Film:
Eksplozija vizuelnosti

Valerijan i Carstvo hiljadu planeta Lika Besona je dobra, ali ne i savršena ekranizacija čuvenog SF strip-serijala. Poređenja sa Petim elementom su neizbežna, ali nepotrebna

Najavljivan kao jedan od najvećih filmskih hitova ove godine, Valerijan je imao nezahvalnu ulogu da ispuni mnoga očekivanja. Morao je da zadovolji brojne fanove strip-serijala Valerijan Pjera Kristena i Žan-Kloda Mezijera, i poklonike naučnofantastičnog prvenca Lika Besona Peti element, koji je vremenom stekao kultni status. Istina je da je i sam Beson pokušavao da premosti potencijalne fanovske baze. Isticao je kako je upravo on najveći fan stripa Valerijan još otkad je imao devet godina, i da na prvom mestu ne želi da izneveri sebe, kao i da je na snimanju imao podršku Mezijera i Kristena. Dalje, brojne fanove Petog elementa tendenciozno je privlačio najavama i trejlerima za Valerijana. Tako je "Velika pretnja koja želi da uništi sve što smo stvorili" tekst trejlera, uz prikaz brodova koji se obrušavaju na planetu rajskog izgleda, bio segment koji je pokušavao da evocira nekadašnju tamu koja juri kroz galaksiju ka Zemlji, i koju Brus Vilis i Mila Jovović u Petom elementu uspešno zaustavljaju. Zaplet je ipak daleko od toga, i bliži je inspiraciji iz stripa.

Kao polaznu osnovu za snimanje filma Beson je uzeo šesti album Valerijana, Ambasador Senki (objavljen u drugom integralu Valerijana beogradske izdavačke kuće Darkwood). Ova priča iz 1975. godine je Kristenova i Mezijerova satirična kritika ondašnjih problema globalizacije i multikulturalnosti, prikazana avanturom na Centralnoj tački, čvorištu univerzuma u kome je ponikla gigantska svemirska stanica na kojoj svi inteligentni oblici života imaju svoje nezavisne ćelije i upuštaju se u međusobnu interakciju i diplomatiju. Prividna razgraničenost tih ćelija, ekscentričnost autohtonih kultura i korupcija koja prožima sve strukture, osnova su avanture i satire, koji u Valerijanu imaju ravnopravni udeo. Centralna tačka je satirična SF verzija ovozemaljskih Ujedinjenih nacija, u kojoj se kroz delovanje Zemlje može uočiti težnja ka uspostavljanju hegemonije zapadne civilizacije. Ključ zapleta su ljudska sujeta i težnja za hegemonijom, što ovu priču čini još čovečnijom i bliskijom.

Film je nazvan Carstvo hiljadu planeta, a ne Ambasador senki, što je još jedno evociranje strip-serijala Valerijan, konkretno naslova njegovog drugog albuma. Ipak, film nema ništa zajedničko sa drugim albumom, osim imena i nekoliko vizuelnih referenci. Treba pomenuti da je originalan naziv filma Valerian and the City of a Thousand Planets, odnosno Grad hiljadu planeta, što je primerenije. Carstvo se u originalnom naslovu ne spominje zato što je odsustvo centralne vlasti važan segment filma koliko i stripa, što domaći distributer nije uočio.

Beson je preneo na film veliki deo identiteta originalnog albuma, s tim što je geopolitičke i kulturološke uslove u kojima je nastao Ambasador Senki – osavremenio. Film počinje retro motivom terocentričnog nastanka Centralne tačke, ovde nazvane Alfa, uz prepoznatljive zvuke Space oddity Dejvida Bouvija. Upečatljivim i satiričnim uvodom Beson je opisao transformaciju Zemlje kroz vekove, u naizgled utopističku i pacifističku visokotehnološku civilizaciju, i postavio polazne osnove za svet majora Valerijana (Dejn Dehan) i njegove saradnice Loreline (Kara Delavinj). Akteri se upuštaju u inicijalnu poteru za retkom i vrednom životinjom Konvertorom sa Mula (koji je u stripu džangrizavi Transmulator sa Bluksta), koji je u stanju da umnoži svaki predmet koji proguta, a koji u nastavku priče služi kao mekgafin na svemirskoj stanici Alfa. Nije zapostavljen ni segment mnoštva vanzemaljskih civilizacija na Alfi, pri čemu su neke od njih verno prenete sa strip-tabli. Ali, delom su izgubljeni slojevitost i društvena kritika prisutni u originalnom delu. Ćelije raznih civilizacija ne deluju segregatno, niti se mogu povezati sa svojim pandanima u našem okruženju. Hegemonija ljudske civilizacije je zamenjena slepom sujetom jednog čoveka. Ali, umetnuta je jasna poruka ekološkim pretnjama i migratornim dešavanjima usled tuđih ratova, pa važnu ulogu u filmu imaju ratni migranti koji pokušavaju da nađu sebe i svoj životni prostor u srcu multikulturološkog konglomerata Alfe.

