj zaključak prvostepeni sud je dao jasne i nesumnjive razloge, koje u potpunosti prihvata i Apelacioni sud, a koje su posledice svestranih analiza svih izvedenih dokaza, kako posebno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti.

U osuđujućem delu, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka budući da su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati su u znatnoj meri nejasni i protivurečni.

U konkretnom slučaju, okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivična dela utaja poreza u pomaganju, a navedeno je da se radnja izvršenja sastoji u tome da je svojim savetima pomogao okr. Marku Miškoviću, vlasniku pravnog lica, da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje obaveza po dobitku „Mera Investment Fund B.V.". Međutim, prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge koji su to saveti od strane okrivljenog Miroslava Miškovića dati Marku Miškoviću a koji su mu pomogli da izvrši krivično delo ako se ima u vidu odbrana okrivljenog, kao i saoptuženih prema kojima je postupak razdvojen, da je privredno društvao „Mera Investment" osnovano i registrovano u Republici Srbiji po svim propisima važećim u Republici Srbiji, da je kupovina akcija od strane „Mera Investment Fund B.V."iz Holandksih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala „Mera Investment" bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre u Republici Srbiji.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, u osuđujućem delu, povredio zakon, budući da je svoju osuđujući odluku zasnovao na autentičnom tumačenju Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede RS.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepeni sud u formi dopisa obratio Narodnoj skupštine RS i Ministarstvu finansija i privrede RS, u kojem direktno traži odgovore na sporna pravna pitanja koja su se pojavila u ovom krivičnom postupku, budući što je, kako to navodi prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude, a nakon brojnih izvedenih dokaza predloženih od strane kako odbrane tako i Tužilaštva za organizovani kriminal, te nakon saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka, te pravnih mišenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike, zaključio da sud nema odgovora kako se navodi, na dva sporna pravna pitanja: da li u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga.

Po stavu Apelacionog suda ovakvo postupanje prvostepenog suda je, najpre, protivno Zakoniku o krivičnom postupku kojim je propisano da ako primena krivičnog zakona zavisi od pravnog pitanja za čije rešavanje je nadležan sud u drugoj vrsti postupka ili neki drugi državni organ, sud koji sud u krivičnom predmetu može sam rešiti i to pitanje, prema odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku, te rešenje ovog pravnog pitanja ima dejstvo samo u krivičnom postupku u kome je to pitanje raspravljano.

Naime, ako se u krivičnom postupku koji je u toku pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena krivičnog zakonika sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje. Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojoj se pojavljuju. Sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme.

Dakle, ovakvim postupanjem suda je došlo do povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim članom je zajemčeno pravo na pravično suđenje, a koju Konvenciju je i naša zemlja potpisala i koje odredbe primenjuje kao sastavni deo pozitivnog prava, kao i povrede člana 4. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi samo o formalno pravnom nedostatku (ko je ovlašćen da traži tumačenje) već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, na posletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku.

( Apelacioni sud, donete odluke: Miroslav Mišković , 27. septembar 2017. godine )


 

MILO ĐURAŠKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K. Po1 70/2011 od 25. marta 2016. godine:

okr. Milo Đurašković je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba odgovornog lica, u saizvršilaštvu, iz člana 234, stav 3. KZ, te krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 6.000.000,00 dinara te je obavezan da na ime pribavljene imovinske koristi, a po osnovu neizmirene poreske obaveze na kapitalni dobitak fizičkog lica, uplati u budžet Republike SRbije 152.713.363,00 dinara,

zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, u saizvršilaštvu, iz člana 234, stav 3. KZ, okr. Dejan Jevtić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okr. Risto Ristić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Boro Jelić, Branislav Jovanović i Ljiljana Kostić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine, okr. Srđan Filipović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine,

okr. Marko Mišković je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 3. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,00 dinara,

zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229 stav 3. KZ okr. Živojin Petrović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 500.000,00 dinara, dok je okr. Jadranka Bardić osuđena na kaznu kućnog zatvora uz elektronski nadzor u trajanju od 1 godine i novčani iznos od 250.000,00 dinara.

Prvostepenom presudom dalje obavezani su okrivljeni Milo Đurašković, Dejan Jevtić, Risto Ristić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić i Srđan Filipović da solidarno, na ime naknade pričinjene štete plate fabrici maziva „FAM" iz Kruševca iznos od 3.142.513.124,70 dinara. Za iznos imovinskog zahteva koji su oštećeni istakli, preko dosuđenog iznosa, fabrika maziva „FAM" iz Kruševca je upućena na parnicu. Prvostepenom presudom je obavezano i privredno društvo „Mera Invest" da na ime pribavljene imovinske koristi, a po osnovu neizmirene poreske obaveze po odbitku na kapitalni dobitak, uplati u budžet Republike Srbije iznos od 320.272.803,34 dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okrivljeni Milo Đurašković, Marko Mišković, Risto Ristić, Milutin Gašević, Zoran Mihailović, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Filipović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okrivljeni Milo Đurašković i Marko Mišković kao saizvršioci, a okrivljeni Risto Ristić, Milutin Gašević, Zoran Mihailović, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Rašo pomaganjem). Oštećeni „FAM" iz Kruševca, PZP „Niš" a.d. u stečaju, PZP „Beograd" u restrukturiranju, PZP „Partizanski put", PZP „Vranje", PZP „Kragujevac", PZP „Vojvodinaput-Bačka put" su upućeni na parnicu radi ostvarivanja njihovog imovinsko pravnog zahteva.

Okivljeni Milo Đurašković, Risto Ristić, Dejan Jevtić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić i Srđan Filipović su oglašeni krivim što su u periodu od 06. aprila 2007. godine do 31.decembra 2010. godine kao odgovorna lica u preduzećima „FAM", „Šer korporacija", „Mibens korporacija", „Nibens grup", PZP „Beograd", PZP „Niš", PZP „Vranje" i „Vojvodina put-Bačka put" iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja u navedenim privrednim društvima usmeravali njihovu delatnost vršeći poslove upravanja i nadzora nad njima i njihovom imovinom, a po osnovu funkcije, vlasništva i uloženih finansijskih sredstava u njih, pribavili sebi i drugom protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi iznos od 200.000.000,00 dinara.

Okrivljeni Marko Mišković, Živojin Petrović i Jadranka Bardić su oglašeni krivim što su u periodu od 22. septembra do 07. oktobra 2008. godine, u Beogradu, i to okrivljeni Marko Mišković, vlasnik pravnog lica „Parmidoli Investment Corp" iz Paname, koja je vlasnik pravnog lica „Mera Investment Fund B.V." sa Holandskih Antila, a preko njega i privrednog društva „Mera Invest", u nameri da potpuno izbegne plaćanja poreza u slučaju obavezne prijave prikrio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegao plaćanje poreza po odbitku na kapitalni dobitak „Mera Investment Fund B.V." u iznosu koji prelazi 7.500.000,00 dinara, a u čemu su okrivljenom Marku Miškoviću pomogli Živojin Petrović u svojstvu direktora „Mera Invest" i lice zaduženo za zakonitost rada ovog privrednog društva i Jadranka Bardić u svojstvu direktora privrednog duštva „Camastra" koje je bilo zaduženo za vođenje poslovnih knjiga i obračunavanje poreskih obaveza „Mera Invest".

Takođe, okrivljeni Milo Đurašković je oglašen krivim što je u periodu od 26. septembara do 15. oktobra 2008. godine u Beogradu, kao fizičko lice, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegao plaćanje poreza na dohodak građana u iznosu koji prelazi 7.500.000,00 dinara.

Optužnicom tužioca za organizovani kriminal okrivljenima Milu Đuraškoviću i Marku Miškoviću je stavljeno na teret da su u periodu od 2005. do 2010. godine, u Beogradu i Nišu, kao odgovorna lica u pravnim licima „Sheer korporacija", „Nibens korporacija", preduzeću za puteve „Niš", „Hemsladen Trading Limited", „Mera Investment Fund B.V." i u drugim sa njima povezanim pravnim licima, iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja proisteklih iz funkcije vlasništva i uloženih finansijskih sredstava u navedena pravna lica, po prethodnom dogovoru, planirali, koordinirali i usmeravali njihovu delatnost vršeći poslove upravljanja i nadzora nad njima i njihovom imovinom i time sebi i drugom pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnoj vrednosti preko 200.000.000,00 dinara, tako što su Milo Đurašković u svojstvu vlasnika, kontrolnog člana i direktora „Sheer korporacija", „Nibens korporacija", a Marko Mišković u svojstvu vlasnika i kontrolnog člana „Parmidoli Investment Corp" , „Mera Investment Fund B.V.", „Mera Invest" i „Mercuren Group" i istovremenu delujući zajedno kao kontrolni akcionari u PZP „Niš" i PZP „Beograd", a preko njih i u ostalim putarskim sistemima „Nibens grupe", sa pravima, obavezama i ograničenjima koja kao kontrolni akcionari imaju prema odredbama Zakona o privrednim društvima, stvarajući privid da se radi o zakonitim pravnim poslovima između povezanih pravnih lica nezakonito uvećavali vrednost kapitala i izvlačili finansijska sredstva i imovinu iz putarskih preduzeća, radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi, kao i privrednim društvima u njihovom vlasništvu koja deluju pod njihovom kontrolom uz istovremeno pričinjenu štetu preduzećima za puteve koja su bila u postupku privatizacije, bankama i drugim poveriocima, a u čemu su im pomogli i to: Milutin Gašević i Zoran Mihailović u svojstvu odgovornih lica – direktora PZP „Niš", Dejan Jevtić u svojstvu odgovornog lica prokuriste „Nibens korporacije", Risto Ristić u svojstvu odgovornog lica – direktora „Sheer korporacija", Rašo Zdravko kao ovlašćeni revizor i Predrag Filipović u svojstvu direktora brokersko dilerskog društva „Delta broker".

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić, Srđan Filipović, Marko Mišković, Živojin Petrović, okrivljena Jadranka Bardić i njihovi branioci, kao i branioci okrivljenog Mila Đuraškovića, Dejana Jevtića i Rista Ristića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 8. septembra 2017. godine, jednoglasno doneo presudu Kž1 Po1 5/17 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje u osuđujućem delu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u oslobađajućem delu, pravilno je prvostepeni sud nakon svestrane ocene svih izvedenih dokaza utvrdio da nema dokaza da su okrivljeni Milo Đurašković i Marko Mišković, kao saizvršioci,izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, pa je sledom toga i pravilan zaključak da nema dokaza da su okrivljeni Risto Ristić, Milutin Gašević, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Filipović izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem, te ih je pravilno oslobodio od optužbe.

U osuđujućem delu, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz razloga što je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu ne sadrži ni razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Iz napred navedenih razloga, ne može se prihvatiti da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, te se samim tim ni pravilnost primene krivičnog zakona ne može ispitati, zbog čega je prvostepenu presudu u ovom delu bilo nužno ukinuti.

( Apelacioni sud, donete odluke: Milo Đurašković i dr., 27. septembar 2017. godine


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Prvostepeni sud se dopisom obratio Narodnoj skupštini RS i Ministarstvu finansija i privrede RS, u kojem direktno traži odgovore na sporna pravna pitanja koja su se pojavila u ovom krivičnom postupku... Ovakvim postupanjem suda je došlo do povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim članom je zajemčeno pravo na pravično suđenje, a koju Konvenciju je i naša zemlja potpisala i koje odredbe primenjuje kao sastavni deo pozitivnog prava, kao i povrede člana 4. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. (Presuda Apelacionog suda, 27. septembar 2017)

Odbijena molba za vraćanje pasoša

Specijalni sud u Beogradu odbio je molbu vlasnika „Delta holdinga" Miroslava Miškovića za vraćanje pasoša, radi poslovnog puta u Ljubljanu. Mišković je trebalo da se u glavnom gradu Slovenije pojavi u sredu radi otvaranja hotela Interkontinental . Molbu je sudu podneo Miškovićev branilac, a njoj se usprotivio zamenik Tužioca za organizovani kriminal.

Protiv Miškovića je u toku drugostepeni postupak pred Apelacionim sudom, po žalbama na prvostepenu presudu kojom je prošle godine osuđen na pet godina zatvora jer je pomogao sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko tri miliona evra.

Istom presudom Mišković je zbog nedostatka dokaza osloboden od optužbi da je oštetio putarska preduzeća, odnosno da je finansijskim poslovanjem izvlačio novac iz njih.

Porptarol suda Bojana Stanković rekla je Tanjugu da je predsednica sudskog veća danas donela odluku kojom je odbila molbu Miškovićevog branioca, „imajući u vidu da se ne radi o neodložnoj potrebi okrivljenog da napusti boravište, odnosno teritoriju Republike Srbije u smislu odredbi Zakonika o krivičnom postupku".

„U ovom krivičnom postupku, Viši sud u Beogradu je 25. avgusta 2017. godine doneo rešenje kojim je Miškoviću za još tri meseca produžena mera zabrane napuštanja boravišta uz privremeno oduzimanje putne isprave, tako što je okrivljenom zabranjeno da bez odobrenja suda napusti teritoriju Republike Srbije", napomenula je Stanković.

