<< VESTI | | 18.02.2017 23:33


Američko ruski odnosi >

Kremlj podiže lestvicu?

Putin priznao pasoše Donbasa i naložio da FSB pazi na ukrajinske pretnje. Lavrov u Minhenu rekao da Rusija neće skidati kontra-sankcije zapadnim zemljama do ispunjenja Minskih dogovora o miru u Ukrajini.

On je konstatovao da se post cold war order primakao kraju, a da svet nije postao ni prozapadniji ni bezbedniji ni stabilniji...

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je u subotu 18. februara 2017. ukaz o privremenom priznanju putnih isprava, dokumenata o rođenju, obrazovanju, bračnom stanju, saobraćajnih dozvola, tablica i drugih dokumenata građanima Ukrajine koji žive u određenim rejonima Donjecke i Luganske oblasti u Ukrajini.

Takva dokumenta, koja izdaju vlasi u Donbasu, Ukrajina ne priznaje, pa građani Donbasa i lica bez državljanstva zvanično nisu mogli da ulaze u Rusiju, kao što mogu ostali građani Ukrajine, ali su njihove papire ruske pogranične vlasti do sada tolerisale.

Pres-sekretar predsednika Putina Dmitrij Peskov je posle objavljivanja Putinovog ukaza objašnjavao da nije reč o zvaničnom priznanju DNR i LNR, već o specifičnom rešenju koje ima humanitarni karakter.

Sličnu praksu Rusija primenjuje prema stanovnicima nepriznate Južne Osetije, koja posle ruske intervencije 2008. egistira u zamrznutom konfliktu s Gruzijom, koji inače traje od 1990-ih...

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ma minhenskoj konferenciji o bezbednosti 18. februara izjavio da kontrola Kijeva na granici s Rusijom može da bude uspostavljena tek posle ispunjavanja Minskog dogovora, po kome na granici treba da budu ustanovljeni ukrajinski granični organi, ali posle provođenja izbora u Donjeckoj i Luganskoj Republici, odnosno posle razdvajanja ratujućih strana i ustavne reforme Ukrajine, za koju, po ruskoj oceni, Kijev nije spreman. U Kijevu su izjavili da kontrola nad ukrajinsko-ruskom granicom (čiji deo kontrolišu vlasti samoproglašenih Donjecke i Luganske Republike treba da bude predata ukrajinskoj pograničnoj službi pre nego što budu provedeni izbori.

«Na današnji dan napravljen je još jedan korak koji je približio Lugansku Republiku priznanju našeg suvereniteta» izjavio je Lider Luganske Republike Igor Plotnicki, a šef Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko je rekao: «Ako majka Rusija gromko i smelo podržava našu borbu, znači naša borba pravedna, a naše žrtve nisu uzaludne.»

«Rešenje Rusije predstavlja narušavanje međunarodnog prava i očigledan dokaz ruske okupacije», izjavio je predsednik Ukrajine Petar Porošenko posle pregovora s potrpredsednikom SAD Majkom Pensom o koordinaciji ukrajinsko-američkog delovanja u vezi regulisanja stanja na istoku Ukrajine u pregovorima s Rusijom.

Američki državni sekretar Reks Tilerson je 16. februara, posle razgovora s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovomu okviru samita G 20 u Berlinu, izjavio da Rusija mora da poštuje dogovor o okončanju sukoba na istoku Ukrajine i potvrdio je spremnost predsednika Donalda Trampa da rešava probleme u odnosima s Moskvom.

Sankcije koje su SAD uvele Rusiji 2014. okrivljujući je za mešanje u ukrajinsku krizu nisu bile tema razgovora Tilersona i Lavrova u Bonu. Lavrov je posle toga rekao da Rusija neće pokretati pitanje sankcija, jer ih nije prva uvela, već da je to stvar procene onih koji su ih uveli o tome koliko one doprinose realizaciji odnosa.

Na minhenskoj konferenciji o bezbednosti 18. februara posle izjave potpredsednika SAD Majka Pensa da SAD smatraju Rusiju odgovornom za stanje u Ukrajini i više izjava zapadnih političara o tome da ukidanje zapadnih sankcija Rusiji zavisi od ispunjenja Minskog dogovora, ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je saopštio da Rusija, sa svoje strane, neće ukidati sankcije državama EU i SAD dok ne budu ispunjen Minski dogovor, za šta Rusija smatra da je odgovorna Ukrajina i oni koji na nju utiču.

Predsednik Putin je, inače, 16. februara na zasedanju kolegijuma ruske Federalne službe bezbednosti ocenio da se situacija na jugoistoku Ukrajine pogoršava i da je cilj tog pogoršanja da se sruši Minski dogovor, a da u isto vreme vlasti Ukrajine govore o organizaciji diverziono podrivačke aktivnosti čak i u Rusiji, rekavši da FSB treba da na to obrati pažnju.

Na liniji razdvajanja u poslednje vreme se dosta pucalo. Uz to, 7. februara je ubijen pukovnik Mihail Tolstih Givi, jedan od ustaničkih vojnih lidera Donbasa, što tamošnje vlasti pripisuju ukrajinskim službama. Železnička pruga prema Donjecku je blokirana. Transport uglja iz Donbasa u Ukrajinu je prekinut, što može rezultirati enegetskom krizom u Ukrajini.

Na poruku novog američkog sekretara za odbranu Džejmsa Matisa, koji je na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a rekao da SAD ostaju posvećene obnavljanju saradnje sa Rusijom, ali da nameravaju da sa Moskvom razgovaraju "sa pozicije sile", odgovorio je ruski ministar odbrane Serjej Šojgu kontra-porukom da se s Rusijom ne može razgovarati s pozicija sile. Posle toga pojedini ruski političari govorili su da u Pentagon treba poslati kratku istoriju Rusije, da bi se oni tamo upoznali s tim kako je bilo kad su neki pokušavali da primene silu protiv Rusije.

U pomenutom govoru na sastanku kolegijuma FSB 16. februara Putin je podsetio da je u julu prošle godine NATO u Varšavi, prvi put posle 1989. godine proglasio Rusiju za jednu od osnovnih opasnosti po Alijansu, a njeno zadržavanje je zvanično proglašeno za novu misiju NATO, te da se u tom cilju provodi dalje proširenje NATO i ubrzani su procesi razmeštanja strategijskog i običnog naoružanja u okviru granica novih članica.

Ministar spoljnih poslova RF Lavrov je u Minhenu 18. februara rekao i da Rusija smatra da je NATO instrument hladnog rata, koji, sudeći po onome što se govorilo u Minhenu, kao da nije ni prestajao u glavama.

Lavrov je podsetio na Putinov govor na istom skupu 2007 , koji je pre deset godina izazvao užasavanje Evropljana;

odbacio optužbe da Rusija ruši neoliberalni poredak, rekavši da je on «bio isprogramiran»;

da bi potom konstatovao da je etapa zvana post cold war order (post-hladnoratovski poredak) došao do kraja;

da je propao pokušaj prilagođavanja institucija hladnog rata novim realnostima;

da svet nije postao ni zapadnocentričan, ni bezbedniji ni stabilan, o čemu govor stanje na Bliskom istoku i Severnoj Africi, a i u Evropi, gde je proširenje NATO na istok dovelo do najveće napregnutosti u poslednjih 30 godina.

Rekao je i da se nada da će izbor biti načinjen u korist demokratskog poretka koji predlaže da se nazove post-west,u kome će svaka država da se oslanja na svoj suverenitet i u okviru međunarodnog prava da stremi uspostavljanju balansa između svojih nacionalnih interesa i interesa svojih partnera, uz uvažavanje kulturnih i istorijskih osobenosti svakoga od njih.

Ti potezi možda govore o tome da Rusija nema iluzija o brzoj normalizaciji odnosa sa SAD pod predsedništvom Donalda Trampa, čija najava je izazvala veliko podozrenje u evropskim krugovima, a u SAD kampanju «ratne stranke» (koju čini veoma široka koalicija TV mreža kao što je CNN, liberala i konzervativaca), koja je Trampa sumnjičila da je «Putinov čovek». Kampanja protiv Trampovog najavljenog "ruskog zaokreta" je bila posebno usmerena na Trampovog savetnika za bezbednost Majkla Flina, koji je bio prinuđen da podnese ostavku zbog kontakata u tranzicionom periodu s ruskim ambasadorom.

Putin je odbio predlog Sergeja Lavrova da Rusija protera američke diplomate kao odgovor na proterivanje ruskih diplomata zbog navodne umešanosti u hakersko mešanje u američke izbore, a ruski političari su izvesno vreme ćutke prelazili preko izjava pripadnika nove administracije koje su imale antiruski naboj. Međutim, kada je portparol Bele kuće Šon Spajser izjavio da se Tramp nada da će Rusija vratiti Krim Ukrajini, a Tramp, u odgovoru kritičarima koji su ga sumnjičili da je mek prema Rusiji, izjavio da je Rusija uzela Krim za vreme Obamine administracije zato što je ona meka prema Rusiji portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je poručila, da Rusija svoje zemlje ne vraća, a da SAD, ako hoće mogu da vrate Aljasku...

( Заседание коллегии Федеральной службы безопасности, kremlin.ru,18 февраля 2017 года )

( Указ о признании документов, выданных гражданам Украины и лицам без гражданства, проживающим на территориях отдельных районов Донецкой и Луганской областей Украины, kremlin.ru, 18 февраля 2017 года, 16:45)

( Глава МИД России выступил с программной речью в Мюнхене: Сергей Лавров объявил о новой эпохе в международных отношениях, kommersant.ru, 18.02.2017, 17:03)


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Ruske divizije na Kurilima

Raspoređivanje tri divizije na zapadnoj i jugozapadnoj granici Rusije, kako očekuje rusko ministarstvo odbrane, treba da se završi ove godine - izjavio je ruski ministar odbrane Šojgu je u Državnoj dumi 22. februara Između ostalog, on je naglasio da se "nastavlja aktivan rad na zaštiti Kurila", gde će se ove godine nastaviti raspoređivanje dopunske divizije.

Japanska vlada uputila je diplomatskim kanalima uputila protest Moskvi diplomatskim kanalima, saopštivši da je žalosno je ako Oružane snage Rusije planiraju da povećaju vojno prisustvo na severnim teritorijama (kako Japan naziva južna ostrva Kurilskog arhipelaga, kako ta ostrva naziva Rusija). Tokio i Moskva spore se već sedam decenija o statusu Kurila oduzetih od Japana nakon kapitulacije, kojom je Japan lišen svih perifernih ostrva. Japan nije potpisao mir sa SSSR-om pokušava da deo tih ostva vrati, pa je pregovore o tome pokušao da otvori i 2016, ali Rusija čvrsto stoji na stanovištu da je njen suverenitet nad ostvrima Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai dokumentarno utvrđen.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao je 8. februara ukaz o nazivima pet neimenovanih Kurilskih ostrva koja su nazvana po poznatim sovjetskim liderima: Kuzma Derevanko i Aleksej Gnečko (vojni liderikoji su učestvovali u borbama protiv Japana), Ana Šćetinina (prva žena pomorski kapetan na svetu), Andrej Gromiko (sovjetski diplomata i državnik) i Igor Farhutdinov (guverner Sahalina koji je umro 2003. godine). Japanski strana je i zbog toga izrazila nezadovoljstvo, ali je tom prilikom poručila da se nada da ova priča neće uticati na dijalog o mirovnom ugovoru između Rusije i Japana.

( Япония против: в Токио возмутились усилением военного присутствия России на Курилах, russian.rt.com 23 февраля 2017, 09:26)

( В Японии не поняли русского: как названия пяти российских островов разозлили Токио, russian.rt.com, 14 февраля 2017 )

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine