OTVARANJA IZLOŽBI U ZRENJANINU I SOMBORU: Milka Ljuboja;...

Istorija na izložbi >

Kad je kašika vrednija od prstena

Priča o porodici Drelih i somborskim Jevrejima na izložbi "Kutija sećanja", ispričana pomoću slučajno sačuvanih fotografija

Porodica Drelih bila je jedna obična somborska porodica. Njihova tragedija započinje sa Drugim svetskim ratom, kada su sa ostalim Jevrejima iz ovog grada deportovani. Od dvanaest članova, rat je preživelo samo dvoje. Sticajem okolnosti, njihova dokumenta, fotografije i deo ličnih stvari su sačuvani i deo su izložbe "Kutija sećanja" Gradskog muzeja Sombor, koja trenutno gostuje u Narodnom muzeju Zrenjanin. Izložba je nastala kao deo istraživanja za obnavljanje bivšeg Jugoslovenskog paviljona u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Na inicijativu Hrvatske, postavka u muzeju u Aušvicu skinuta je 2009. godine (vidi okvir).

Tragajući za potomcima ili onima koji su preživeli deportaciju u Aušvic i holokaust, jedan od učesnika ovog projekta, Olga Manojlović Pintar, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, sticajem okolnosti došla je u kontakt sa Mihal Tulpan iz Tel Aviva, koja je potomak somborske jevrejske porodice Drelih, i čiji je otac Moše Mustafija potomak sarajevskih sefardskih Jevreja. Ispostavilo se da Mihal Tulpan ima bogatu kolekciju porodičnih fotografija koje datiraju od kraja 19. veka, pa sve do trenutka deportacije, kao i fotografije koje prate njihovo iseljenje u Izrael. Pomoću njih mogla je da se ispriča priča o svakodnevnom životu Jevreja do deportacije, njihovo stradanje, pa i iseljenje u novu izraelsku državu. Pronađeno je oko 300 fotografija, a izloženo je stotinak koje, po rečima autora izložbe Milke Ljuboje, višeg kustosa Gradskog muzeja Sombor, prikazuju članove porodice u različitim trenucima njihovog života, sa druženja, školovanja, na kojima su poznanici, prijatelji, komšije, a od kojih su neki takođe stradali.

"Kroz priču o porodici Drelih zapravo se prvi put pričala priča o somborskim Jevrejima na ovaj način. Porodica Drelih nije ni po čemu bila izuzetna. Posebna je samo po tome što su njene fotografije preživele holokaust i to opet sticajem nekih istorijskih okolnosti. Njihovu kuću su posle deportacije dobili Mađari koji su doseljeni iz Transilvanije odlukom mađarskih okupacionih vlasti. Jednu metalnu kutiju sa fotografijama koju im je bilo žao da bace, smestili su u prostorijicu u dvorištu sa nekim ličnim predmetima porodice Drelih. Kada se Magda Drelih vratila iz Aušvica u januaru 1945. godine, zatekla je u svojoj kući potpuno stranu porodicu. Oni su joj omogućili da živi u toj maloj prostoriji u dvorištu i predali joj sve što su sačuvali. A Mihal Tulpan, njena ćerka, sve to je ustupila našem muzeju sarađujući sa dr Olgom Manojlović Pintar i novinarkom Suzanom Sudar, promoterkom ove izložbe", kaže Milka Ljuboja.

Na izložbi u Somboru prikazane su i porodične stvari koje su sačuvane. Među njima je bila i jedna kašika iz Aušvica, za koju je Magda, po dolasku u logor, zamenila porodični prsten i sledovanje hrane, jer nije želela da jede prstima. U surovim uslovima logora želela je da sačuva dostojanstvo. Kašika je postala porodična relikvija, da ih uvek podseća na strahote koje su se desile tokom Drugog svetskog rata.

Izložba je do sada gostovala u Novom Sadu, Sarajevu, Beogradu, planira se gostovanje u Osijeku, a tokom 2018. godine po gradovima Srbije. Ona ne prikazuje samo stradanje, nego slavi i život i, kako kaže Milka Ljuboja, "izložba je emotivna, fotografije pričaju priču i o radosti, mladosti i o druženjima, skautskom kampu gde se vidi kako podižu zastavu, ali priča i priču o stradanju i završava se nadom u budućnost, u opstanak, jer ljubav je ta koja pobeđuje i smrt u Aušvicu. Moša i Magda se sele u Izrael, dobijaju decu i poslednja fotografija na izložbi jeste jedan zaljubljen mlad bračni par koji u zagrljaju drži svoju malu decu. Kroz izložbu se vidi i kako je Sombor imao jednu posebnu društvenu klimu gde su naši, somborski Jevreji bili rado prihvaćeni kao članovi različitih udruženja, kao društvo koje se nije delilo na nacionalnoj osnovi. Jer to jeste jedna od osnovnih karakteristika našeg grada. Mislim da izložba u stvari prikazuje i slavi život i to se posetiocima jako dopada, jer o jevrejskoj zajednici se malo zna, a sad su dobili priliku da je upoznaju, a istovremeno da shvate kako u ratu nema pobednika, u ratu smo svi poraženi i svi stradaju. Prosto, posetioci počinju drugačije da doživljavaju sudbinu cele jevrejske zajednice na osnovu tih fotografija."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---