|
U očima krijem dugu
|
 |
Ako postoji nešto što će biti ovogodišnji hit u IT svetu onda je to "prepoznavanje lica", identifikacija korisnika na osnovu jednog pogleda u kameru. Ovo bi trebalo da bude glavna prednost novog "ajfona iks" u odnosu na prethodne modele i konkurenciju, a i banke sa velikim interesovanjem prate razvoj.
Kineska kompanija Alibaba lansirala je servis koji vam omogućuje da na ekranu izaberete ručak, upišete broj svog mobilnog telefona i celu akciju autorizujete pogledom u kameru. Kažu da je nebitno da li ste našminkani, da li ste u međuvremenu pustili bradu, stekli neki ožiljak (modricu), sistem vas, uglavnom, prepoznaje. Budući da kamera reaguje na toplotno zračenje nemoguće je prevariti je podmetanjem fotografije.
Ovakva biometrija bi mogla potpuno da potisne kartice i mikročipove na njima. Škrtice neće više moći da se vade da su zaboravile novčanik u drugim pantalonama ili torbi, validacija u gradskom prevozu svodiće se na jedan (obavezan) pogled na mašinu i tome slično. Ali zato se već glasno postavlja pitanje ko će sve te podatke o našim licima da čuva i kontroliše i šta će sve s njima moći da radi.
Jedna od lošijih ideja dolazi nam sa Univerziteta Stanford. Tamošnjim istraživačima palo je na pamet da naprave softver koji na osnovu fotografija lica prepoznaje da li je neko gej ili strejt. Podatke su skupili sa sajtova za upoznavanje i tvrde da su kod muškaraca precizni u 80 odsto, a kod žena u nešto preko 70 odsto slučajeva. Kažu da su uhvatili mustru, na osnovu širine brade i dužine nosa, između ostalog. Treba li reći da su LGBT organizacije poludele zbog ovih generalizacija, a u nekim drugim testovima pokazalo se da softver ipak više greši. Uzgred, istraživanje je vršeno samo na fotografijama belaca.
Ako pretpostavimo da će ova tehnologija tek da se razvija, te će biti sve preciznija, neke posledice su zastrašujuće. Najpre, softver vas može seksualno razotkriti ili pogrešno "opredeliti" pa se vi čupajte pred ljudima koji više veruju kompjuteru "koji ne greši" nego vama. A zamislite samo pouzdan i pristupačan softver koji sa vašeg lica čita za koga ćete glasati na izborima ili prepoznaje kada govorite istinu, a kada nešto zabašurujete makar iz dobre namere. I sve to bude dostupno na boljem mobilnom telefonu.
Tu dolazimo do druge hit teme, uticaja veštačke inteligencije na naše živote. Istraživanje naučnika sa Stanforda pokazuje nam da bi u budućnosti kompjuteri mogli da prave veoma osetljive procene ljudi na osnovu njihovog izgleda, temperature i uopšte fizioloških karakteristika, što je doskora bilo tema dobrih viceva. Kompjuter ne možete da zavedete, šarmirate, prevarite, on bi na osnovu masovne baze podataka o ljudskom ponašanju mogao da prepoznaje našu nameru i pre nego što je sami postanemo svesni. "Špijunka" na vratima neće više služiti da vidimo ko je ispred, već da nam se taj neko identifikuje, do koske.
"Trebalo je da slušam majku" zameniće "trebalo je da verujem kompjuteru", samo svako sebi treba da postavi pitanje da li bi voleo da ima kompjuter koji u milisekundi iščitava ljudski karakter, osobine i namere. Znam odgovor.