Valerijan i Lorelina Lika Besona u velikoj meri deluju kao junaci preneti iz stripa. Kritika je navela ozbiljne i utemeljene zamerke Dehanovoj interpretaciji Valerijana koji je izgubio veliki deo šeretskog mačo senzibiliteta, posebno u odnosu sa Lorelinom iako je neprestano obasipa bračnim ponudama. Vrtoglavo i nepromišljeno uletanje u avanture i opasnosti su prisutni, što je zaštitni znak Valerijana kakvog publika poznaje pet decenija, kao i odmereni balans humora i bogatstva naučnofantastičnog žanra. Itan Hok je u kratkoj i epizodnoj ulozi makroa Džolija bio upečatljiv. Jedan od reklamnih aduta filma – Rijana, koja glumi metamorf-prostitutku Babl, bila je isforsiran i razočaravajuć pandan operetskom nastupu Dive Plavalagune iz Petog elementa, u izvedbi Maiven.

Vizuelnost Valerijana i Carstva hiljadu planeta je najjači segment filma. Beson je često isticao da je snažan uticaj na njega izvršio Kameronov Avatar, kome je u ovom filmu dat snažan omaž vizuelnim identitetom vanzemaljske rase Bisera sa Mula. Ekranizacija Valerijana je vizuelno impresivna, i sasvim je jasno na šta je otišla većina budžeta od 180.000.000 dolara, što ovaj film čini najskupljim francuskim filmom u istoriji. Valerijan se u potpunosti odvija u svemiru ili na planetama sa vanzemaljskim civilizacijama. Interakcija aktera sa kompjuterski generisanom okolinom i likovima je besprekorna i prirodna. Vrtoglava akcija u raznim okolišima pruža vizuelno bogatstvo na koje je teško ostati ravnodušan, posebno u scenama Valerijanovog jurišanja kroz prostorno odvojene ćelije vanzemaljaca. Utoliko neprirodnije deluju scene borbe Valerijana i Loreline, koje podsećaju na hack’n’slash video-igre, i koje nikako ne priliče stripovskim uzorima.

Valerijan i Carstvo hiljadu planeta je dobra, ali ne i savršena ekranizacija serijala koji je obeležio frankofoni SF strip i poslužio kao inspiracija ili omaž brojnim sličnim ostvarenjima. Ako ostavimo po strani impresivnu vizuelnost i dobru narativnu osnovu, postoje elementi koji su se mogli izbeći – poput isforsiranog pozivanja na Peti element. Ova dva filma su narativom i zapletom potpuno drugačiji. Šarmantna neprilagođenost u odnosu Korbena i Lilo, koji se u Petom elementu tek upoznaju, ne može biti pandan Valerijanu i Lorelini, koji su ovde već uhodan tandem. Nema mesta kemp nastupu Rijane samo da bi se ostvarila ravnoteža sa Divom. Nema mesta reklami o velikoj pretnji koja dolazi, kada te pretnje nema. Valerijan je ekranizacija za sebe, i treba da samostalno utire put. Igranje na dva fronta je opasno, posebno kada se barata novcem od skoro 200 miliona dolara. Strani kritičari već predviđaju neuspeh na biletarnicama, ali setimo se da ni uspeh Petog elementa nije došao preko noći. Bile su potrebne godine da se on od relativnog finansijskog neuspeha ustanovi kao kultno ostvarenje SF-a. Strip Valerijan ima dovoljno poklonika koji će pohrliti za filmom, i biti zahvalni na vizuelnom savršenstvu u kome je prikazan svet koji vole. Oni drugi bi došli i sami.

Nikola Dragomirović