18.1.2017. Farbanje vozova

piše: Miloš Vasić

Dok bude ovaca, biće i štofova od čiste runske vune, govorili su šezdesetih godina beogradski „valjatori" ispred komisiona, prodajući paraćinske štofove kao da su pravi engleski (a bili su podjednako dobri, mada jevtiniji i sa britanskom zastavom po obrubu, što je bilo podsećanje na britansko vlasništvo paraćinske tkaonice još onomad).

Ove naše političke histerije podsećaju me na njih.

Molim: šta smo imali? Imali smo nečiju lukavu i – sada vidimo – uspešnu ideju da Kosovarima uvalimo epohalnu podvalu na koju su oni naseli i primili se kao saučešće. Kako? Jednostavno: uzmete vozić, ofarbate ga u rodoljubive parole (tačnije: jednu parolu), dekorišete ga iznutra freskama i ikonama („crkva na šinama", rekao je neko) i pošaljete ga uz prethodnu dernjavu po svim medijima u Severnu Mitrovicu. Svako normalan shvatio bi da će to biti ozbiljna provokacija kosovskim vlastima, državi koja je mlada, rovita i šovinistički nabrijana do krajnosti. Procena tih vozovođa ispala je kao što je planirano: uspešna. Priština je pobesnela i poslala u to neko Jarinje Donje (zna li neko gde je ta željeznička postaja?) neke svoje specijalne snage o kojima već danima slušamo da su „do zuba naoružane", da imaju „teške mitraljeze i oklopna vozila" i da su – ukratko – jedva dočekali da pobiju kao zečeve te neke Srbe tamo na tom nekom Jarinju Donjem.

Onda se Aleksandar Vučić pojavio kao deus ex machina i rekao da je On Lično „sprečio" da taj farbani vozić ode dalje od Raške, gradeći se da pojma nema da ko je taj vozić uopšte – ofarban tako – ka Mitrovici poslao. Odmah zatim Vučić je dobio stojeće ovacije jer da je „sprečio" krvoproliće i sukobe i Treći svetski rat.

Tako smo imali: Marka Đurića i prateću logistiku koji voz ofarbaju spolja na dvadesetak jezika parolom „Kosovo je Srbija", a iznutra sa freskama i ikonama. Pa onda imamo Aleksandra Vučića koji, praveći se da ne zna ko je i sa kakvim namerama taj voz poslao tamo, u poslednjem trenutku, u Raškoj, „sprečava" tu blesavu avanturu i dobija aplauze. To se inače zove „ja ću poći, a vi mi ne dajte" po bačkim čardama i mehanama, to je ono „drž’te me, ubiću ga", čemu je odmah pribegao El Presidente, nudeći se da sa sinovima ide na kosovsko razbojište, dok još ni metak nije bio opaljen. Eto nama planetarne krize zbog jednog ofarbanog voza koji smo napravili da navučemo Kosovare, a oni su – naravno – na podvalu naseli.

Sve je to, sestre saltke i braćo moja u Hristu, najobičnija jevtina podvala, nameštaljka valjatorskog tipa koju bi prozreo svaki moj zvezdarski mangupčić sa ćoška kod „Lipovog lada".

Hajde da vidimo: šta bi bilo da je postojeća željeznička linija Severna Mitrovica-Kraljevo bila samo produžena do Beograda, bez farbanih vozova i rodoljubivih parola po njima? Ništa. Prošao bi obični putnički voz sa hladnim i smrdljivim vagonom i nekoliko putnika (jedva da ih ima više ionako) i niko ne bi obratio pažnju. Još bolje pitanje: šta bi bilo da su kosovske vlasti hladno pustile taj farbani voz da stigne do Severne Mitrovice i da se vrati natrag, bez frke i problema? To bi bio pametni odgovor na ovu provokaciju, a ovo je bila očita provokacija na koju su nesrećnici iz Prištine naseli. Lukavi su zajebali glupe, glasi zaključak. Ali: koja je iz toga korist bilo kome? Odgovora nema, jer je ovo puko nadjebavanje kafanskog tipa, kao kad se igra ajnc, pa neko ugasi petrolejku u balkanskoj krčmi i onda – ko je koga brisom u trbuh, njegov je i Bogin. Ovaj je incident – na svu sreću – prošao bez gubitaka u ljudstvu i tehnici, a to je sebi Vučić odmah uknjižio na svoj politički konto, kao da nije unapred znao šta Marko Đurić sprema s njim u dogovoru. Vučić – Priština: 1:0. Ko im je kriv kad se primaju... Jevtinoća, kako rekosmo.

Zamislite sada vozić ofarban u slovenačke boje, pun onih starinskih fotografija Bleda i Bohinja, na kome piše da je Piranski zaliv slovenački, kako ulazi iz Dobove ka Bregani u Hrvatskoj. Ili hrvatsko voz na kome pište da je Piranski zaliv hrvatski, a unutra sve same baščanske ploče, pleteri i portreti kralja Drpimira i kneza Zdipislava kako iz Bregane ulazi u Dobovu. Zamislite, molim vas. Ja sam zamislio.