Autor

21.3.2017. >

Izvini je najteža reč

Atmosfera u Srbiji počinje ponovo neprijatno da liči na stanje neobjavljenog rata protiv "njih", ovoga puta oličenih u svima koji ne misle da je Aleksandar Vučić božanstvo

U predsedničkoj izbornoj kampanji, čini se najprljavijoj u Srbiji do sada (a konkurencija je u toj oblasti oštra), konačno je palo i jedno izvinjenje za rečene gadosti. Izgovorio ga je Aleksandar Vučić, zato što je njegov "kolega i prijatelj Milenko Jovanov" rekao da je „najveća kriminalna banda u Srbiji u okruženju Vuka Jeremića" i da „Braćom Burgije, Paucima i drugim kriminalcima, kao i celokupnim narko tržištem u Srbiji upravlja njegova (Jeremićeva) žena, Nataša Jeremić".

I mada prostački štampani i elektronski tabloidi svakodnevno izgovaraju, u Vučićevo ime, bljuvotine i laži o predsedničkim kandidatima, njihovim porodicama i onima koji ih podržavaju, izvinjenje samo po sebi bi bilo hvale vredno, samo kada ne bi bilo kompletnog premijerovog saopštenja u kome on, sve se izvinjavajući, nastavlja da pljuje i blati svoje političke protivnike i njihove pristalice. Premijer tako navodi da „neće dozvoliti napade na porodice kandidata bivšeg režima poput njihovih napada na njegovu porodicu", i da „od početka ove izborne kampanje, glavna meta napada gotovo svih predsedničkih kandidata nije bila moja politika, ili politika Vlade koju sam vodio, već ja lično i moja porodica. U tome su prednjačili, pre svih, kandidati bivšeg režima i njihovi izborni štabovi. Moja porodica, moj brat, moj sin, postali su tema najvulgarnijih napada". Zato je Milenko Jovanov, valjda emotivno potresen, inače ne bi, po Vučiću, „napravio grdnu grešku pokušavajući da im uzvrati istom merom".

"U ime pristojne i normalne Srbije, u lično ime, izvinjavam se svim građanima koji su makar u jednom danu pomislili da između nas nema razlike i da smo svi isti. Nismo isti i nikada nećemo biti", reče čovek čije je delovanje u javnosti, zajedno sa njegovim nekadašnjim i sadašnjim partijskim kolegama, od početka devedesetih do danas bilo i ostalo simbol najgoreg prostakluka i primitivizma viđenog na srpskoj političkoj sceni.

Na stranu rečnik i manire, u taj politički primitivizam spada i večita podela na "nas" i "njih", gde su "oni" strani plaćenici, izdajnici države, ološ, ukratko, nešto što bi trebalo zbrisati sa lica zemlje. Devedesetih su Vučić i njegovi pajtaši bezbroj puta pozivali na fizičko čišćenje "njih". Poslednjih godina su se malo pritajili, ali atmosfera u Srbiji počinje ponovo da neprijatno liči na stanje neobjavljenog rata protiv "onih", ovoga puta oličenih u svima koji ne misle da je Aleksandar Vučić božanstvo.

Sam premijer je, na mitingu u Novom Sadu, navodeći da je Milivoje Gajić, jedan od aktivista SNS-a, poginuo lepeći plakate, rekao: "Neka mu je laka srpska zemlja". Pristojni ljudi u takvim, tragičnim prilikama, kažu: "Neka mu je laka zemlja." "Laka srpska zemlja" izgovaralo se obično za one koji su izginuli po ratovima devedesetih, a do rata, valjda, još nije došlo.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine