Šta je malo, crno i stalno govori „To je nepravda"? Stariji čitaoci će se svakako setiti ove pitalice sa dva odgovora. Prvi, očigledan, glasi - Kalimero, junak istoimene italijanske crtane serije koja je bila vrlo popularna širom Evrope, pa i u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina. O drugom odgovoru ćemo malo kasnije.

Kalimero je, dakle, crno pile sa polovinom ljuske od jajeta na glavi, jedino takvo u porodici, koje je zbog boje perja večiti predmet poruge u selu. Osim mame kokoške i tate petla koji naporno rade i često nemaju vremena za njega, Kalimera maltretiraju svi: žuta braća i sestre, „drugari" zeka i pas, komšije, učitelj... Iz epizode u epizodu mali Kalimero pokušava da se nekako uklopi u okruženje i svaki put biva grubo odbijen, tako da mu ostaje samo da piskavim glasom plačno ponavlja „To je nepravda". Iz današnje perspektive teško je shvatiti zašto je ova serija, prilično morbidna i ne baš vešto crtana, bila toliko omiljena među decom i odraslima.

Pitalica sa početka teksta imala je i drugi odgovor, koji se prenosio poluglasno po školskim dvorištima i toaletima u vreme kad je autor ovog teksta bio mali. Taj odgovor je glasio: „Šiptar". Bilo je to, ako se neko još seća, ono grozno vreme komunističkog jednoumlja kada se grube šale i uvrede na nacionalnoj osnovi nisu smele pričati glasno, a kamoli objavljivati u medijima. Naravno da kao klinac, kad sam ovo prvi put čuo, nisam gotovo znao ništa o Kosovu ni o ljudima koji tamo žive, ali sam se svejedno cerekao sa ostalima.

Kalimero bi ostao zauvek zatrpan u fiokama potisnutih sećanja da nedavno nisam tokom kraćeg boravka u Milanu slučajno otkrio da je postojao još jedan lik sa istim imenom. Lutajući gradom, nabasao sam u uskoj ulici u centru na neobičnu baziliku od crvene cigle, očigledno veoma staru, i otkrio da je posvećena Svetom Kalimeru, svecu i mučeniku. Bazilika je bila zatvorena, ali sam zahvaljujući Vikipediji saznao da je Kalimero živeo u četvtom veku, da je bio legionar koji se preobratio u hrišćanstvo i da je čak postao arhibiskup Milana, ali su ga bezbožnici udavili u bunaru, oko koga je kasnije sazidana bazilika. Voda iz tog bunara je navodno čudotvorna i dele je bolesnicima svakog 31. juna, kada Kalimera slave i katolici i pravoslavci.

Osim gore navedenog o Svetom Kalimeru se gotovo ništa ne zna, jer je iza sebe ostavio vrlo malo pisanih tragova. Međutim, palo mi je na pamet sledeće: šta ako je on jedan od onih nezgodnih, prgavih svetaca, koji ne trpe nepoštovanje i zafrkavanciju na svoj račun, pa s nebesa surovo kažnjavaju grešnike istresajući im na glavu razne nedaće? Čini mi se da bi to objasnilo mnogo štošta što nam se u poslednje vreme dešava.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine