---

Ovaj očigledno neuspeli eksperiment sa pokušajem inkorporiranja znakova ekstremnog srpskog nacionalizma pokazuje da nam se bliže izbori

Utorak će verovatno ostati upamćen kao dan kada smo na televiziji pratili detalje radne biografije Miše Vacića, osobe angažovane po ugovoru o delu u Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije. Još ranije, ovaj srpski (ne znam da li Srbski) nacionalista predvodio je Pokret 1389. i bio u nekoliko navrata hapšen, a zatim i uslovno osuđen zbog pretnji LGBT populaciji i držanja nekakvog oružja.

Kritičnog dana, pomalo promukao od prehlade, ali i treme, gostovao je u jutarnjem programu televizije N1. Tada se jezikom LGBT osoba javno "autovao", odnosno priznao da je zaposlen u Kancelariji za KiM, mada je izbegao da kaže ko ga je tamo pozvao i zaposlio. Uprkos pitanjima novinarke, promuklosti, zbunjenosti – nije odao prijatelja, da ne kažem brata Srbina – Marka. Vrdao je antologijski, praveći paralele sa Trampom, koji je bio meta hajke liberalnih medija i nevladinih organizacija, pokazivao crvenu kravatu (ko Trampovu), samo što nije prikazao Melanijinu dvojnicu. Među biserima ovog TV nastupa je svakako i izraz – kako je Vlada "priuštila" Vacića kosovskim Srbima. Nije li to vrhunski dokaz ideje veličine kada na sebe gledate kao na vredan poklon-paketić!

Ne treba zaboraviti i bravurozno objašnjenje paradoksa da lice koje služi uslovnu kaznu zbog diskriminacije građana Srbije može postati državni službenik. Vacić na to gleda kao na proces rehabilitacije, jer mu je evidentno Kancelarija za KiM dala drugu šansu. O, kako majčinski meka može biti ruka vlasti!

Tek što se emisija na N1 završila, a Vacić krenuo na novo gostovanje na televiziji Prva, pozvali su ga u Kancelariju i tamo ga je na stolu dočekao otkaz – jer je u međuvremenu, tog hladnog i mrazovitog jutra, "smanjena potreba za poslovima za koje je angažovan", a oni su humanitarne prirode.

Tako se gostovanje u "150 minuta", praktično pretvorilo u izlazni intervju sa radnog mesta, gde se sada otpušteni Vacić mnogo lakše izražavao – jer ga je brat Marko, po njegovim rečima, izdao.

Ovaj očigledno neuspeli eksperiment sa pokušajem inkorporiranja znakova ekstremnog srpskog nacionalizma pokazuje da nam se bliže izbori. Verovatno je neko pomislio da može uzgojiti endemske krokodile vegetarijance, pa me ne bi čudilo da ovih dana ponovo u medijima vidimo Zavetnike, Obraz i slične grupacije koje upadljivo hiberniraju dok traje Vučićev mandat.

Slično medijsko autovanje imao je i Velimir Ilić, koji je posle višemesečnog čekanja odlučio da izađe iz koalicije sa SNS-om. Velju niko nije zvao, iako se spremao, da postane direktor "Koridora Srbije". Pošto se nije poštovao predizborni dogovor, Velja je počeo da iznosi prljav veš – o Vučiću i njegovom bratu, koji je pokušao da mu "krade stranku na lokalu". Tajming ovog autovanja je čudan, jer je sve izgledalo kao priča o velikom razočaranju koje dolazi posle velike ljubavi. Međutim, novi detalji su isplivali kada je Velja objavio fotografije na kojima se vidi mladi lekar Zlatibor Lončar u društvu Dušana Spasojevića iz Zemunskog klana.

Svoje prvo TV autovanje Velja je imao na Televiziji Šabac, a detalje oko fotografija objasnio je u "Pravom uglu" na TV Vojvodini – i to u danu kada je Miša Vacić doživeo televizijski kraj radnog odnosa. Najozbiljnija optužba Velje Ilića je u stvari pokušaj atentata na njega – izazivanjem kvara na njegovom automobilu. Tu priča već nije smešna – u Srbiji gde su politički neistomišljenici već ubijani.

Ono što bi mogla biti karika koja povezuje Vacića i Ilića je njihov neskriveni nacionalizam. Očigledno je da će se na sledećim izborima, bilo predsedničkim ili parlamentarnim, borba voditi za glasove u desno orijentisanom delu biračkog tela. Tu je pretnja svakom kandidatu vladajuće koalicije Vuk Jeremić, o kojem sa simpatijama govori i Velimir Ilić – kao o srpskom patrioti. Istraživanja potvrđuju ovu tezu i onda mi se čini da ćemo uskoro imati kampanju tokom koje će se kandidati međusobno nadmetati u srbovanju.

Možda je dobro što će se vlast potruditi da kupi socijalni mir lutrijama sa fiskalnim računima, priznanjem da su računi za struju nebulozno veliki ili odbijanjem da se sirotinji seče struja na minus 10 kada dug pređe 5000 dinara.

Ipak, svaki populizam ima svoj omiljeni poligon, a to je u našem slučaju ljubav prema Srbiji, Putinu i Trampu. Zato mislim da će se u narednom periodu ukazati povećana potreba za angažovanjem takvih lica po osnovu ugovora o delu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---