Pošto je dobri Boga uslišio skrušene molitve Aleksandara Vučića i Vulina i poslao na Srbiju ovaj kijamet, a zbog naših grdnih sagrešenja, El Presidente sada će imati vremena da razmisli šta da radi sa ovim protestima. To je samo naizgled jednostavno.

Naime, Aleksandar Vučić izjavio je da voli i da razume učesnike protesta i da neka njih slobodno – do mile volje – da šetaju, viču, zvižde, onesvešćuju se itd, samo da ne prave sranja. Ja, pak, razumem Aleksandra Vučića: on se nada da će se učesnici protesta ili umoriti ili će im se dosaditi ili nešto treće. Ali, koliko vidim, njemu nešto ne da mira: kao da ima ideju kako bi tu energiju upregao za sopstvene svrhe, pa im zato kaže da ih voli i pozdravlja. Uostalom, šta je on gluplji od Josipa Broza Tita koji je Lipanjska gibanja neutralisao jednim jedinim govorom, pustivši prvo svoje saradnike da se izbrukaju i ispadnu budale.

Ta ideja, možda zdrava i inteligentna, očito nije shvaćena u najbližem krugu oko Vučića. Siromah Vulin, koji još živi u 1997, udario je u dernjavu protiv RTS, jer da oni loše izveštavaju o ovim protestima: kaže da preuveličavaju broj učesnika, što je nedopustivo i treba ih sve posmenjivati, na čelu sa Bujoševićem i Stefanovićem (Nenadom, ne doktorom). Učesnici protesta, demonstranti (koji nisu „protestanti", jer ih ima različitih verskih denominacija) takođe traže smene u RTS jer ta firma uporno ignoriše ili smanjuje broj učesnika. Aleksandar Vučić takođe nije zadovoljan radom RTS već mesecima, ali ne ide tako direktno kao Vulin, mada obojica očito misle da je sve manje od Pinka i Hepija neprihvatljivo; više od toga teško da je zamislivo.

Tako će, dok kijamet traje i deca na ulici šmrču i kijaju, Vučić moći da razmotri naš skromni predlog: da se stavi na čelo demonstranata, da ih povede i obeća im sve, milione, avione, kamione; ne moraju da igraju kozaračko kolo, čak ni radikalsko, pa ni četničko; samo neka ga zavole, pa makar nikada ne otišli sa ulice. Vučić, nadam se barem, razmišlja kao ameba: naiđe na prepreku, razmisli i onda je obuhvati i apsorbuje. Nešto slično izveo je Tito, ali i drugi moćni ljudi. General De Gol bio je ozbiljan čovek od reči i principa, pa je podneo ostavku kada mu je referendum loše ispao onomad 1968. Zato je ostavio Pompidua da studentski i radnički pokret u Francuskoj polako apsorbuje i preusmeri: radnike u potrošačko društvo, a studente u blesave maoističke radikalizme u kojima su nestali na čelu sa Žan Pol Sartrom. To je lepo nazvano „rekuperacijom", apsorbovanjem pobune i strasti u establišment i u prihvatljive razmere. Kasnije se to dešavalo redovno: hipi generacija apsorbovana je u industriju zabave i muzike (videti knjigu „Ja mrzim internet" Džereta Kaboka), a naredne generacije bile su već gotove i spakovane za uloge japija i hipstera.

Zašto i ova generacija ne bi bila apsorbovana i preusmerena u Vučićevom pravcu? Treba samo da ih povede i ponudi im nešto, makar i karijere na Zapadu.

Naravno da je veliko pitanje hoće li učesnici ovih protesta na takvu podvalu ikada pristati. Mi to ne znamo, mada se nadamo da neće. Uostalom, Vučić je već pretrpan gladnim ustima svojih pristalica (srpski:" folovera"), pa nije jasno gde bi mogao da zahvati da bi sablaznio ove demonstrante.

Racionalno gledano, bolje bi mu bilo da ih pusti dok im se ne dosadi na haldnoći i kiši i da se dalje moli dobrome Bogi da sunce u Srbiji ne grane do daljnjega, dok se ne raziđu.

A za posle ćemo da vidimo; posle je drugi dan, pa ćemo nešto valjda smisliti uz pomoć Vulina.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST