Jesen u Njujorku

anastazija spasojević

"Njujork je ružan grad, prljav grad. Klima mu je skandalozna, politika se koristi za plašenje male dece, saobraćaj je ludilo, konkurencija ubistvena. Ali postoji jedna stvar – kada si jednom živeo u Njujorku i on je postao tvoj dom, nijedno drugo mesto na svetu više nije dovoljno dobro"

– Džon Stajnbek

Popularna kultura nas uči da je Njujork veliki i strašan grad u kome se ljudi pretvaraju u zveri u borbi za novac, moć i preživljavanje. A kako i ne bi, kada je neprirodno i nehumano živeti u gradu u kome imate sreće ako se nađete u Central parku između pola 12 i pola 1 jer je to jedino vreme kada možete videti sunce, koje se ostatak dana krije iza nebodera. Morate proći komplikovanu i najmoderniju kontrolu kako biste ušli na stanicu metroa, gde će vam pacov bez pardona pretrčati preko noge, a u kosu će vam se uvući miris previše začinjene indijske hrane za koji nemate pojma odakle dolazi, ali uvek je negde prisutan u vazduhu, i zadržaće vam se u kosi čitavog dana.

Njujork je pun suprotnosti. Central park je najlepše mesto na svetu preko dana, sa travom suviše zelenom da bi bila istinita i čistim jezerom pored kojeg ljudi svih uzrasta džogiraju bez obzira na temperaturu, ali samo preko dana, jer je noću suviše opasno čak i proći pored kamenog zida koji ga odvaja od ostatka grada. Preko puta najskupljeg tržnog centra koji postoji, Bergdorf Gudman na Petoj aveniji, gde je Ričard Barton poslednjim novcem koji je imao kupio maramu Elizabet Tejlor u pokušaju da je odobrovolji, momci i devojke igraju uz zvuke hip-hopa koji dopiru iz kasetofona ispred fontane, a prolaznici zastaju da ih gledaju. Samo ulicu iznad, na Tajms skveru, hip-hop je ugušen i davno zaboravljen usled zaglušujućih zvukova sirena iznerviranih vozača taksija i reklama za najnoviju zimsku kolekciju H&M-a. Bez obzira na godišnje doba za ostatak sveta, Njujorčanima je uvek jesen. Čak im se to vidi i na smrknutim licima, dok se bore sa svojim papirima i dugačkim kaiševima na kišnim mantilima iz kojih ne izlaze, iako kiša pada ređe nego u Africi. Preći ulicu je nemoguća misija, jer su svi suviše užurbani da bi sačekali da semafor počne da pišti označavajući da je bezbedno za pešake, pa ako niste navikli da se laktovima izborite za svoje mesto na pešačkom prelazu, nikada i nećete stići tamo gde ste krenuli.

Uprkos svemu što ste videli u američkim serijama, Njujorčani ipak umeju da budu fini i uljudni. Možda je to zbog mnogih nedaća koje su uzdrmale grad od početka ovog veka, bombardovanja, nereda i uragana, Njujorčani prihvataju svakoga kao svog. Sam grad je takav. Odakle god da dolazite, u Njujork ćete se uklopiti kao deo slagalice, bez obzira koliko oštrih ivica imali. U radno vreme, kada je na Četvrtoj aveniji stampedo, a Vol stritu ne možete ni da priđete osim ako niste pod punom opremom koja bi vas sačuvala od sudaranja sa ljudima u odelima i aktovkama, Vilidž je najbolje utočište. Sa kafićima, knjižarama i prodavnicama ploča svih muzičkih ikona 20. veka, picerijama i restoranima sa zbijenim stolovima i svetlećim natpisima na zidovima kao u filmovima, osećaćete se kao da ste u jednom od njih. Ali uprkos onome što znamo iz filmova, strogo je zabranjeno sedeti na stepenicama Meta, na Brodveju možete gledati predstavu u patikama i farmerkama, a vas niko neće pogledati popreko ako ste dali manju napojnicu od očekivane u restoranu.

U srcu najopasnijeg dela grada, Harlemu, na severu Menhetna, nalazi se jedan od najboljih univerziteta na svetu, Kolumbija. Mermerne zgrade su visoke i hladne, ali samo spolja. Unutra su svetla topla i prigušena, više zbog starosti instalacija nego zbog atmosfere, a liftom se vozite na sopstvenu odgovornost. Svuda su oglasne table koje pozivaju na ovaj ili onaj protest, studentsku žurku ili čitanje poezije u obližnjem kafiću, a na istočnom ulazu je zgrada od crvene cigle sa laboratorijama za fiziku i astronomiju "Mihajlo Pupin".

Bez obzira na to da li ste rođeni u Njujorku ili ste došli pre dva dana, Njujork čini da se osećate kao da ste oduvek tu, a kada odete, i dalje je s vama. Nigde drugde na svetu nećete tako lako pronaći taksi u tri ujutru, ili sresti prolaznika koji će vam sam prići i upitati vas da li vam treba pomoć iako je niste tražili, samo zato što vam je na licu pisalo da vam je potrebna. Bez obzira na to koliko hiljada kilometara bili udaljeni od svoje kuće, Njujork je svačiji dom, i nigde drugde kao u Njujorku nećete se toliko osećati kao divljak, kao sofisticiran poslovan čovek, i kao vi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST