---

U silnom samoljublju Vučić prema svemu i svima gaji prezir i počinje da neguje tviteraški rečnik, samo što njegove opaske nisu ukalupljene u 140 slovnih znakova već ima sve vreme ovog sveta da nas ubeđuje kako nam nikad nije bilo bolje

Upotreba reči i ljudi: Tumor marker

Što su reči bahatije i poganije, iza njih se krije dublji povod nego što bi se dalo naslutiti. Pokazna vežba o takvom obrascu ponašanja, govoru i kulturnom modelu u celini nalazi se na stranicama koje slede u ovom broju "Vremena". Gradonačelnik Subotice iz redova SNS-a je eksplodirao i obasuo uvredama i pretnjama sugrađanina i stranačkog kolegu.

Kad malo začeprkate iza tog sada već bivšeg skandala, videćete da je to odraz lokalne politike na severu Bačke gde su se umešale velike pare, veliki interesi i velika politika. Od banalnog pitanja šta to bi sa gradonačelnikom – praćenog čuđenjem što se partijski aparat SNS-a toliko upregao da ga izvuče iz štete – kad dakle malo zagrebete iza zvučnih kulisa koje zabavljaju narod dan, dva, otkrićete da oni znaju o čemu govore i da su spremni da se popišaju po ono malo tragova zdrave pameti.

Niko tu nije nevin. Ni kad je reč o opoziciji, ni kad je reč o vlasti. Urino-kultura postala je marker za društveni tumor koji je već dobrano razjeo mogućnost civilizovanog dijaloga.

Onaj ko pristojno govori gotovo da zvuči anahrono, a dijalog je zamenjen nadgornjavanjem (ili, srpski rečeno: nadjebavanjem) i ta disciplina mokrenja udalj kao glavno takmičenje u srpskom političkom višeboju postaje dominantno obeležje scene, na kojoj se rastaču već dobrano rastočene kulturne vrednosti društva.

Gnev, bes, očaj i bespomoćnost sabijaju se u 140 slovnih znakova koliko može da se strpa u jedan tvit, a kad nema druge scene, kada je dijalog prekinut, onda tu kulja sve i svašta.

Doprinos tome daje, nažalost, i predsednik države koji pred širokim televizijskim auditorijumom vadi nekakve opskurne tvitove za koje niko nikada ne bi ni čuo da ih on, rekao bih sladostrasno, i ne objavljuje. Na primer, onaj da je začet u švalerskoj vezi svoje majke i nekog Albanca.

Od kad je sveta i veka, nepristojni, jurodivi, podmukli i lažljivi šetaju svetom, ali ovakve škrabotine uzimati za dokaz da su svi protiv njega dok on pošten, vredan i nenaspavan bdije nad sudbinom države i nacije takođe je dokaz nenormalne potrebe za isticanjem.

On tobože razdrlji grudi pred streljačkim strojem u kome u suštini nema nikog – a i ako ima nekog baš potpuno poludelog, eno su organi bezbednosti i reda da ga privedu pameti. Ne pravi se od toga najveća tema državne politike. Ne biva da je opskurni Milovan Brkić lider opozicije, ne biva da Sergej Trifunović govori baš o pišanju po Vučićevom grobu, kako se naknadno iščitalo jedno njegovo gnevno tviterisanje, i još manje biva da svi koji se ne slažu sa svim segmentima Vučićeve politike njemu, a pogotovo ne Srbiji – rade o glavi.

Prezrenje: Niko kao ja

Vučić se u "Ćirilici" na TV Hepi s gnevom ravnim odglumljenom gnevu dramskog prvaka u nekakvom amaterskom pozorištu beči na gledaoce koji se već nisu upišali od muke i poručuje: "Oni polaze od toga da smo isti, mi nismo isti. Prezirem njihov nerad, prezirem njihovo buđenje u pola jedanaest, prezirem sve to što su uradili, prezirem što su govorili da smo u minusu, a u stalnom smo plusu, da niko ne sme da pomisli da pozove ambasadore stranih država. Prezirem ih", rekao je Vučić o opoziciji.

"Oni se čudom čude kako Vučić može da stigne iz Požarevca, Majdanpeka i Bora, i sve to u jednom danu. Oni to nisu u stanju, sede po ceo dan u kafani, pa se čude i na računaru tvituju."

U tome i jeste problem. U silnom samoljublju Vučić prema svemu i svima gaji prezir i počinje da neguje tviteraški rečnik, samo što njegove opaske nisu ukalupljene u 140 slovnih znakova već ima sve vreme ovog sveta da nas ubeđuje kako nam nikad nije bilo bolje.

To je poplava reči koje kao i gnevne reči uvreda i pretnji, pominjane na početku ovog teksta, u velikoj meri imaju skrivenu nameru da prikriju pravo stanje stvari i da ukinu mogućnost dijaloga.

Politički govor prilagođava se potrebama tabloidnog poimanja sveta, prilagođava mu se brzinom svetlosti, granice ukusa pomeraju se i sve su niže i niže.

Mučeni Milisav: Ko s bebama spava…

Mislite da preterujem. Evo poslednje vesti pristigle pred pisanje ovog teksta:

"Ja sam pronašao roditelje odojčeta i vrlo lako smo se sporazumeli. I oni ulaze u Zadrugu, a majka je trudna i nosi trojke", kaže Željko Mitrović.

Željko Mitrović otkriva da se famozna beba, koja se prekosutra useljava u Zadrugu, zove Milisav i da dolazi iz Zrenjanina! Prvi čovek Pinka našao se na udaru dela javnosti kada se pročulo da će novorođenče ubaciti u rijaliti-šou i pratiti njegov život sve do punoletstva.

Željko poručuje dušebrižnicima da u sredu pažljivo gledaju useljenje 33 takmičara u luksuzno zdanje u kojem će provesti devet meseci i boriti se za nagradu od 50.000 evra. "Istina je da jedna beba ulazi u šou. Zove se Milisav, star je osam meseci i iz Zrenjanina je", kaže za "Informer" prvi čovek Pinka i pojašnjava u kakvim su tačno odnosima on i njegova supruga Milica sa ovom bebicom: "Nismo ga mi usvojili, kako se spekulisalo. Mi smo njegovi staratelji dok ne napuni 18 godina."

Mitrović dodaje da će beba u rijalitiju biti sa svojim biološkim roditeljima: "Pronašao sam Milisavove roditelje. Ne znam još da li će oni odmah ući u startnoj postavi ili nešto kasnije, videćemo. Ali sigurno je da će biti u Zadruzi sa svojim mezimcem i da će se brinuti o njemu. Inače, majka te bebe je ponovo trudna i nosi trojke."

Iako smo pokušali da izvučemo još detalja o ovoj neobičnoj porodici, vlasnik "ružičaste televizije" ostao je škrt na rečima jer želi da ovo iznenađenje ostavi za gledaoce Zadruge: "Mogu samo da kažem da su roditelji bebe u srednjim godinama i da su prilično slobodnog duha. Vrlo brzo smo se oko svega sporazumeli, tako da neće biti nikakvih problema", zagonetan je Mitrović.

Nadam se samo da će Milisavu redovno menjati pelene.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---