Veće Apelacionog suda u Beogradu je 13. septembra potvrdilo to rešenje pošto je odbilo žalbu Miškovićevog branioca. Mišković je nakon sedam meseci provedenih u pritvoru u julu 2013. godine pušten da se brani sa slobode uz jemstvo od 12 miliona evra u gotovini, kao i meru oduzimanja putne isprave – pasoša.

Očekuje se odluka Apelacionog suda u Beogradu o žalbama odbrane kao i tužilaštva za organizovani kriminal na prvostepenu presudu. Taj sud može presudu da potvrdi u celosti, može da je preinači, ili da je ukine i naloži ponavljanje suđenja.

Ranije je prvi sudija u postupku protiv Miškovića, Vladimir Vučinić, bio kažnjen, jer je najuspešnijem srpskom biznismenu omogućio da jednokratno otputuje na službeni put u inostranstvu. Vučinić je u međuvremenu napustio sudijsku profesiju i postao advokat.

( ODBIJENO VRAĆANJE PASOŠA – MIŠKOVIĆ NE MOŽE U LJUBLJANU, www.miroslavmiskovic.rs, 26.09.2017.)

Non-paper EK, o zloupotrebi službenog položaja i političkom uplitanju u pravosuđe

U toku novembra 2016. godine Srbija je usvojila izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na privredni kriminalitet, posebno u pogledu odredaba u vezi sa kriminalizovanjem zloupotrebe službenog položaja (a posebno „zloupotrebe položaja odgovornog lica"). Izmenama se predviđa nova struktura dela o privrednim krivičnim prekršajima u Krivičnom zakoniku, uvode se određene odredbe o podmićivanju, prevari i malverzacijama i drugim prekršajima u obavljanju privrednih delatnosti, kao i novi prekršaji kao što je zloupotreba u procesu privatizacije. Međutim, tekst odredbe o zloupotrebi položaja odgovornog lica je ostao isti osim što je uvedena klauzula supsidijarnosti kojom se predviđa prioritet drugih krivičnih prekršaja u odnosu na ovaj. Sprovođenje ovih odredaba započeće u martu 2018. godine.

...

U oktobru 2016. godine VSS je izmenio svoja pravila postupka utvrđivanjem postupka za javno reagovanje VSS u slučajevima političkog uplitanja u pravosuđe. Postupak je ograničen na ad hoc postupak, odnosno na slučajeve kada sudija smatra da je ugrožena njegova/njena nezavisnost i to uz pisani zahtev. Izmenjenim pravilnikom ne predviđa se mehanizam za redovno reagovanje VSS. Potom, u martu 2017. godine DVT menja svoj pravilnik u cilju preciznijeg definisanja reagovanja u slučajevima političkog uplitanja u rad tužilaštva. DVT predviđa i ad hoc i redovne reakcije, i uvodi "poverenika za samostalnost", koji može da preduzme mere u pojedinačnim predmetima.

U januaru 2016. godine Srbija je usvojila kodeks ponašanja za članove Vlade sa pravilima o tome kako da komentarišu sudske odluke i postupke. Osim toga, u skladu sa Zakonom o policiji, novi kodeks policijske etike sa odredbama o zaštiti podataka usvojen je u martu 2017. godine. To se posebno odnosi na podatke "koji bi mogli ugroziti tok sudskog postupka ili prava trećih lica". Kodeks ponašanja za poslanike, međutim, tek treba da bude usvojen.

...

Srbija tek treba da izvrši analizu primene normativnog okvira u vezi sa disciplinskim postupkom za razrešenje sudija i tužilaca, rokom zastarelosti disciplinskog prekršaja i mogućim sankcijama, i generalno obimom nadležnosti relevantnih organa (disciplinski tužioci i disciplinske komisije) VSS i DVT.

( Non-paper (EK) o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju , maj 2017.)

Vuić nastavlja kampanju kakvu je vodio od početka suđenja Miškoviću

"Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno!"

Ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za "Novosti", reagovao na jednoglasnu odluku Apelacionog suda (V: Apelacioni sud, donete odluke: Miroslav Mišković , 27. septembar 2017. godine), očito ignorišući zaključuak ovog suda o dome da je u dosadašnjem toku ovog procesa kršeno ustavno načelo podele vlasti i sudske samostalnosti, kao i obaveza koje u vezi s tim pitanjima Srbija treba da ispuni tokom pregovora o poglavlju 23. i 24. kako je to navedeno u gorecitiranom dokumentu ( Non-paper (EK) o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju , maj 2017.)

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine