Hodorovski >

Mozaik duhovnosti

Suština umetnosti kao medija kojim Alehandro Hodorovski prenosi svoje duhovno učenje, sadržana je u nedavno objavljenoj knjizi Mistični kabare, drugoj u ciklusu proze Alehandra Hodorovskog koji priprema izdavačka kuća Areté

Mistični kabare je kompilacija učenja i višedecenijske potrage za duhovnošću Alehandra Hodorovskog, jednog od poslednjih izvornih nadrealista i majstora avangarde. Knjiga je nastala kao sažetak teatarskih konferencija sa filozofsko-spiritualnom tematikom, koje je Hodorovski dvadeset godina održavao u dođou, svetoj sali za karate treninge svoga prijatelja, i koje su mu služile da osveži kreativnu energiju iscrpljenu ostalim aspektima svog umetničkog stvaralaštva.

Grane umetnosti u kojima je Hodorovski ostavio trag su suviše brojne da bi se navodile. Od nadrealnog Paničnog teatra koji je oformio u mladosti sa Fernandom Arabalom, preko poezije, književnosti, filma, stripa i drugih, Hodorovski je metodološki izazivao kontroverze i stekao reputaciju ekscentrika. Poznata je anegdota kako ga je nakon premijere filma kojim se prvi put predstavio kao režiser, Fando i Liz, u Akapulku 1968. razjarena masa jurila ulicama da ga linčuje. U decenijama koje su usledile stekao je kultni status pre svega među drugim umetničkim stvaraocima, te su mu se otvoreno divili ljudi poput Mika Džegera, Žana Koktoa, Džona Lenona, Pitera Gebrijela, Denisa Hopera, pa čak i podjednako kontroverznog Merilina Mensona. Ukratko, za njega se često vezuje definicija: "Čovek kome se dive oni kojima se mi divimo."

Mistični kabare je najnovija knjiga iz ciklusa proze Alehandra Hodorovskog u izdanju kuće Areté. Prvu je objavila na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, Gde ptica peva najlepše, a za ovogodišnji Sajam pripremaju Ples stvarnosti i Psihomagiju. Gde ptica peva najlepše je mitologizirana biografija porodice autora u formi romana ("Ptica peva najlepše na svom porodičnom stablu." – Žan Kokto), u kojoj se ne preza od nadgradnje autentičnih sudbina fantastičnim i nadrealnim elementima. Hodorovski je rođen 1929. godine u Čileu, u porodici ukrajinsko-jevrejskog porekla, a Gde ptica peva najlepše opisuje migratorni put njegove porodice od Hodoriva u Ukrajini do Čilea. Osećajući potrebu da oprosti ocu i majci, za koje ga veže teško detinjstvo ispunjeno nerazumevanjem, Hodorovski je pribegao amalgamu istorije i misticizma, stvarajući od porodične priče mit. Tako je, na primer, dedu sa očeve strane zaposeo duhom jevrejskog mistika Rebea koji mu služi kao savetnik, drugim precima dodelio je moći komunikacije sa pčelama i lavovima, a nije se uzdržavao ni od incesta, samoubistva i ksenofobije. Time je kroz porodičnu priču dostizao ličnu katarzu i provokacijom izazvao šok kod čitaoca na sebi svojstven, šarmantan način. Gde ptica peva najlepše se snažno bazira na psihomagiji, šamanističkom učenju koje je Hodorovski razvio, u kome se komunicira sa precima zarad ličnog prosvetljenja. Ta komunikacija je simbolička koliko i konkretna – granice između simbola i stvarnosti su kod Hodorovskog u velikoj meri izbrisane.

Potraga za duhovnošću i podsticanje buđenja svesti kod individue i društva su osnovne teme većine njegovih ostvarenja (vidi "Vreme" 1331). Umetnost je za njega medij kojim prenosi svoje duhovno učenje, čija se suština ogleda u Mističnom kabareu. Hodorovski negira i briše granice koje postoje između verskih učenja, misticizma, psihologije (koju je u mladosti studirao dve godine), tarota, filozofije, zen koana, pa i humoreskne anegdote koju često uzima kao polaznu tačku u Mističnom kabareu. Pored Mističnog kabarea, teatarskih konferencija u dođou, Hodorovski je više od 25 godina održavao slične sesije u pariskim kafićima, u kojima je svakom namerniku pokušavao da pomogne u pronalaženju sebe koristeći sva svoja saznanja, a posebno tarot koji predstavlja jednu od njegovih najvećih pasija –Hodorovski je proveo jednu deceniju u vizuelnom rekonstruisanju izvornog marseljskog tarota. Često ističe da je učenje podjednako važan aspekt njegovog života koliko i umetničko stvaralaštvo, kao i da ova dva aspekta čine jednu celinu. Iako sebe najčešće opisuje kao ateističkog mistika, gaji veliko poštovanje prema svim verskim učenjima, dokle god su usmerena ka dobroti i razvoju svesti pojedinca.

U 29 poglavlja Mističnog kabarea Hodorovski razlaže skup svojih učenja i metoda fokusirajući se na po jedan aspekt koji tišti modernog čoveka, pri čemu razumnim rečnikom i analitički navodi primere, šale, anegdote, verske i mistične citate da obezvredi ustaljene poglede koje smatra uzrokom nevolja. Na primer, jedno od prvih učenja je nastanak bolesti kao projekcija ličnih neuspeha: "U psihičkoj porodičnoj klimi, u koju je dete uronjeno od rođenja, mešaju se lude ideje sa pomućenim osećajima, frustrirane želje i delovanja vođena davnašnjim koncepcijama koja ne odgovaraju trenutnim promenama. Detetu se usađuje u glavu kako treba da bude onakvo kakvo roditelji i ostali rođaci cene da treba da bude. Ako se ne povinuje tim normama, smatraju ga izdajnikom ili bolesnim. U otrovnoj tišini mu se ponavlja: ‘Loše je ne ličiti na nas’, ‘Loše je ostvariti ono što mi nismo uspeli’, ‘Loše je poželeti ono što se mi nismo usudili poželeti’, ‘Loše je roditi se, jer si se pretvorio u teret’, ‘Loše je što se ne žrtvuješ za nas, jer se mi žrtvujemo za tebe.’ Da rezimiramo: ‘Loše je što ti želiš da budeš ti.’ Zbog toga što nam utuve u glavu da smo krivi što smo takvi kakvi smo, uronjeni smo u bolnu neurozu neuspeha."

Mistične i religijske paradigme Alehandra Hodorovskog nisu još jedna verzija new age knjiga za samopomoć. Mistični kabare je skup učenja jedne od najfascinantnijih ličnosti 20. veka, erudite, pacifiste i umetnika – knjiga koja pruža mogućnost da se svet nakratko posmatra njegovim očima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST