<< VESTI | | 28.04.2017 10:46


 

Sukobi u Makedoniji

 

Neredi počeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi nekadašnji komandant Oslobodilačke nacionalne armije izabran za predsednika Sobranja

Predsednik Makedonije 17. maja dao mandat za sastav nove vlade Zoranu Zaevu, predsedniku SDSM-a, koja je u koaliciji sa tri albanske partije – DUI, pokretom Besa i Alijansom Albanaca

DOKUMENT: "Tiranska platforma" - šta traže Albanci u Makedoniji

VBA na putu za Skoplje zaplenila veliku količinu oružja

Rezultati izbora u Makedoniji 2016

Rezultati izbora u Makedoniji 2016

Glasalo 1.191.852 | 66,79%* izlaznost

PartijaGlasoviProcent**
1.VMRO-DPMNE i dr.454.57738,14%
2.DPA30.9642,60%
3.DUI86.7967,28%
4.SDSM i dr.436.98136,66%
5.KPP - Treći blok10.0280,84%
6.PDP1.1430,10%
7.Alijansa za Albance35.1212,95%
8.LP3.8400,32%
9.VMRO za Makedoniju24.5242,06%
10.BESA57.8684,86%
11.LEVICA12.1201,02%

PartijaMandati
VMRO-DPMNE i dr.51
SDSM i dr.49
DUI10
BESA5
Alijansa za Albance3
DPA2

( Парламентарни Избори - Македонија 2016, РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ДРЖАВНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА - дик)

Više od 100 osoba, uključujući dvadesetak policajaca i trojicu poslanika povređeno je u Skoplju u četvrtak popodne 27. aprila pošto je masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Sobranje.

Neredi počeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi nekadašnji komandant Oslobodilačke nacionalne armije izabran za predsednika Sobranja – uz burno negodovanje poslanika VMRO-DPMNE, a visoki zvaničnik VMRO-DPMNE Antonio Milošoski optužio lidera SDSM-a Zorana Zaeva da "stvara paralelnu većinu" u Sobranju. Pristalice VMRO-DPMNE upale su u Sobranje uz uzvike: "Ovo je puč", dok se ispred zgrade okupio veliki broj pristalica te stranke.

"Objedinjeni pod istom zastavom"

Makedonska TV Sitel emitovala je snimak na kome se vidi kako poslanik pokreta Besa Zekirija Ibraimi sa govornice Sobranja zapevao albasku himnu "Objedinjeni pod istom zastavom", pa uz podsećanje da je Zajev prihvatio zahtev da se izmeni makedonska zastava i himna objavljuje makedonski prevod albanske himne:

Еве што точно пееше Ибраими од Собраниската говорница:

Химна на Албанија, Химна за знамето, позната под името „Обединети под исто знаме"

Обединети околу знамето

Со една желба и една цел,

Сите му се заколнуваме Нему

Ќе се бориме за нашето спасение.

Од војна се воздржува само оној,

Кој се родил како предавник,

А оној кој е херој, не се плаши,

Тој гине, умира како херој!

Оружјето во нашите раце ќе го држиме

Бранејќи го секој агол на нашата татковина,

Нашите права нема да ги предадеме;

Овде за нашите непријатели нема место!!

До Господ кој велеше

Дека нациите ќе исчезнат од Земјата

Но, Албанија ќе живее,

За неа, за неа се бориме!

( Од говорницата на македонското собрание Ибраими повика на „оружена борба за татковината Албанија", sitel.com.mk )

Poslanici SDSM-a Zorana Zaeva i stranke makedonskih Albanaca, Demokratske unije za integraciju, ostali su u sali.

Nakon što su u samom Sobranju eskalirali sukobi policija je evakuisala sve poslanike, uz šok i dimne bombe se sukobila i sa demonstrantima, koji su postavili šatore ispred Sobranja i postavila metalne barikade oko zgrade. Demonstranti poručuju: "Idemo do kraja!", prenosi televizija Nova. Organizacija "Za zajedničku Makedoniju", bliska VMRO-DPMNE, pozvala pristalice iz svih delova Makedonije da dođu pred zgradu Sobranja, javlja skopska televizija Sitel. Makedonski mediji javljaju da se oko Sobranja sakuilo oko 50.000 ljudi, a da je oko Sobranja ankgažovano oko 1000 policajaca.

Večer: Sumnja u rezultat glasanja za Talata Džaferija

Večer: Sumnja u rezultat  glasanja za Talata Džaferija

Makedonski list Večer 8. maja objavljuje nekoliko prilog u kojima se tvrdi da pri izboru za predsednika Soranja Talat Džaferi nije dobio potreban 61 glas, jer u sali u trenutku glasanja Ali Ahmeti, Branko Manojlovski, i jedan poslanik DPA bili van sale...

( Избран со помалку од 61 глас- Талат генератор на дополнителна политичка криза, vecer.mk, 8 мај 2017 - 13:52 ) ( (ВИДЕО) Избран со помалку од 61 глас- Талат генератор на дополнителна политичка криза, 8 мај 2017 - 13:52 )

( ФАТЕНИ НА ДЕЛО Шилегов со две раце гласал за Талат Џафери! , vecer.mk, 8 мај 2017 - 16:24 )

Ministar policije Agim Nuhiju najavio da će iz moralnih razloga ponuditi ostavku.Smenjen šef Biroa za javnu bezbednost Mitko Čavkov. Državno tužilaštvo pokrenulo istragu.

Povređene su ukupno 102 osobe, uključujući 22 policajca i trojicu poslanika, saopštila je makedonska policija. Među povređenima lider SDSM-a Zoran Zaev i albanski poslanik Zijadin Sela.

SDSM je optužio Ivanova i Gruevskog za "krvavo nasilje". Nasilje u Sobranju neprihvatljivo, poručili šefica diplomatije EU Federika Mogerini i evropski komesar Johanes Han. Poslanik ruske Državne dume Sergej Železnjak optužuje Zapad. Ambasador Evropske unije pozvao građane Makedonije da smire strasti. Kako javlja Radio Slobodna Evropa Ministarstvo spoljnih poslova Kosova saopštilo da napad na poslanike i novinare smatra neprihvatljivim, a slično saopštenje izdalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Albanije.

Albanski premijer Edi Rama i predsednik parlamenta Albanije Ilir Meta apelovali su sinoć na uzdržanost u Makedoniji.

Albanci u Makedoniji treba da ostanu smireni i da ne podlegnu provokacijama, da budu primer kako kako mi svi zajedno ne želimo kraj Makedonije, već stabilnost tamošnje demokratije, rekao je Rama za televiziju Top čenel.

"Veoma sam zabrinut zbog svih večerašnjih događaja i moja jedina poruka je, a mislim da ljudi u Makedoniji to znaju, da ih zamolim da sve probleme i nesuglasice rešavaju na miran način, da, ako imam bilo kakvo pravo, kažem da je smirivanje situacije u najvećem interesu Makedonije i njenih građana, a sve druge stvari i problemi mogu da se rešavaju za pregovaračkim stolom, na miran način, u mirnoj atmosferi", istakao je premijer i novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je azgovaraosa liderom VMRO-DPMNE Nikolom Gruveskim, premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i predsedsedavajućim albanskog parlamenta Ilirom Metom, a zaključak zajedničkog razgovora je da je smirivanje trenutne situacije jedino moguće rešenje. Vučić je takođe zakazao hitnu sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbdenosti u Srbiji.

Iako se pretpostavljalo da će predsednik Makedonije Đorđe Ivanov proglasiti vanredno stanje, on je, na hitnoj konferenciji za medije, pozvao sve lidere parlamentarnih stranaka da u petak kod njega u kabinetu pronađu izlaz iz sadašnje situacije. Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) odbio je poziv predsednika Makedonije Đorđa Ivanova na sastanak, kako bi razgovarali o mirnom rešenju krizne situacije.

Sukobi su Sobranju su kulminacija krize u Makedoniji koja je novi intenzitet dobila posle izbora na kojima je SDSM Zorana Zaeva sa strankom makedonskih Albanaca Demokratskom unijom za integraciju sakupila parlamentarnu većinu za izbor vlade, ali predsednik Makedonije Đorđe Ivanov nije hteo toj koaliciji da da mandat zbog toga što je ona prihvatila tzv Albansku deklaraciju, koju u Makedoniji nazivaju Tiranskom platformom koju predsednik Makedonije smatra ustavno neprihvatljivom.

Tokom susreta s američkim izaslanikom Hojtom Brajanom Jijem 1. maje predsednik Makedonije Đorđo Ivanov je naglasio da su prepreke za formiranje nove vlade premostive ukoliko "postoji istinsko vođstvo lidera političkih stranaka" i takođe, pozvao lidera SDSM-a Zorana Zaeva da zajedno sa koalicionim partnerima obezbedi garancije za jačanje unitarnosti države u saglasnosti sa Ustavom, uz primedbu da Tiranska platforma ne može da bude uslov niti osnova za formiranje vlade u Makedoniji, saopštava se na sajtu Predsednika Makedonije.

Dan posle posete američkog izaslanika 2. maja Džaferi je ušao u Sobranje, ali nije mogao da uđe i u kabinet predsednika Sobranja gde s nalaze pečati, a u kome su se zajedno s predsedavajućim konstitutivne sednice Trajkom Veljanoskim, koji i dalje sedi na mestu predsednika Sobranja, okupili poslanici VMRO DPNE koji tvrde da je izbor Džaferija nezakonit. Džaferi, koji se smestio u susednom kabinetu u Sobranju, je međutim, tražio ključeve i pečaze. Partija SDSM-a koja traži da predsednik Sobranja Trajko Veljanoski oslobodi kabinet i dopusti Džaferiju da preuzme dužnost pozvala je svoje pristalice da se okupe pred Sobranjem.

Građanska inicijativa za zajedničku Makedoniju, koja traži da se odbaci Tiranska platforma i da se raspišu novi izbori organizovala je proteste u Skoplju, Kumanovu, Kavadarcima, Ohridu, Strumici i Kičevu...

Kako javlja Nova Makedonija, Džaferi je ušoa u svoj kabinet i primio evropskog predstavnika, slovenačkog diplomatu Samuela Žbogara, a kako javlja Sitel albanska zastava od sada se nalazi u kabinetu predsednika makedonskog Sobranja (na slici koju objavljuje Sitel, mala albanska zastava je na predsedničkom stolu pored zastave EU i Makedonije).

"Makedonija neće biti dvonacionalna država, ona će ostati takva kakva je. U odnosu na takozvanu tiransku platformu, riječ je samo o pregovorima između političkih stranaka za formiranje Vlade. Sve što će činiti Vlada, biće u interesu svih građana Makedonije", rekao je Zaev za bugarsku novinsku agenciju БГНЕС.

On je istakao da u deklaraciji albanskih stranaka postoji i jedna sporna tačka sa kojom SDSM nije saglasan.

"Oni žele da počne debata o državnim simbolima Makedonije – zastavi, grbu i himni. Mi ne možemo da zaustavimo debate, ali smo protiv takvih promjena. Ista stvar je i sa promjenom ustavnog naziva države – Republika Makedonija. Međutim, to je u stvari alibi našeg političkog protivnika da ne preda vlast novoj skupštinskoj većini", naglasio je Zaev.

U Skoplju, Ohridu, Kavadarcima, Kičevu su i u utorak 3. aprila održane demonstracije pristalica icijative za zajedničku Makedoniju (pristalice VMRO-DPMNE). Nekoliko hiljada ljudi okupilo se ispred sedišta vlade Makedonije u Skoplju, i u protestnoj povorci prošetalo se do kancelarije predsednika Đorđa Ivanova, gde su mu pružili podršku u odluci da ne dodeli mandat Zoranu Zaevu za formiranje nove vlade, i gde su Džaferijevo preuzimanje vlasti, nazvali «jednim vidom okupacije samoimenovanog predsednika» i «evrobirokartskom divljom gradnjom moćnih sila», javlja makedonska agencija MIA

Vojnobezbednosna agencija Srbije zaplenila je prošle nedelje nekoliko hiljada pušaka, mitraljeza, minobacača i ručnih bombi, koje su pripadnici VBA otkrili na putu za Skolje u blizini Preševa i Bujanovca, a koje su jedan strani državljanin i dva državljanina Srbije albanske nacionalnosti pokušavali da ilegalnim kanalima prebace u Makedoniju, javio je tanjug.rs , 4. maja 2017. u 06:46, pozivajući se na pisanje Blica"", koji se poziva na izvore iz VBA.

Prema tim izvorima, akcija je obavljena u najvećoj tajnosti, ali su o njoj obavešteni načelnik VBA i državni vrh, a prema izvoru Blica, premijer Vučić je smatrao da bi spekulcije o zapleni tolike količine oružja mogle da posluže nekima da doliju ulje na vatru u ionako rovite političke prilike u Makedoniji pa prema "Blicu", javnost o toj akciji nije obaveštena."Blic" piše da je pokušao od nadležnih iz Vojske Srbije da proveri svoja saznanja, ali da je naišao na zid ćutanja.

RTS je 4. maja u večernjem TV dnevniku citirao veoma šturu izjavu neimenovanog sagovornika iz Ministarstva odbrane koji je o događaju o kome je izvestio Blic samo kratko rekao: "Postupa se u skladu sa zakonom i u interesu zaštite bezbednosti građana Srbije..."

Premijer Vu­čić je inače, 2. maja u Dnevniku RTS izjavio da je bor­be­na go­to­vost je­di­ni­ca po­dig­nu­ta je gdje je neo­p­hod­no, da lju­di tre­ba da bu­du mir­ni jer je po­di­gnuta funk­ci­o­nal­na in­ter­o­pe­ra­bil­nost, od­no­sno bor­be­na go­to­vost srpskih je­di­ni­ca gde je po­treb­no, a da se po­sle hito sazvane sednice Bi­roa za kontrolu službi bezbednosti ni­je iz­la­zi­lo sa za­ključ­ci­ma zbog zaključaka ovog tela u kojima ima voj­nih i dru­gih taj­ni...

Upitan za komentar o informaciji o pronađenom oružju, koje je VBA sprečila da se prokrijumčari u Makedoniju, predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa Zoran Stanković Stanković je rekao da nije kompetentan da govori o tome. Stanković i predsednik bujanovačke opštine Šaip Kamberi konstatovali su da je bezbednosna situacija na području opštuna Bujanovac i Preševo stabilna i da političke tenzije ne dotiču rad lokane samouprave, piše na sajtu Vranjskih novina.

( Haos u Sobranju – desetine povređenih, policija koristila šok bombe, rts.rs )

( SDSM odbio poziv Ivanova, demonstranti kampuju ispred Sobranja, slobodnaevropa.org )

( Груевски: Виновниците да бидат изведени пред суд, novamakedonija.com.mk)

( ГОЛЕМ БРОЈ АВТОБУСИ ПРИСТИГНАЛЕ ОД ВНАТРЕШНОСТА Блокада околу Собранието, распоредени над 1000. полицајци, novamakedonija.com.mk )

( Krvave glave, podeljena zemlja , dw.com )

( От нашия пратеник: В Македония не стихват политическите обвинения , news.bnt.bg)

( Velika Albanija više nije tabu , dw.com)

( Makedonya’da meclis basıldı hurriyet.com.tr)

( Masked protesters injure MPs in Macedonian parliament aa.com.tr/en/)

( Непризнавањето на Уставот е непризнавање на државата, novamakedonija.com.mk )

( Ахмети: САД и ЕУ го признаа изборот на Џафери, novamakedonija.com.mk )

( Средба со заменик помошник на државниот секретар за европски и евроазиски прашања на САД, г. Хојт Брајан Ји, president.mk)

( Пратениците на ВМРО-ДПМНЕ на состанок во кабинетот на претседателот на Собранието, vesti.mk, 2. 5. 2017)

( СДСМ: ВЕЉАНОСКИ НЕМА ПРАВО ДА ГО ОКУПИРА КАБИНЕТОТ , vesti.mk, 2. 5. 2017)

( „За заедничка Македонија" повикува на масовен протест денеска во 17 часот , sitel.com.mk, 2. 5. 2017 )

( Џафери во

претседателскиот кабинет го пречека Жбогар, novamakedonija.com.mk, 3. 5. 2017)

( Албанското знаме од сега ќе стои во претседателскиот кабинет во Собранието, sitel.com.mk)

( Зоран Заев за агенция БГНЕС: Македония няма да бъде двунационална, България и Борисов са наши големи приятели , washingtonpost.com, bgnes.com )

( Протестен марш на иницијативата „За заедничка Македонија" во Скопје, 3. 5. 2017. mia.mk )

( Macedonia on edge after parliament attack: Violence linked to organised crime fuels fears of ethnic strife in Balkan state , ft.com )

( Hahn: Everything is possible in Macedonia, euractiv.com )


 

DOKUMENT: "Tiranska platforma" - šta traže Albanci u Makedoniji

DOKUMENT:

Dokument, nazvan još i "Tiranska platforma", izazvao je niz kontroverzi zbog činjenice da su se lideri tri albanske partije iz Makedonije 7. januara sastali u Tirani pod pokroviteljstvom premijera te zemlje Edija Rame.

Mi, predstavnici albanskih političkih stranaka u Makedoniji: Demokratska unija za integracije, Koalicija Besa, Alijansa za Albance (Demokratska partija Albanaca);

Poštujući slobodnu i demokratsku volju koju su albanski birači ispoljili na vanrednim parlamentarnim izborima 11. decembra 2016. godine;

U duhu Ohridskog sporazuma, demokratije i potrebe da se ispune normativne obaveze koje proističu iz ustavnih amandmana;

Afirmišući zajedničke programske i strateške orijentacije Albaanaca i svih građana Makedonije;

Privrženi napretku i dugoročnoj stabilnosti Makedonije;

Vođeni zajedničkim opredeljenjem za mir, stabilnost, bezbednost, međunacionalnu kohabitaciju, u duhu jednakosti i dostojanstva, u skladu sa evropskim i međunarodnim konvencijama, religijskom harmonijiom i saradnjom u zemlji i regionu;

Odlučni, bez alternative, za integraciju u NATO i Evropsku uniju;

Slažemo se o međusobnoj podršci zajedničnoj političkoj agendi koja predviđa postizanje sledećih ciljeva tokom sledećeg, ili bilo kojeg narednog, mandata vlade:

1. Postizanje pune ravnopravnosti, u skladu sa Ohridskim sporazumom i Ustavom

Striktno sprovođenje multietničkog principa u Ustavu Republike Makedonije, u kojem će Albanci biti priznati kao državotvorno stanovništvo. Podrška bilo kojoj zakonskoj ustavnoj inicijativi koja jača etičku jednakost albanske populacije.

Postizanje pune jezičke jednakosti, upotrebu albanskog jezika na svim nivoima vlasti i garancije o upotrebi tog jezika kao osnovnog ustavnog prava. Ustav Republike Makedonije treba da definiše da su "makedonski jezik i njegovo ćirilično pismo i albanski jezik i njegovo pismo zvanični jezici Republike Makedonije".

• Sveobuhvatna rasprava o zastavi, himni i držanim simbolima Republike Makedonije, tako da državni simboli održavaju multietničko društvo i etničku jednakost.

• Usvajanje Rezolucije u Parlamentu Republike Makedonije kojom bi se osudio genocid nad albanskim narodom u Makedoniji od 1912. do 1956. godine.

2. Postizanje ekonomske jednakosti i društvene stabilnosti, posebno kroz jednak regionalni razvoj

• Uspostavljanje novog mehanizma, u formi državnih komiteta za finansiranje opština, usmerenih ka pravednijem donošenju odluka o državnim fondovima u korist opština.

• Formiranje Ministarstva za politički sistem i odnose među zajednicama, kao tela odgovornog za prava zajednica i intenziviranje ekonomskog i društvenog razvoja u zapostavljenim područjima.

• Postizanje jednake zastupljenostima u bezbednosnim službama, vojsci, obaveštajnim službama i sudstvu.

• Postizanje jednakog predstavljanja na svim nivoima vlasti, kao i državnim agencijama i društvenim preduzećima.

3. Jačanje vladavine prava, kao pretpostavke za napredak u evroatlantskim integracijama.

• Sprovođenje reformskog plana, u skladu sa sporazumom iz Pržina, Pribeovim preporukama, Hitnim prioritetima reformi koje je predložila Evropska komisija, kao i preporukama Dijaloga o pridruživanju sa EU.

• Podrška nepristrasnom radu Specijalnog tužilaštva, bez političkih i etničkih predrasuda.

• Rasvetljavanje slučajeva i sudskih postupaka "Sopot", "Brodec"m "Monstrum" i "Kumanovo" preko istražnih komiteta, ili nezavosnog međunarodnog tela.

4. Stvaranje duha poverenja u funkciji dobrih međuetničkih odnosa, kao ključne pretpostavke političke stabilnosti zemlje.

• Afirmativne mere kako bi se obezbedilo finansiranje albanskih kulturnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou.

• Formiranje centralne institucije za usavršavanje jezika zajednica, uključujući obuku prevodilaca, urednika i lektora.

5. Rešavanje problema imena, u saglasnosti sa evropskim vrednostima i načelima međunarodnog prava.

• Usvajanje Zajedničke obavezujuće rezolucije u Skupštini Republike Makedonije koja će obavezati Vladu Makedonije da radi aktivno u cilju rešavanja spora oko imena.

• Uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Grčkom.

6. Dobri odnosi sa susedima

• Uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Bugarskom.

• Saradnju sa Kosovom i Albanijom oko integrisanog upravljanja granicama.

• Otvaranje novih graničnih prelaza.

7. Brza integracija u NATO i Evropsku uniju.

Postizanje gore navedenih tačaka otvoriće put Makedoniji ka integraciji u NATO i otvoriti pregovore o članstvu u EU.

Postizanje ovih ciljeva biće nadgledano preko uspostavljanja Okruglog stola albanskih parlamentarnih stranaka.

Okrugli sto albanskih parlamentarnih stranaka će funkcionisati na principu rotacije i služiće kao platforma za harmonizaciju političkih akcija i transparentnu komunikaciju sa međunarodnim partnerima Makedonije, tražeći prevashodno podršku EU i međunarodnih institucija.

Okrugli sto će utvrditi rokove za postizanje gorenavedenih ciljeva, u saglasnosti sa zakonima i Ustavom Republike Makedonije.

(Izvor: Tiranska platforma, šta traže Albanci iz Makedonije, rts.rs )

***

Prema Ohridskom sporazumu između makedonske vlade i predstavnika Albanaca u Makedoniji kojim je 13. avgusta 2001. završen sukob Nacionalne oslobodilačke armije i makedonskih snaga bezbednosti predviđeno je da albanski jezik postane zvanični jezik u državi, gde jezik govori više od 20% populacije zajedno sa makedonskim jezikom na opštinskom nivou.

***

Prema popisu iz 2002. godine Albanci čine 25 odsto stanovništva Makedonije (509,083 od ukupno 2,022,547).

Po opštinama prema popisu stanovništva 2002. albanska zajednica čini većinu u:

Tetovu (70,3 % sa 60,886 lica),

Gostivaru (66,4 % sa 54,038 lica),

Strugi (56,8 % sa 36,029 lica),

Kičevu (opština u novim granicama1, 54,5 % sa 30,932 lica), 2013. godine opština Kičevo je značajno povećana priključenjem 4 susedne seoske opštine (Vraneštica, Drugovo, Zajas i Oslomej).

Bogovinju (95,2 % sa 27,614 lica),

Lipkovu (97,4 % sa 26,360 lica),

Želinu (99,2 % sa 24,195 lica),

Vrapčištu (83,1 % sa 21,101 lica),

Tearcu (84,4 % sa 18,950 lica),

Studeničanima (68,3 % sa 11,793 lica),

Debru (62,2 % sa 11,348 lica),

Aračinovu (93,8 % sa 10,879 lica) i

Brvenici (61,6 % sa 9,770 lica),

a značajano stanovništvo čine i u

Gradu Skoplju (20,49 % sa 103,891 lica, od toga čine većinu u gradskim opštinama Čair (57,0% sa 36,921 lica) i Saraj (91,5% sa 32,408 lica)),

Kumanovu (25,9 % sa 27,290 lica),

Jegunovcu (43,0 % sa 4,642 lica),

Dolnenima (26,7 % sa 3,616 lica) i

Čaški (35,2 % sa 2,703 lica).

Prilog kulturi sećanja: Program «Velike Albanije»

Grupe ekstremističke albanske emigracije na Zapadu zalažu se za stvaranje «Nove velike Albanije» koja bi pored NSR Albanije obuhvatila Kosovo, delove Grčke, celu Makedoniju i Crnu Goru, izuzev Nikšića) i delove uže Srbije, uključujući Kruševac.

Moglo se, naravno, i očekivati da će ekstremna antijugoslovenska emigracija učiniti sve kako bi nedavne događaje na Kosovu (nasilne demonstracije u aprilu 1981. tokom koji je istaknut zahtev "Kosovo REpublika", prim. red. ) – koje je sigurno sama na mnoge načine podstakla – što bolje iskoristila za svoje mračne ciljeve. Još tokom trajanja demonstracija u Prištini, Uroševcu, Podujevu i drugim kosovskim gradovima, oglasile su se neke od organizacija ekstremne albanske i ustaške emigracije, «solidarišući» se sa «pravednom borbom naroda Kosova» za «oslobođenje» od Jugoslavije i stvaranje Velike Albanije. U zapadnom Berlinu je, na primer, izvesna Revolucionarna organizacija albanskih nacionalista rasturala početkom aprila mape na kojima je prikazivana «Nova velika Albanija», čija bi teritorija, po zamisli ovih «revolucionarnih nacionalista», pored sadašnje NSR Albanije obuhvatala i delove Grčke, celu Makedoniju i Crnu Goru (izuzev Nikšića) i delove Srbije, uključujući i Kruševac.

Nije, takođe, neočekivano što je akcija ekstremne emigracije postala još žešća upravo ovih dana, kada se videlo da je «pravedna borba» grupe nacionalista i iredentista naišla na jednodušnu osudu albanskog i drugih naroda na Kosovu i u Jugoslaviji. Tako ovih dana iz inostranstva stižu vesti o antijugoslovenskim demonstracijama u Frankfurtu, Briselu, Vašingtonu i još nekim centrima ekstremne emigracije, na kojima se skupljaju male grupe ekstremista (najveće, održane u ponedeljak /13. aprila 1981. prim. red./ u Vašingtonu, pred Belom kućom i na prilazima jugoslovenskoj ambasadi, okupile su prema Asošijeted presu jedva oko 300 manifestanata za komadanje Jugoslavije i «slobodu Kosova»).

Karakteristično je, kako primećuju strane agencije, da na ovim antijugoslovenskim manifestacijama zajednički nastupaju albanska i ustaška ekstremna emigracija, a po nekim izveštajima ova druga je čak i brojnija. Parole su poznate: cepanje Jugoslavije («Nećemo nikakvu Jugoslaviju!» – pisalo je na jednom transparentu u Vašingtonu), pretnje terorizmom («Ako se slobodni svet danas ogluši o naše reči, neka nas sutra ne osuđuje za terorizam») i, naravno, falsifikovanje činjenica: broj poginulih na Kosovu tako u Vašingtonu iznosi 328, a u Briselu 340.

Prema nekim procenama, organizacije ekstremne albanske emigracije nastale su uglavnom posle Drugog svetskog rata iz redova klasnih i ratnih protivnika (balista, kvislinga). Ogromnu većinu čine iseljenici iz NSR Albanije, okupljeni u organizacijama «Bali kambatar», «Levija i Legalitet», «Baškija Šćiptare» (monarhistička). Na drugoj strani su «Prijatelji nove Albanije», navodno «levičarske» struje, za koju suparničke organizacije tvrde da je osnovana od strane albanske obaveštajne službe.

Ekstremne organizacije Albanaca sa Kosova su daleko malobrojnije i aktivne su uglavnom u Sjedinjenim Državama. Najstarija među ovim organizacijama je «Savez Kosovara», formiran 1949. godine kao ogranak «Bali kambatara», od koga se ubrzo odvojio. Njegov «program» poziva na rušenje postojećeg društveno-političkog uređenja u Jugoslaviji i Albaniji i stvaranje «Demokratske Albanije», koja bi – pored teritorije sadašnje NSR Albanije i Kosova – uključila i delove Crne Gore i Makedonije.

Do rascepa i rasula 1978. godine najmasovnija organizacija ekstremne albanske emigracije u Sjedinjenim Državama bila je «Prizrenska liga», koja se zalagala za otcepljeljenje Kosova od Jugoslavije i njegovo prisajedinjenje Albaniji. Isti program ima i «Nacionalna revolucionarna kosovsko-albanska demokratska organizacija» (OKRDKŠ), formirana 1977. u okolini Štutgarta, poznata po nasrtajima na naše radnike privremeno zaposlene u SR Nemačkoj i po izuzetno srdačnim vezama sa srodnim organizacijama ustaške emigracije. Konačno, u Belgiji deluje jedna od najmlađih i najmalobrojnijih grupa «Kosovo e Lire», formirana 1976. godine.

Za razliku od drugih, ova organizacija se suprotstavlja stvaranju «Velike Albanije», ali se zalaže za otcepljenje Kosova od Jugoslavije i stvaranje «Etničke države Kosovo» – sa delovima Makedonije i Crne Gore.

(Videti više u knjizi «Desna deca levih roditelja», Milan Milošević, Vreme 2016; reprint teksta objavljenog u dosijeu NIN-a Kosovo aprila 1981: Ostaje mnogo političkog posla – 19. aprila 1981)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Ivanov dao mandat Zaevu

Predsednik Makedonije dao je 17. maja u podne, u vili "Vodno" u Skoplju posle duge krize dao mandat za sastav nove vlade predsedniku SDSM-a Zoranu Zaevu. SDSM se o parlamentarnoj većini dogovorio sa tri albanske partije – DUI, pokretom Besa i Alijansom Albanaca.

Zaev je potpisao izjavu u kojoj se konstatuje da su dve prepreke za formiranje nove vlade uklonjene – izabran je novi predsednik Sobranja i predsedniku su dostavljene garancije da će nova vlada raditi na očuvanju i zaštiti jedinstva, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i multietničnosti Makedonije.

"Garantujemo zaštitu ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Makedonije. Garantujemo poštovanje nacionalnih interesa i poboljšanje života svih građana. Garantujemo da će proces donošenja odluka biti u skladu sa osnovnim demokratskim principima i vladavinom prava"... "nijedan dokument, platforma ili akt suprotstavljen gorenavedenim stavovima ne može biti osnova za vođenje politike u Republici Makedoniji", navedeno je, između ostalog, u izjavi koju je Zaev potpisao 17. maja...

( Зоран Заев го доби мандатот за формирање Влада, novamakedonija.com.mk )

Hronologija događaja

16:50 - Javni skup oko 700 građana inicijative "Za zajedničku Makedoniju" počinje maršom po bulevaru VMRO i po ulici Dimitrija Cupovskog

17:15 – Pred Sobranjem se, prema proceni policije okupilo oko pet hiljada građana.

18.00 - Predsednik Trajka Veljanovski je završava 20. nastavak konstitutivne sednice Skupštine.

18:20 - Talat Dzaferi se obratio publici na albanskom, a poslanici VMRO-DPMNE su uzvikivali "Ovo je državni udar."

18.30 - Više demonstranata srušilo nekoliko ograda i ušlo u dvorište ispred Skupštine.

18 35 – Najavljena pres konferencija Talata Džaferija.

18:50 - Tokom pres konferencije ljudi ispred parlamentu pokušavaju da uđu i na kraju uspevaju.

19:25 - Počeo fizičkog obračun između građana, poslanika i novinara.

20:08 - Direktor operativnog štaba Biroa javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Mitko vrana, naredio pripadnicima specijalne jedinice da stvore uslove za bezbednu evakuaciju poslanika i uspostavljanja narušenog javnog reda.

20:27 - Oko trideset specijalaca ušlo kroz glavni ulaz zgrade parlamenta.

20:43 - Evakuisano 30 poslanika.

20:50 - U parlamentu traje evakuacija preostalih poslanika i povređenog poslanika Zijadina Sela koji je secijalnim vozilo prevezen u ambulantu za hitne slučajeve.

21.00 - Korišćeni su dim i nekoliko šok bombi za neutralizaciju demonstranata iz građanske inicijative "Za zajedničku Makedoniju".

21:40 - Isključena struja u Skupštini.

22:05 - Policijski specijalci iz zgrade Skupštini isterali demonstrante.

22:35 - Završen sukob između policije i demonstranata.

22.40 - Posle evakuacije, izdada naredbu za pregled svih prostorija u Skupštini u potrazi za osobama kojima je potrebna medicinska pomoć.

23:35 - Demonstranti i dalje protestuju ispred parlamenta.

00:00 - Situacija je stabilizovana, a na platou ispred Skupštine ima oko hiljadu ljudi.

02:30 - U pet šatora pred zgradom parlamenta ostalo oko pedeset ljudi.

( Хронологија

на настаните, novamakedonija.com.mk )

Vilijam Voker: "Radim na projektu albanskog ujedinjenja..."

Vilijam Voker:

"Cilj ovog projekta na kojem radim je za sve Albance, na Kosovu, u dijaspori, u Albaniji. Radim na zajedničkom projektu na njihovom ujedinjenju. Albanci u svetu su bili ujedinjeni devedesetih isključivo u svrhu oslobađanja Kosova. Bio sam sa njima kada su proglasili nezavisnost. Albanci su dobili i došli su zajedno da slavimo, sada je vreme posle nezavisnosti, za poslednji korak, da svi budemo zajedno, da se ostvari ovo dostignuće", izjavio je američki penzinisani general Vilijam Voker, bivši šef verifikacione misije OEBS-a na Kosovu koja je 1999. optužila srpske snage bezbednosti za masakrnu selu Račak – mada nikad nije utvrđeno da se radi o masakru nad civilima – što je bio povod za NATO-a bombardovanju SR Jugoslavije, govoreći na svečanosti povodom 17 godina od osnivanja Alijanse za budućnost Kosova. Voker je rekao da od 1999. godine često dolazi na Kosovo, "sa jednim ciljem, da Kosovo nastavi sa koracima koje svi čekaju od 1999. godine", piše sajt RTS 9. maja. Vokeru je u Račku inače podignut spomenik.

(Videti takođe: Walker: Kam një projekt për unifikimin e shqiptarëve, koha.net, 08 maj 2017 20:24 )

Povodom Vokerovog istupa ptremijer Srbije izjavio je za Spunjik: «Ceo svet sada ima dokaze na tacni da je Vilijam Voker velikoalbanski lobista i da se i kao šef OEBS-a na Kosovu i Metohiji zalagao za ostvarenje tog projekta. Srbija će na svakom mestu i na svakom nivou iznosi ovaj krunski dokaz da Vokeru nikada nije bio cilj zaštita ljudskih prava na KiM već borba protiv Srbije i stvaranje „Velike Albanije".»

Voker je 9. maja posetio Zijadina Selu, poslanika povređenog tokom incidenta u Sobranju, a takođe se sreo i sa albanskim prvacima u Makedoniji ( Dyert e Kuvendit i hapen tre deputetë të VMRO-së, informohet ambasadori William Walker nga Zijadin Sela, shqiptari.eu, 9 Maj, 2017)

Odluka Skupštine Crne Gore o ulasku u NATO i manje demonstracije

Zakon o potvrđivanju Sjevernoatlantskog ugovora, kojim se obezbjeđuju uslovi za stupanje Crne Gore u NATO je 28. aprila u zgradi Skupštine opštine Cetinje usvojio 46 od ukupno 81 poslanika Crnogorskog parlamenta. Nekoliko stotina demonstranata iz opozicionog Demokratskog fronta dočekivalo je poslanike porukom da svako ko glasa za ulazak u NATO je izdajnik, a tokom sednice demonstranti su ispred zgrade zapalili zastavu NATO-a i uzvikivali "Lopovi, ubice i izdaja!". Okupljenima se obratio i bivši crnogorski predsednik Momir Bulatović rečima: "Ovaj dan je veoma tužan!" Jedini incident se dokodio po okončanju opozicionog skupa u Cetnju kada je grupa mladića zasula opozicionare kamenicama, pa je intervenisala policija.

U Cetinjskom manastiru mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije služili su arhijerejsku liturgija s parastosom žrtvama NATO iz Crne Gore, Srbije i celog sveta.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da u Moskvi ne mogu a da ne uzmu u obzir strateške posledice tog koraka, preduzetog na osnovu skrpljene većine uz ignorisanje raspoloženja značajnog dela crnogorskog stanovništva protiv NATO, da zato ostavljaju sebi pravo da donose odluke koje su usmerene na zaštitu sopstvenih interesa i nacionalne bezbednosti.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine