VANTELESNA OPLODNJA: Novi zakon – smanjena mogućnost zloupotreba

Zdravstvo – Novi propisi >

Sterilitet kao nacionalni problem

Zdravstveni osiguranici moći će da zamrzavaju svoje polne ćelije o trošku države, da poklanjaju embrione posle vantelesne oplodnje (VTO), kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i da ih uvoze. Ovo su samo neke od novina koje donosi Zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji

Jakov je rođen 2014. godine u Valjevu i prvo je dete rođeno iz odmrznutih embriona u državnoj medicinskoj ustanovi u Srbiji. Njegovi roditelji sami su finansirali ovaj postupak jer Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) nije pokrivao troškove zamrzavanja i odmrzavanja embriona. Cena ovog postupka je više od 600 evra i mnogi parovi su do sada uzimali kredit kako bi dobili šansu da postanu roditelji. Ova (loša) praksa se menja jer je Skupština Srbije 25. aprila usvojila novi zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji. Odredbe novog zakona odnose se na bračne i vanbračne supružnike, slobodne žene i muškarce, pa čak i maloletnike, koji sada ne žele da imaju dete, a postoji opasnost od neplodnosti ili nekih drugih medicinskih problema.

Prema ranijem zakonu iz 2009. godine, ceo kriterijum za ostvarivanje prava za ulazak u nacionalni program VTO je bio sporan, smatra stručni saradnik na portalu Bebac Borislav Simović. Stari zakon je takođe onemogućavao ženama preko 40 godina da pristupe nacionalnom programu VTO. "Mogućnost za zloupotrebe je bila ogromna zbog činjenice da se nije znalo šta dalje sa reproduktivnim materijalom. Bračni par odlučuje da li će preostali materijal koji nije upotrebljen da zamrzne, za slučaj da VTO ne uspe, ili u potpunosti odbaci. Ako bračni par nema novca da plati zamrzavanje, oni potpisuju da se taj reproduktivni materijal uništi. Tu se, objektivno, otvaraju brojne mogućnosti za malverzacije jer nije bilo dokaza da li je neiskorišćen reproduktivni materijal zaista uništen", objašnjava Simović.

Iz dosadašnjih iskustava građana problem je bio i sa "dokumentacijom i obiman činovnički aparat za pristupanje državnom programu VTO", navodi on. Primer za to su brojne analize hormona koje se moraju ponavljati i po nekoliko puta, jer zastarevaju dok se ne dobije pozitivna ocena komisije. Simović naglašava i da je u ovom trenutku nemoguće dobiti tačne podatke o uspešnosti lečenja, broju trudnoća i ostvarivanju trudnoća korišćenjem različitih metoda u okviru klinika.

"Potrebno je probuditi svest o značaju transparentnosti podataka o stopama izlečenja u vantelesnoj oplodnji. Klinike danas zloupotrebljavaju svoj položaj iznošenjem neistinitih podataka o stopama uspeha kojima bi pozavidele svetske klinike koje koriste donirani materijal u lečenju steriliteta", kaže sagovornik "Vremena".

MEDICINSKE USTANOVE POD KONTROLOM: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar donekle se složio sa ovim stavom. On je na predstavljanju novog zakona u Skupštini Srbije rekao da je uočena loša praksa zdravstvenih ustanova u kojima se obavljaju postupci biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO), ali bez definisanih uslova, gde svaka zdravstvena ustanova ima drugačije procedure prilagođene njima. "Vantelesna oplodnja je bila besplatna samo za neplodne parove koje ispunjavaju niz uslova, i to u ograničenom broju pokušaja. Osnovni cilj novog zakona je povećan broj obavljenih postupaka i povećan procenat uspešnosti, a on se, pre svega, ostvaruje kroz jasnu podelu ovlašćenih zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti, propisujući uslove koje treba da ispuni svaka od njih", rekao je Lončar.

Kako bi se obezbedila jednakost u ovoj oblasti, novi zakon uvodi definicije uslova na nacionalnom nivou. Ta procedura koja se do sada obavljala samo u tercijarnim ustanovama moći će da se sprovodi i u privatnim ordinacijama, ukoliko ima stručne lekare, opremu i prostor. Kontrola BMPO obavljaće se najmanje jedanput u dve godine. Dozvole za rad trajaće neodređeno vreme, uz mogućnost oduzimanja u slučajevima propisanih zakonom, čime se smanjuju troškovi zdravstvenih ustanova, ali se istovremeno održava nivo kvaliteta usluge ustanova koje obavljaju delatnost BMPO.

Trenutno se u Srbiji vantelesna oplodnja radi u 11 privatnih i pet državnih klinika – dve u Beogradu i po jedna u Novom Sadu, Nišu, Valjevu.

MOGUĆNOST DAROVANJA EMBRIONA: Supružnici i vanbračni partneri novim zakonskim rešenjem imaju mogućnost darovanja svojih embriona koji su nastali za njihovu oplodnju od kojih su odustali, uz obavezno sprovođenje jasne procedure koja podrazumeva davanje pristanka oba supružnika, odnosno vanbračnih partnera za darivanje embriona, kao i pravno i psiho-socijalno savetovanje.

"Kako je postupak BMPO veoma skup za zajednicu, tako i za državu, predloženo zakonsko rešenje će direktno smanjiti troškove postupka, jer se u navedenim situacijama ne plaćaju troškovi za skupo stimulisanje veštačke oplodnje, izbegava se postupak aspiracije i laboratorijskih troškova obrade reproduktivnih ćelija i pravljenje embriona", rekao je Lončar. On je naveo da je darivanje reproduktivnih ćelija ili embriona dobrovoljan i nesebičan čin, te da se reproduktivne ćelije i embrioni neće plaćati.

Darivanje ćelija embriona moguće je uz strogi pravni i etički medicinski okvir, uz temeljno ispitivanje darivaoca i, dodatno, jedan darivaoc može ustupiti svoje ćelije isključivo jednom paru, odnosno ženi primaocu. Ovo pravilo je uvedeno zbog velike mogućnosti i susreta i ukrštanje u srodstvu polubraće i sestara zemalja sa nevelikim brojem stanovnika. "Doniranje jajnih ćelija i embriona je izuzetno bitno zbog mnogih kojima je to jedini način da se ostvare kao roditelji posebno pacijentkinjama koje imaju smanjen ili odsutan broj dostupnih jajnih ćelija za oplodnju", kaže Borislav Simović.

Predloženim zakonom zabranjena je prodaja reproduktivnog materjala, ali i reklamiranje, odnosno oglašavanje potrebe za reproduktivnim ćelijama žene i muškarca, odnosno davanja reproduktivnih ćelija.

ZABRANA SUROGAT MATERINSTVA: Kao i prethodni, tako i novi zakon zabranjuje surogat materinstvo, odnosno kako je to definisano – zabranjuje se uključiti ženu koja ima nameru da dete posle rođenja ustupi trećem licu ili bez plaćanja bilo kakve nadoknade, odnosno ostvarivanja bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi, kao i nuđenje usluga surogat majke od strane žene ili bilo kog drugog lica sa ili bez plaćanja bilo kakve nadoknade, odnosno ostvarivanja druge materijalne ili nematerijalne koristi. "Tokom veoma temeljne i razložne analize ostalo se pri stavu da surogat materinstvo i dalje bude zabranjeno u Srbiji, pre svega zbog mogućnosti zloupotrebe. Jednostavno smo rekli da u ovom momentu nismo u mogućnosti da to rešimo. Ako se definišu pravila, ako se preciziraju, ako imamo dovoljno garancija da neće doći do zloupotreba, nikakav problem nemamo da pristupimo tome", rekao je Lončar. "Takođe, ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim uredbama i preporukama za rad sa ljudskim ćelijama i tkivima, i biomedicinski potpomognuta oplodnja je toliko društveno, naučno i pravno složena oblast, da je morala biti uređena posebnim zakonom. Zato su paragrafima precizno definisani postupci dobijanja, obrade, ispitivanja i raspodele reproduktivnih ćelija, njihovog produženog čuvanja, pravilo njihovog uvoza ili izvoza, mere nadzora, inspekcije u centrima koje se bave potpomognutom oplodnjom", kaže Lončar.

EU PRAKSA: Pored toga, 2015. godine Evropski parlament je doneo Rezoluciju kojom je osudio praksu surogat materinstva u svim njenim oblicima, pa bi tako uvođenje bilo čak suprotno aktuelnim evropskim normativima. Surogat materinstvo je dozvoljeno jedino u Češkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu koje ujedno ima i najveći broj dostupnih opcija lečenja.

U većini zemalja EU su dozvoljene standardne procedure za vantelesnu oplodnju koje uključuju inseminaciju, in vitro fertilizaciju (IVF), ICSI, zamrzavanje embriona i preimplantacionu genetsku dijagnostiku (PGD). Donacija jajnih ćelija nije dozvoljena recimo u Nemačkoj, dok je zamrzavanje embriona dostupno samo u hitnim slučajevima. Interesantno je da donacija embriona nije dozvoljena u Švedskoj.

Što se tiče država nastalih od SFRJ, Slovenija i Hrvatska poseduju odgovarajuće zakone i vodiče, kao i finansiranje pokušaja od strane države. Slovenija finansira šest pokušaja za prvo i četiri pokušaja za drugo dete, a Hrvatska četiri pokušaja VTO-a i dva sa zamrznutim embrionima.

Borislav Simović kaže da je sterilitet u Srbiji nacionalni problem i svakako zaslužuje više angažovanja u rešavanju. "Najvažnija stvar je da se nakon izglasavanja zakona donese niz pravilnika koji bi detaljno regulisali svaki korak u vantelesnoj oplodnji i time smanjili mogućnost bilo kakve zloupotrebe. Jedan takav detaljan pravilnik bi uslovljavao klinike da rade po najboljim svetskim standardima i protokolima. Potrebno je napraviti kampanju o problemu infertiliteta u Srbiji i omogućiti dostupnije psihološko savetovanje parovima koji prolaze kroz proces VTO-a", objašnjava Simović, koji zaključuje da je potrebno dodatno rešavanje pitanja muškog steriliteta, tj. omogućavanje muškarcima da o trošku RFZO-a mogu da urade biopsiju ili TESA test.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---