GORI MORE: Bitka sa stihijom...

Požari >

Šume se nekuda sele

Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja

Jadran je ovog leta u plamenu. Zapravo, ceo Mediteran. Međutim, situacija sa šumskim požarima nije bila mnogo drugačija ni prošle godine, samo što su oni pogađali druge gradove. Požari su ponovo u Grčkoj ugrozili deo turističke sezone. U Crnoj Gori je situacija bila dramatična, a požar na Luštici u Boki Kotorskoj je tokom jula poprimio jezive razmere. Najkritičnije je bilo u zaleđu hrvatskog grada Splita. Snimci i fotografije požara koji se iz divljine primakao ljudskim naseljima i naneo veliku štetu u julu, još uvek potresaju Hrvatsku. Požar se sa rastinja na krševitom tlu preneo u štampu i u političku arenu, gde javnost po običaju traži krivca. Da li među krivce za tako velike požare treba ubrojati i klimatske promene?

Ako vam je težak neki dan, previše sunca i toplote, to je otud što je leto, a dan može biti vreo sam po sebi, a da ne odstupa od srednjeg proseka i ne mogu se za to kriviti klimatske promene. Slično je i sa požarima koji svakog leta jednako zahvataju mediteransku vegetaciju već 10.000 godina, otkako se ona nije promenila. No, učestalost i veličina ovih šumskih požara su, međutim, posledice globalnog zagrevanja, a odgovor na pitanje da li je ono krivac za šumske požare je potvrdan.

LJUDSKI FAKTOR: Nikako ne treba zaboraviti da su klimatske promene prirodan fenomen, ali da ga je nehotice izazvao čovek, spaljujući silne količine fosilnih goriva radi razvoja privrede i proizvodnje energije. I da je glavni krivac isključivo čovek. Naime, takozvani Peti izveštaj, koji je objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), pokazuje da je za globalno zagrevanje od dva stepena koje se očekuje do 2100. isključivo odgovoran čovek.

Kako ovo zagrevanje atmosfere dovodi do samih požara? Ključni uzrok je isparavanje – sa rastom globalne temperature, veće je isparavanje, a tlo postaje isušenije. Više je vlage u atmosferi, ali manje u zemlji i rastinje je podložnije paljenju. Istovremeno, zbog prostog povećanja energije koja se zadržava u atmosferi, duže traju i snažniji su periodi nepogoda – tamo gde padaju, padavine su jače, a suše su duže tamo gde ih ima. Očekuje se da će do kraja veka periodi suša biti daleko trajniji, a već sada se primećuje razlika. Duži periodi suša sami po sebi pogoduju učestalijim i većim požarima. Uporedo s tim, period otopljavanja snegova se pomerio za skoro čitav mesec ranije, tako da tokom leta manje vode dolazi u zone gde potom, posledično, izbija više požara. U ovim uslovima menja se i vegetacija.

Statistika koja se inače u Americi vodi vrlo brižljivo, pokazuje da je došlo do znatnog povećanja broja požara u tradicionalnim zonama na Zapadu koje svake godine trpe ovu nepogodu. Godišnji broj požara koji su se prostirali na površini većoj od 5 kvadratnih kilometara u periodu od 1980. do 1989. iznosio je 140, u narednoj deceniji, tokom devedesetih – 160, da bi u prvoj deceniji 21. veka bilo čak 250 takvih požara. Početkom sedamdesetih godina, sezona požara je trajala pet meseci, a danas ona traje dva meseca duže. Brojni modeli pokazuju da će sa daljim rastom globalne temperature ova sezona biti još duža, a broj požara veći.

IŠČEZAVANJE SREDOZEMNE KLIME: Na osnovu podataka iz Petog izveštaja IPCC-a, znamo da ćemo do kraja veka trpeti posledice klimatskih promena čak i kad bismo u ovom trenutku sasvim zaustavili emisiju ugljen-dioksida. Istraživanja već dugo i nedvosmisleno potvrđuju da je tokom industrijske ere, zbog sagorevanja fosilnih goriva, pre svega uglja, povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi. Ovaj porast je doveo do toga da se nešto veći deo Sunčeve toplote duže zadržava u atmosferi i zato dolazi do blagog rasta globalne temperature. Mada je proces spor i postupan, posledice su razorne.

Smatra se da će porast srednje globalne temperature od dva stepena Celzijusa uticati na brojne eko-sisteme i život na Zemlji, pa tako i na zone sa sredozemnom klimom. No, konsenzusom je prihvaćeno da je granica rasta od dva stepena podnošljiva opcija, što je postao jedan od najvećih dometa Pariskog sporazuma, iz koga je odlukom predsednika Donalda Trampa SAD upravo istupila. Pariski sporazum je usvojen u decembru 2015. godine, nakon dogovora Kine i SAD, a na sastanku potpisnica konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

Međutim, čak ni Pariski sporazum, ako se bude održao, nije dovoljan da se stvari na Mediteranu poboljšaju. Krajem oktobra prošle godine, u časopisu "Science" objavljena je studija koja pokazuje da će predviđeni rast globalne temperature od dva stepena dramatično uticati na klimu u Mediteranu. Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja.

Uzrok za to je ustaljeno, povećano isparavanje sa rastom temperature, isušivanje tla i učestalije i intenzivnije suše. To će neizbežno biti praćeno još učestalijim požarima. Troškovi proizvodnje u uslovima učestalih suša, ali i drugih faktora koji su izazvani globalnim zagrevanjem, dovode do rasta svetske cene žitarica i praktično svih namirnica. U godinama koje dolaze to znači više cene hrane i u našem regionu. Slična situacija je i na onih nekoliko srećnih zona gde na planeti vlada mediteranska klima. Ekstremi ovde postaju suroviji sa globalnim zagrevanjem, suše su češće, a požari veći.

Modeli predviđaju surovu budućnost za Mediteran. Međutim, kako navodi časopis "Nature" u osvrtu na ovu studiju, ovi objedinjeni modeli uopšte ne uzimaju u obzir uticaj čoveka na eko-sisteme na Mediteranu – biljke koje sadi ili uništava, raskrčivanje i pošumljavanje. Istraživači navode da bi uzimanje u obzir tih dodatnih uticaja čoveka učinilo situaciju previše složenom, ali je izvesno da bi to značilo još gori scenario – brže pretvaranje Mediterana u Saharu.

VRELINA LETA: Posledice lokalnog zagrevanja uvek se posmatraju kao splet više okolnosti. Svakako ih već osećamo u učestaloj pojavi klimatskih ekstrema, toplotnih talasa i poplava, za koje danak plaćaju nove generacije. Procene o šteti koja je pre dve godine nastala u Obrenovcu i drugim gradovima Srbije tokom velikih poplava su užasne, o čemu je "Vreme" pisalo u više navrata. Nažalost, uprkos teškim posledicama, nije čak ni u domaćoj javnosti jasno da su ovakvi događaji povezani sa klimatskim promenama i okasnelom adaptacijom na njih.

Međutim, katastrofe, ma kako velike, manje brinu kad je reč o klimatskim promenama. Na kraju, moguće je izgraditi nove infrastrukture i zaštiti ljude i imovinu od takvih šteta. Postupne, jedva skokovite, lagane promene koje se odražavaju na društvo jesu one koje zaista ugrožavaju budućnost. Najbolji primer za to je Sirija, koja je u prethodnoj deceniji pretrpela višegodišnju sušu, što je uvećalo siromaštvo, glad i neravnopravnost, podstaklo migracije unutar zemlje iz seoskih sredina u gradove i pripremilo teren za mučni građanski rat koji još uvek traje i utiče na globalne prilike.

Ove promene su tu i mada se ne mogu opaziti u jednoj sezoni, ipak, mogu da se osete. Prema zanimljivim podacima NASA istraživača i profesora Džejmsa Hansena na Univerzitetu Kolumbija, koje je prošle nedelje preneo "Njujork tajms" i kroz atraktivne ilustracije učinio ih globalno prisutnim, leta poput ovog su na Severnoj hemisferi već postala toplija. Hansen je statistički analizirao srednje temperature u poslednjih 50 godina i uočio da je u periodu od 1950. do 1981. raspodela bila sledeća – skoro jedna trećina leta bila je hladna, jedna trećina srednja, a jedna trećina topla. Raspodela se u međuvremenu pomerila – sada su najučestalije temperature tokom leta one tople, jedna trećina ih je srednjih, a jedna trećina ekstremno toplih.

Dok je napolju ekstremno visoka temperatura, a ironično vaš klima-uređaj troši struju i podstiče dodatnu emisiju ugljen-dioksida, to je, kao što rekosmo, iz prostog razloga što je leto i što Sunčevo zračenje stiže pod boljim uglom do tla – događa se da temperatura zbog toga bude zaista visoka. Ali, kad primetite da se to dešava u prevelikom broju dana, sa sve višim temperaturama, primičete se zaključku da stvar nije do Sunca, nego do ljudi i kimatskih promena. U međuvremenu, suvo rastinje uz obalu Sredozemnog mora je sve suvlje i sve češće se pali.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---