foto: a. anđić
NAPISAO PISMO IZ ZATVORA MINISTRU STEFANOVIĆU I POKRENUO SVE MEHANIZME UNUTRAŠNJE KONTROLE MUP-a: Zvezdan Jovanović

Policija, kriminal i politika >

Zmijsko gnezdo

Kako se dogodilo da jedan lokalni incident u Bačkoj Palanci preraste u slučaj koji ulazi u domen nacionalne bezbednosti? Šta piše u pismu Zvezdana Jovanovića Nebojši Stefanoviću i u dokumentima Sektoru unutrašnje kontrole vezanim za inspektora Dalibora Karanovića u koje je "Vreme" imalo uvid, šta je o tome rekao sam ministar i zašto su državna sekretarka Biljana Popović Ivković i načelnik SUK a Miloš Oparnica izrekli neistinu o tom slučaju? Da li je sve samo još jedan politički obračun u predvečerje izbora nove Vlade Srbije ili se na ovom slučaju pokazuju sve slabosti pravosudnog sistema Srbije

Dok ovaj reporter razgovara duže od dva sata sa tridesetčetverogodišnjim Daliborom Karanovićem, suspendovanim policijskim službenikom Policijske stanice u Bačkoj Palanci, izgleda mu kao da sedi sa čovekom koji je toliko uveren u ispravnost svojih postupaka da to ne može ništa da promeni.

Ovaj policajac sa sedmogodišnjim stažom koji do sada ne samo da nije bio kažnjavan nego je bio više puta nagrađivan, aktivni je instruktor aikida, điuđice i srodnih borilačkih veština i nepokolebljiv da dokaže da je na njega bačena mrlja samo zato što se suprotstavio onima koji bi da preprodaju drogu u Bačkoj Palanci.

Karanović spremno odgovara na sva pitanja u vezi sa slučajem privođenja Nemanje Jovanovića (Bačka Palanka, 23 godine), o čemu je srpska javnost bila upoznata u trenutku kada je na TV N1 početkom maja 2017. godine emitovan prilog. Jedna, naizgled, obična novinarska priča iz malog grada zapadno od Novog Sada, poznatog po nekadašnjem šefu srpske carine Mihalju Kertesu i fabrici Sintelon, izazvala je buru reakcija u Srbiji i dovela u pitanje funkcionisanje ne samo srpske policije nego i čitavog pravosudnog sistema.

Javnost je tako saznala da je policajac Karanović suspendovan posle pisma koje je MUP-u Srbije, odnosno ministru Nebojši Stefanoviću uputio Nemanjin otac Zvezdan Jovanović sa nadimkom Zmija, osuđenik iz KP Zabela kod Požarevca, čovek koji je 12. marta 2013. pucao na tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i koji služi kaznu od četrdeset godina zatvora.

Sve što je posle toga, u poslednje dve nedelje "usledilo" u javnosti, mešavina je lošeg kriminalističkog filma i prljave političke upotrebe ovog slučaja uz značajno distanciranje najvažnijih tabloida. Za razliku od drugih "afera" koje imaju veze sa kriminalom i korupcijom i koje upravo "pokreću" tabloidi služeći interesima različitih bezbednosnih i kriminalnih grupa, ovaj slučaj tabloidi zaobilaze kao da su zatečeni oni koji ih hrane ili kao da vlast želi da utiša buku koju je slučaj izazvao.

U "nebranom grožđu" našao se aktuelni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Njega je deo opozicije – konkretno šef beogradskih Demokrata i poslanik u Skupštini Srbije Balša Božović – "optužio" da radi po nalogu mafije, odnosno da kažnjava nagrađivanog i uspešnog policajca samo zato što je to tražio Zvezdan Jovanović. Pored ministra Stefanovića, na ispitu se našao i načelnik Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Miloš Oparnica, koji je jednom nespretnom izjavom doveo u pitanje svoj kredibilitet. No tu nije kraj: na probu je stavljen i odavno osporeni autoritet tužilaštva, kako onog u Osnovnog u Bačkoj Palanci tako i Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu kome je slučaj naknadno dodeljen.

Za građane Bačke Palanke i Srbije ovaj slučaj i otezanje sa njegovim konačnim razrešenjem – koje može da bude ili obustavljanje postupka protiv Karanovića ili pokretanje postupka za utvrđivanje njegove krivične odgovornosti – znači dalju pravnu nesigurnost. Jer, izgleda da sistem koji bi trebalo da ih štiti od kriminala ne funkcioniše i da "najbolje prolaze" najgori, ako država zaista sa toliko pažnje postupa po pismima osuđenika za najteža krivična dela.

HRONOLOIGIJA I KOMENTARI: Privođenje Nemanje Jovanovića u noći između 10. i 11. novembra 2016. godine ispred jednog kafića u Bačkoj Palanci i njegovo odvođenje u policijsku stanicu ne bi nikoga posebno zainteresovali da njegova majka Olivera nije 30. novembra 2016. elektronskom poštom poslala dopis Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a Srbije u kome se "žali" na postupanje Dalibora Karanovića prema njenom sinu. Ona postavlja pitanje da li policijski inspektor ima pravo da repetira pištolj na momka koji na ulici stoji sa društvom i ne dira nikog. Prema ovoj, prvobitnoj verziji, Karanović je sa uperenim pištoljem prišao Jovanoviću, ovaj ga je upitao zašto tako nastupa i onda su ga sproveli u policiju. Maltretiranje se, navodno, dalje nastavilo i u stanici jer je Karanović bio ozlojeđen zbog toga što ga je navodno Jovanović prijavio njegovim šefovima iz Policijske uprave Novi Sad. Olivera Jovanović navodi, jer je prošlo skoro tri nedelje od događaja, da je slučaj prijavila u policijskoj stanici u Bačkoj Palanci, ali da se ništa nije dogodilo.

SUK reaguje na njen dopis, kao što im pravila nalažu i kao što bi trebalo uvek da čine na prijave građana, šalje joj dopis 2. decembra 2016. godine u kome traži dodatna pojašnjenja kako bi se preciznije utvrdilo o čemu je reč.

Olivera im piše ponovo i detaljnije opisuje postupanje Karanovića prema njenom sinu. Iz njenog dopisa se naslućuje da je ona imala problema sa sinom, pripisuje ih pubertetskim godinama, ali i da se sa tim izborila. Dalje čak navodi da je zamolila nekog da prati Nemanju da bi ona znala da li ovaj upada u nevolje. Prema ovom, drugom dopisu od 5. decembra 2016. godine, Karanović je brutalno postupio prema Jovanoviću koji je samo stajao sa drugarima, odveo ga u stanicu pod pretnjom pištoljem i tamo, u stanici, pretresao ga "do gole kože" i, uopšte, maltretirao. Ona istog dana šalje još jedan mejl u kome se obaveštava da joj nisu dali zapisnik (valjda zapisnik o privođenju) i pita zašto ne može da zna ko je Karanoviću dojavio da njen sin preprodaje drogu. Odmah i odgovara implicirajući da su to javili drugi dileri sa kojima valjda Karanović sarađuje i koji zapravo stoje iza svega.

Usledila je reakcija SUK a, koji je 15. decembra 2016. prosledio dopis PU Novi Sad s namerom da se provere "navodi iz podneska" koji je dostavila Olivera Jovanović a na okolnosti koje su se dogodile te večeri. Od načelnika Policijske uprave Novi Sad traži se da utvrdi da li se i šta dogodilo, kakva je tačno uloga Karanovića, da li je postupao u skladu sa zakonom i da li je svojim aktivnostima te noći obavestio pretpostavljene i kako su se oni ponašali.

Novi Sad je trebalo da dostavi svoj izveštaj po tom predmetu do 28. decembra 2016, ali je izveštaj sačinjen i poslat tek 31. januara 2017.

Po obavljenim proverama, SUK je primio Izveštaj PU Novi Sad u kom je konstatovano da nema osnova za postupanje prema Karanoviću, odnosno da nije bilo nikakvog prekoračenja ovlašćenja ili upotrebe sile.

Da je sve bilo urađeno "po pravilima službe" potvrdio nam je i sam Karanović u razgovoru, tumačeći celo zamešateljstvo željom onih protiv kojih se na ulici bori već sedam godina da ga ocrne i onemoguće mu da se dalje bavi policijskim poslom.

Neka od ovih dokumenata su kasnije, 15. maja 2017, objavljena na portalu MUP-a RS, kao prilog priči o tome da Zvezdan Jovanović nije naložio državi da brani njegovog sina već da su institucije radile taj slučaj od ranije po prijavi građana, što bi trebalo da bude pravilo.

Ono što nije objavljeno i što je za sad nedostupno, uprkos upućenom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja MUP-u RS, jeste taj Izveštaj koji je Novi Sad prosledio Beogradu, kao i neka druga dokumenta koja su sada u rukama Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu. Međutim, pre toga se dogodilo još nekoliko stvari koje, kada se pažljivo analiziraju, mogu da daju moguća objašnjenja celog slučaja.

Najpre, Izveštaj koji je krajem januara sa zakašnjenjem od mesec dana stigao u Beograd, ocenjen je od inspektora SUK a kao nepotpun; zato je odlučeno da se od kolega u Novom Sadu i Bačkoj Palanci zatraže dopunske provere. U tim danima dok se odlučivalo da li je potrebna nova kontrola ili ne, stiglo je "pismo" Zvezdana Jovanovića, koje je kabinet ministra Stefanovića prosledio SUK u. Tu su službenici iz ovog sektora odlučili da započnu neposrednu proveru 20. februara 2017.

"Došli su tu sa nekoliko automobila i pregledali sve po redu, sve što ih je zanimalo nekoliko dana", opisuje Karanović rad inspektora Unutrašnje kontrole.

Pismo Zvezdana Jovanovića, u koje smo imali uvid, ima upisan datum 13. februar 2017. a kontrola je započeta sedam dana docnije. Datum na pismu upisan je rukom, ispod teksta pisma koje je potpisao Zvezdan Jovanović, dok je tekst odštampan i naslovljen na ministra Stefanovića. Ono dolazi u MUP dve nedelje nakon Izveštaja iz Novog Sada kojim je utvrđeno da nije bilo nepravilnosti u postupanju Karanovića i njegovih pretpostavljenih. To pismo je kratko, ima svega dva pasusa: u prvom Jovanović ljubazno moli ministra, jer sam to nije u stanju, da mu zaštiti porodicu od "besnih pasa" iz stanice u Bačkoj Palanci, a u drugom ga upozorava da ako to ne uradi, ako ne zauzda "besne pse" koji organizuju "krvničko prebijanje njegovog sina", da će smatrati Stefanovića direktno odgovornim ukoliko se "ma kakva neprijatnost ili nesreća" dogode članovima njegove porodice. Uglavnom – kao da je Jovanović imao informaciju o tome koja je sadržina Izveštaja, pa je presavio tabak i zatražio pomoć direktno od ministra.

Stefanović je, dalje, prosledio dopis iz KP Zabela – uzgred, to pismo na sebi nema delovodni broj i nije jasno da li je zavedeno u arhivi MUP-a – i mehanizmi Sektora unutrašnje kontrole su pokrenuti.

Nova istraga, pokrenuta 20. januara, imala je kao rezultat pokretanje predistražnog postupka pred Osnovnim tužilaštvom u Bačkoj Palanci, uprkos tome što se, prema "Izveštaju o izvršenim proverama navoda iz podneska osuđenika Zvezdana Jovanovića" (što je pun naziv dokumenta SUK a od 24. februara 2017. godine), "postupajući" tužilac Miloš Knežević izjasnio da u tom slučaju nema obeležja bilo kog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Međutim, prema ovom izveštaju, bilo je više svedoka koji su teretili Karanovića tvrdeći da je repetirao pištolj prema Jovanoviću i da ga je vezanih ruku odveo sa pripadnicima Interventne brigade u stanicu.

Neki od ovih svedoka, koji su u prvi mah teretili Karanovića, u kasnije datoj izjavi u tužilaštvu negirali su svoje prvobitne iskaze objašnjavajući da su im službenici Unutrašnje kontrole podmetnuli izjave koje su morali da potpišu.

Pre nego su napisali svoj konačni Izveštaj, inspektori su saslušali (obavili razgovor) sa četvoricom policajaca i sedmoro građana koji su bili uključeni u ovaj slučaj. Oni su između ostalog razgovarali i sa Oliverom Jovanović. Mada je ona sve pokrenula u novembru 2016, tada je izjavila da je za nju ceo slučaj završen jer su joj ranije, krajem decembra, službenici policijske stanice u Palanci objasnili šta znači policijsko postupanje i ovlašćenja policijskih službenika. Ovo je važno jer Karanović danas tvrdi da mu nije jasno zašto ga i dalje terete kada je osoba koja je sve inicirala izjavila da odustaje od bilo kakvog gonjenja.

Unutrašnja kontrola je razgovarala i sa Karanovićem, ali tek 28. februara, četiri dana nakon što je predat Izveštaj. Pre toga, Karanović je bio pozvan u Novi Sad kod pretpostavljenih iz policijske uprave:

"Očekivao sam da će da me pohvale jer sam u 2016. godini bio osam puta nagrađen zbog onoga što sam uradio na polju suzbijanja narkotika, ali mi je šef samo rekao da se time više neću baviti i da mi je zabranjeno postupanje prema Jovanoviću", kaže Karanović.

POSLEDICE I POLITIČKI OKVIR: Sve ovo do sada odvijalo se kako treba, rekli bismo, unutar "institucija sistema": neko je prijavio policijsku brutalnost na šta građani mogu da budu posebno osetljivi, bez obzira na to da li su ili nisu osuđivani, policija je pokrenula postupak kontrole, videlo se da nešto u tom postupku nije urađeno kako treba, ali to su bile administrativne stvari koje više ukazuju na postojanje više struja ne samo u policijskoj stanici u Bačkoj Palanci nego i u Policijskoj upravi Novi Sad.

Uprava Unutrašnje kontrole koju "vodi" Miloš Oparnica radi verovatno najgori mogući posao u okviru MUP-a, a to je kontrola rada kolega koje su ponekad izložene ogromnom stresu i rizicima za malu platu, a sa druge strane, na terenu su na kome lako mogu da "pređu granicu" i od policajca da postanu kriminalci.

foto: milan ilićNEISTINITA IZJAVA U SLUČAJU KARANOVIĆ: Miloš Oparnica, načelnik Sektora unutrašnje kontrole MUP-a

Do trenutka kada je Karanović na kraju suspendovan, početkom aprila, i kada je pozvan u tužilaštvo da "se izjasni na okolnosti", slučaj se "odvijao" unutar MUP-a i teško je utvrditi da je neko hteo nešto da zataška ili se sve organizovalo da bi jedan čovek koji nekome smeta bio uklonjen iz Palanke. Kada je protiv Karanovića pokrenut postupak pred tužilaštvom, stvar je eksplodirala i kao da je neko odlučio da sve to dospe u javnost.

Oni koji Karanovića ne vole tvrde da on nije čist, da je povezan sa nekim drugim grupama u Palanci koje se takođe bave preprodajom droge, da je čak kao čovek koji je imao ključeve od depozita u stanici gde se čuvala zaplenjena droga kao dokazni materijal to zloupotrebio i preprodavao tu drogu sa svojim tajnim pajtašima, pa se tako zamerio grupi u kojoj je mlađi Jovanović.

Sve je to na nivou glasina, a Unutrašnja kontrola, kada je ove zime proveravala sve poslove i postupke Karanovića, nije našla ništa čime bi mogla da ga dodatno kompromituje. Protiv njega u prošlosti nije bilo pritužbi ovakve vrste, on je školovan policajac, završio je akademiju i pravni fakultet, a pored toga je majstor borilačkih veština i osim policijskog posla vodi i klub borilačkih veština kao instruktor.

Međutim, kada je priča objavljena, pokrenuta je lavina koju je sada teško zaustaviti. Suspendovani Karanović čeka na odluku Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu koje je dobilo slučaj u ruke jer se Miloš Knežević, tužilac iz Palanke, samoinicijativno "izuzeo" iz slučaja. On nije želeo da razgovara sa reporterom "Vremena", rekavši da ne priča sa ljudima koje ne poznaje i da je nekoliko dana ranije sve rekao u saopštenju. Tužilac, koji je prvobitno rekao da "nema dela", nije doneo odluku o obustavljanju postupka, što bi moglo da znači da je na njega izvršen neki pritisak da se od postupka ne odustaje.

Njegovo objašnjenje došlo je nakon toga što je u javnosti podignuta velika galama i pošto su iz Ministarstva krenuli da se "vade" i da objašnjavaju kako to nije ono što se govori, da ne postoji veze sa Zvezdanom Jovanovićem i slično. Slučaj je dobio političku konotaciju u kojoj ministar Stefanović, kao i mnogo puta ranije, nije znao ni umeo uverljivo da objasni svoje postupanje nego je rekao "da političari ne vode istrage", aludirajući na dokumentaciju koju je objavljivao Balša Božović u Skupštini.

"Debata" gde se nisu birale reči doživela je vrhunac kada je Ministarstvo u petak 10. maja 2017. obelodanilo da se istraga protiv Karanovića vodi još od decembra 2016, te da nema nikakve veze sa dopisom Zvezdana Jovanovića. To su izjavili i državna sekretarka Biljana Popović Ivković i Miloš Oparnica, koji se do tada suzdržavao od javnih nastupa.

Njih dvoje kao da su naterani da brane MUP od Balše Božovića, pa su se na tom terenu opasno okliznuli jer su rekli neistinu, što je istog dana pokazao dokument koji smo ovde citirali i koji jeste dokument Službe unutrašnje kontrole, nastao kao posledica provere navoda iz podneska Zvezdana Jovanovića.

Ako je Popović Ivković po političkoj formaciji morala da istupi u danima kada ministar izbegava, trudeći se da nastupa kao da je iznad te situacije, Oparnici kao da je "pomogla" "vest" objavljena tog jutra 10. maja 2017. u tabloidu "Alo" u kojoj se tvrdi da ranije objavljena informacija o tome da je bio planiran atentat na Veselina Milića (šefa beogradske Uprave kriminalističke policije) nije tačna i da je prava meta zapravo bio Miloš Oparnica.

foto: tanjug / mup

Kada se ima u vidu sa kakvim se sve problemima suočava policija na teritoriji Vojvodine, kada se ima u vidu koliko je obračuna bilo u poslednjih godinu dana i to uglavnom između grupa koje trguju drogom, kada se zna da su Veternik, kao predgrađe Novog Sada, i Futog, koji je na pola puta do Palanke, poznati po svojim "narko-klanovima", kada se na to doda velika zaplena skanka u selu Obrovac kod Bačke Palanke u aprilu 2017. o kojoj policija u Palanci navodno ne zna ništa, stvara se okvir u kome jedan ovakav sukob, izmišljen ili stvaran, prevazilazi lokalne okvire i zadire u samo srce sistema.

U svemu tome, Stefanović se pokazuje kao slab ministar koji ne ume da kontroliše situaciju i za koga je pitanje da li uopšte može da kontroliše rad mnogobrojnih policijskih službi. S druge strane, Služba unutrašnje kontrole, koja je novim zakonom o policiji trebalo da dobije mnogo veća ovlašćenja, kao da ne može da preraste poziciju pukog oruđa u rukama ministra za obračun sa neposlušnim službenicima. I, na kraju, policijski službenik Karanović koji čeka da ga vrate na posao, baš tamo gde je bio, i negira da bi pristao na bilo kakvo pomeranje iz Palanke.

"Nemam ambiciju da idem odavde, mislim da sam na ovom poslu do sada radio dobro. Zanima me to i sport, i ništa više", završava Karanović.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine