<< VESTI | | 19.12.2016 23:51


 

Horor u Berlinu

 

Teški kamion pokosio posetioce božićnog vašara - 12 mrtvih, 48 povređenih

Motivi i putevi radikalizacije - iz Nemačke u Siriju i Irak otišle 572 osobe, kako bi se priključile džihadu, u Nemačkoj 549 opasnih i još 360 "relevantnih"

U Milanu ubijen Anis Amri, koga je nemačka policija osumnjičila kao napadača u Berlinu

BBC javlja ( Berlin attack suspect Anis Amri killed in Milan, BBC, 23. 12. 2016 ) da je Anis Amri, koga je na osnovu otisaka prstiju nemačka policija osumnjičila kao napadača u Berlinu, ubila je italijanska policija u petak oko 3 sata ujutru 23. decembra u Milanu nakon što su mu tokom rutinske kontrole u milanskom radničkom kvartu Sesto San Đovani zatražene lične isprave, a on zapucao i ranio jednog italinskog policajca. Italijanski munistar unutrašnjih poslova saopštio je da bez senke sumnje reč i Anisu Amriju.

Vest potvrđuje italijanski list Koreijere dela sera, ( Esplora il significato del termine: Attacco di Berlino: ucciso a Milano Anis Amri, l’attentatore del mercatino di di Natale , Corriere della sera, 23. 12. 2016 Attacco di Berlino: ucciso a Milano Anis Amri, Arrivato in treno dalla Francia. Corriere della sera, 23. 12. 2016) koji navodi da je Amri vozom došao iz Francuske u Torino, iz Torina u Milano, gde je u ranim jutarnjim časova italijanska policija uočila njegovo sumnjivo ponašanje...

Anis Amri je, inače, zbog podmetanja požara u jednoj školi svojevremeno bio u zatvoru u Italiji, u sicilijanskim gradovima Palermu i Kataniji...

Dvanaest osoba je poginulo, a 48 povređeno u ponedeljak 19. decembra kada se u 20:14 kamion scalia )zaleteo u masu okupljenu na tradicionalnom božićnom vašaru koji se tradicionalno odvija na berlinskom trgu Brajtšajdplac (Breitscheidplatz) blizu berlinske ikoničke memorijalne crkve Kajzera Vilhema u berlinskoj aveniji Kurfirštendam (Kurfürstendamm) u kvartu Šarlotenburg.

Kosovari planirali napad u Oberhauzenu?

Dva brata rođena na Kosovu osumnjičena su za pripremu terorističkog napada u Oberhauzenu u Rurskoj oblasti. Oni su uhapšeni u susednom Duizburgu. Istražuje se da li su u planiranje umešane i druge osobe.

Specijalne jedinice nemačke policije uhapsile su noćas (23.12.2016. u 00:45) dva čoveka zbog sumnje da su pripremali napad na tržni centar CentrO u Oberhauzenu, jedan od najvećih šoping molova Nemačke sa 250 prodavnica. Mogući teroristi, stari 28 i 31 godinu, rođeni su na Kosovu, ali za sada o njima nisu poznati detalji.

„Trenutno se punim intenzitetom istražuje u kojoj su fazi bile pripreme i da li su umešane i druge osobe", saopštila je policijska uprava u Esenu. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije se oglašavalo.

Prema saopštenju, policija je u četvrtak oko 18 sati dodatno obezbedila tržni centar u Oberhauzenu i božićni vašar koji se nalazi pored. Prema informacijama lista Rajniše post, policajci sa mašinskim puškama kretali su se u grupama od šest ili osam službenika. Osim policajaca sa dugim cevima bilo je i policajaca u civilu. Vatrogasci i hitna pomoć bili su već uzbunjeni i spremni da reaguju. Tržni centar će danas raditi uobičajeno.

Dobro obavešteni tabloid Bild na svom portalu prenosi da je informacija o mogućim napadačima stigla od Službe za zaštitu ustavnog poretka (pandan Državnoj bezbednosti). Tokom noći su pretraženi stanovi i vozila u dva duizburška kvarta.

Policija širom Nemačke je u stanju pripravnosti nakon napada na božićni vašar u Berlinu u ponedeljak kada je stradalo 12 osoba. Osumnjičen je Anis Amri (24), tuniški dravljanin čiji su otisci i dokumenti pronađeni u kamionu kojim je izvršen napad.

I u tom slučaju tragovi vode na zapad Nemačke gde se Amri kretao u krugu islamističkog propovednika Abu Vale koji je uhapšen u novembru. Salafističke mreže koji ponekad služe za regrutaciju džihadista posebno su jake na zapadu zemlje.

( Kosovari planirali napad u Oberhauzenu?DW/ DPA/Bild/RP)

Kamion nije usporavao kad je uleteo u masu i jurio oko 50- 80 metara kroz pešačku zonu ispred crkve kojom ne prolaze vozila. Jedan putnik kamiona je navodno poginuo.

Policija je zapravo oprezno saopštavala da u početku istrage nije našla indikacije o tome da li napad ima teroristički karakter. Većina nemačkih medija ju početku događaj nije kvalifikovala. Takva uzdržanost je preporučivana nakon panike koja je u junu 2016. bila nastala nakon pucnjave u minhenskom tržnom centru. Kako javlja Dojče vele na svom sajtu, policija se, inače, izvežbala u kriznim situacijama i posebno na Tviteru profesionalno obaveštava javnost. Jedan od njenih tvitova kaže: „Pomozite nam – ostanite kod kuće i ne širite glasine."

Međutim, Markus Pecel iz stranke Alternativa za Nemačku, desničarske demagoške stranke, je , kako javlja DW, na Tviteru pitao kada će nemačka pravna država uzvratiti udarac i dodao: "Ovo su mrtvi Angele Merkel."

List Berliner Morgenpost piše da policija događaj tretira kao teroristički akt. Javni tužilac je otvorio istragu, a jedino što je izjavio je da se ni terorizam kao motiv ne može isključiti.

Vozač kamiona je pobegao s lica mesta, ali portal njuzmagazina Špigel piše da ga je policija uhapsila.

Berlinski list Morgenpost na svom portalu javlja da vozilo ima poljske tablice iz Gdanjska.

Kamion je registrovan na kompaniju iz Štetina u Poljskoj, krenuo je iz Italije na na putu nazad u Poljsku. Bio je natovaren sa 25 tona čelične robe, koju je trebalo da istovari u Berlinu, gde je vozač trebalo da napravi pauzu, piše britanski Gardijan. Vlasnik kamiona Arijel Z. (po nemačkom listu Velt, njegovo imre je Arijel Žuravski) je u intervjuu poljskoj TV stanici N24 rekao da je kamion vozio njegov rođak, koji za njega radi 15 godina, da se telefonom poslednji put čuo sa njim u podne 19. decembra. On je rekao da nije mogao da zamisli da je njegov rođak izvršio napad. Žena vozača nije mogla da dobije svog muža telefonom nakon 4 sata popodne.

Policija je u toku večeri 19. 12. saopštila da je jedan osumnjičeni uhapšen i da tek treba da se utvrdi da li je on vozač kamiona. Njegov identitet policija nakon hapšenja nije saopšila, a nje saopšten ni identitet osobe koju je policija našla mrtvu u kamionum niti je išta saopšteno o uzroku smrti te osobe.. Radio Dojče vele je posle ponoći 19/20. 12 ( Videti: Sve ukazuje na napad DW, 20. 12. 2012. 01:05 ) javio da je policija saopštila da ispituje sumnje da je kamion ukraden sa jednog gradilišta u Poljskoj, te da je policija na licu mesta pronašla mrvog poljskog državljanina koji je verovatno bio suvozač kamiona, a da je druga, za koju se veruje da je takođe bila u kabini, uhapšena…

Agencija dpa, pozivajući se na bezbednosne krugove, javlila je da bi u pitanju mogao da bude Pakistanac ili Avganistanac, ali da je identifikacija teška, jer je moguće da uhapšeni koristi lažna imena. Berlinski Tagesšpigel, iz svojih izvora, javlja da je osumnjičeni poznat policiji zbog manjih delikata.

Nemački list Velt (videti: Lkw-Fahrer soll als Flüchtling nach Deutschland gekommen sein Die Welt, 20. 12. 2012. 01:05 ) je tri sata posle masakra objavio da je vozač kamiona prema saznanju tog lista, u Nemačku došao kao izbeglica iz Pakistana, da je vozio kamion bez upaljenih svetala, što sugeriše da je akt planirao.

Dojče vele (Videti: Merkel: Polazimo od toga da je reč o terorističkom napadu DW, 20.12.2016 ) javlja da se policija nije izjašnjavala o identitetu osobe za koju se sumnja da je napadač, ali da je iz krugova bliskih istražiteljima procurelo sledeće:

Reč je muškarcu rođenom 1.janura 1993. u Pakistanu. (mnoge izbeglice ne znaju ili neće da kažu kada i gde su rođeni pa službenici pri registraciji izbeglica kao datum rođenja unose 1. Januar i sami procenjuju godinu rođenja).

Osoba je 31.decembra 2015 ili u februaru 2016. ušla u Nemačku preko Pasaua.

Osoba je koristila više identitata.

Prema saznanjima zvaničnika, verovatni napadač iz Berlina je stigao u februaru u Nemačku kao izbeglica. Tu je stigao preko Balkanske rute, prolazeći, dakle, i kroz Srbiju. To javlja agencija DPA. Prema tom izveštaju, on je živeo u jednom berlinskom izbegličkom domu. Javni servis RBB u svom radio programu tvrdi da je čovek stigao u Nemačku nešto ranije, u decembru prošle godine.

List Velt javlja da su specijalne jedinice nemačke policije izvršile raciju u jednom hangaru berlinskog aerodroma Tempelhof u kojem su smeštene izbeglice. Navodno su tamo pratili trag povezan sa sinoćnjim događajem u Berlinu. Policija nije potvrdila ovaj izveštaj.

Kako je vreme odmicalo postajalo je sve očitije da slučaj podseća na masakr u Nici 14. jula 2016. kada je jedan terorista kamionom uleteo u masu i gazio ljude okupljene na Engleskoj promenadi da gledaju vatromet povodom francuskog nacionalnog praznika. Stradalo je 84 osoba. Neposredno posle berlinske tragedije nemački mediji su ponavljali da je odgovornost za masakr u Nici preuzela Islamska država, a da u prvim satima posle berlinskog krvorolića to nije učinila...

Portparol Bele kuće je saopštio (Videti: Statement by NSC Spokesperson Ned Price on the Attack in Berlin, Germany da Sjedinjene Države najoštrije osuđuju ono što izgleda da je teroristički napad na božićnom vašaru u Berlinu.U saopštenju se kaže da je Nemačka jedan od američkih najbližih partnera i najjačih saveznika, te da su američke vlasti bile u kontaktu sa nemačkim zvaničnicima, te da su spremne da pruže pomoć da se istraži ovaj stravični incident...


 

Teroristički napadi u Nemačkoj

oktobar 2016 – Lajpcig

Sirijac Džaber al Bakr uhapšen je u Lajpcigu pošto su ga savladali njegovi sunarodnici. Ovaj mladić (22) je prema navodima policijenabavio eksploziv u nameri da napadne jedan berlinski aerodrom. Al Bakr se posle hapšenja obesio u svojoj ćeliji u Lajpcigu.

24. jul 2016 – Ansbah

Na ulaznom delu muzičkog festivala u bavarskom gradu Ansbahu sirijski državljanin Mohamed D. (27) se razneo, u eksploziji je povređeno više osoba. Psihički labilni Sirijac je kao izbeglica došao u Nemačku i neposredno uoči napada preko mobilnog telefona dobijao uputstva. Islamska država je preuzela odgovornost za napad. Deutschland - Medienrummel in Ansbach (DW/N.Niebergall) Nakon napada u pitoresknom Ansbahu

18. jul 2016 – Vircburg

Izbeglica iz Avganistana (17) u vozu kod bavarskog grada Vircburga napada nekoliko osoba naoružan sekirom i nožem. Više putnika je teško povređeno. Policija je, posle potere, otvorila vatru na počinioca i on je ubijen. Posle napada se pojavio video u kojem počinilac objašnjava svoje islamističke motive. Islamska država potom preuzima odgovornost. Nije razjašnjeno da li je napadač zaista bio povezan sa tome terorističkom mrežom ili se sam radikalizovao.Mediji su pisali o nemačkom letu užasa.

Maj 2016 – Diseldorf

U policijskoj akciji u više nemačkih pokrajina uhapšene su tri osobe osumnjičene za pripadnost terorističkoj organizaciji Islamska država. Policija smatra da su ta tri čoveka, zajedno sa jednim džihadistom koji je uhapšen u Francuskoj, planirali napad na diseldorfsko starogradsko jezgro. Planirano je da se dvojica napadača raznesu u masi ljudi, a dvojica, naoružana bombama i automatskim oružjem, potom ubiju što više ljudi.

April 2016 – Esen

U bombaškom napadu na prilazu hramu Sika u Esenu povređena su tri pripadnika ove verske zajednice. Prema navodima policije bombu je podmetnuo mladić koji je ubrzo uhapšen i koji je imao kontakte sa salafistima.

26. februar – Hanover

Petnaestogodišnja Safia S. je prilikom rutinske kontrole dokumenata na Glavnoj železničkoj stanici u Hanoveru nožem napala nemačkog policajca. On je zadobio teške povrede i preživeo je nakon hitne operacije. Maloletnica je navela da je želela da se priključi „Islamskoj državi" u Siriji. Polizei Safia S. Messerattacke in Hannover (Polizei) Safia S.

Februar 2016 – Berlin

Policija je istovremeno u Berlinu i još dve nemačke pokrajine pohapsila grupu Alžiraca koji su planirali napad u nemačkom glavnom gradu.

April 2015 – Oberursel

Hesenska policija je u Oberurselu uhapsila salafistički bračni par koji je prema rečima istražnih organa pripremao napad. Pretpostavlja se da je cilj napada trebalo da bude biti biciklistička trka koja je preventivno otkazana. U podrumu stana u kojem je bračni par živeo pronađena je bomba koja je bila spremna za upotrebu. Muž je osuđen na dve i po godine zatvora zbog zabranjenog posedovanja eksplozivnih naprava i oružja i zbog falsifikovanja dokumenata. Sud je smatrao da nije bez sumnje dokazano da je pripremao napad. Protiv njegove žene je postupak obustavljen.

Decembar 2012 – Bon

Na Glavnoj železničkoj stanici u Bonu pronađena je bomba u jednoj sportskoj torbi. Savezno državno tužilaštvo smatra da se radi o pokušaju napada sa islamističkom pozadinom. Zatim su 2013. uhapšene četiri osobe pod sumnjom da su pripremale napad na jednu marginalnu desničarsku grupu u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Jedan od uhapšenih je navodno pokušao i da podmetne eksploziv u Bonu. Überwachungsbilder Bonner Hauptbahnhof Attentat (picture alliance / dpa) Čovek koji je ostavio torbu sa eksplozivom na stanici u Bonu.

April 2011 – Diseldorf

U glavnom gradu pokrajine Severna RajnaVestfalija uhapšena su tri muškarca pod sumnjom da su kao članovi Al Kaide pripremali bombaške napade u Nemačkoj. U decembru je uhapšen i četvrti član „Diseldorfske ćelije". Krajem 2014 svi su osuđeni na višegodišnji zatvor.

Mart 2011 – Frankfurt na Majni

Ovaj martovski islimistički napad nije mogao biti sprečen. Kosovski Albanac rođen u Nemačkoj je na Frankfurtskom aerodromu ubio dva američka vojnika i još dvojicu teško povredio. Osuđen je na doživotnu robiju. To je do sada jedini potvrđeni napad sa islamističkom pozadinom u Nemačkoj u kojem je bilo mrtvih.

( Hronologija terorističkih napada u Nemačkoj DW, 20.12.2016 )

5. decembar 2016 – Luvigshafen

Nemačko tužilaštvo istražuje slučaj 12-godišnjeg dečaka s dvojnim nemačko iračkim državljanstvom koji je navodno postavio improvizovanu bombu napunjenu ekserima na božićnom vašaru ispred gradske hale u centru Luvigshafena 5. decembra. Prolaznici su primetili sumnjivi predmet i pozvali policiju čiji su eksperti izazvali delimičnu. Istraga sumnja da je dvanaestogodišnjak bio pod uticajem Islamske države, piše nemački Fokus.

Put smrtonosnog kamiona

Nemački list Zajt (Videti:Der Weg des Trucks Zeit, 20. 12.) rekonstruiše put kamiona scania kojim su pogaženi ljudi na Božićnom vašaru u Berlinu.

Prošlog petka Vozač Lukaš U. ulazi u kabinu i startuje motor nakon što su radnici u čeličani u Torinu utovarili 15 tona strukturalnog čelika i kreće za Nemačku s namerom da se zaustavi u pogonu kompanije ThyssenKrupp u Berlinu. Lukaš U., (37 godina) živi sa ženom i 17 godina starim sinom u Poljskoj. On je krupan i 130 kilograma težak čovek koga kolege zovu "inspektor", zbog njegovog dobrog poznavanja pravnih finesa. On je u poslu 15 godina i mnogo je putovao po Evropi. Tamno sivi kamion scania firme Žuravski iz Sobjemišla, malog grada 45 kilometara jugoistočno od Šćećina je prošao samo 70.000 kilometara, pokazuje spidometar.

Posle tri dana vožnje Lukaš stiže u ponedeljak ujutru u 9 sati ujutru pred firmu Thyssen-Krupp u mirnoj ulici u pregrađu Berlina. Želi da istovari teret i da krene za Dansku, ali zaposleni u fabrici Thyssen-Krupp odbijaju zato što njihovo skladište još nije bilo spremno za prihvat i kažu mu da dođe sutra... Lukaš U. Parkira kamion u blizini. Njegov šef Arijel Zuravski izjavljuje da je do 15 ili 16 sati popodne znao šta se dešava s kamionom. Lukaš mu u to vreme šalje fotografiju iz kebabdžinice (Döner-Laden) u kojoj je ručao. Tada Zuravski gubi kontakt s njim...

Posle 15.44 neko pokušava da upali kamion. Od 16.32 do 17.37 mašina opet radi, kamion je nekoliko puta pomeran, kao da je neko pokušao da upozna vozilo, što iskusni vozači ne rade.

U 19.37 počinje zadnja vožnja ka centru Berlina pored fabrika, pore Tirgartena, ulicama sa više traka. Zajt zaključuje da se početnik ne bi lako snašao pomoću GPS vodiča, te pretpostavlja ili da je ubica ranije vežbao, ili da je naterao Lukaša da kontroliše kamion. U 20:02 kamion konačno uleće u masu na Breitšajdplacu. Kad je policija kasnija pregledala kamion našla je ustreljenog poljskog vozača na sedištu pored vozača.

Osoba koja radikalizuje ljude, propovednik salafista Abdurahman (Boban S.)

Tunišanin za kojim policija traga u vezi sa napadom u Berlinu je, prema navodima medija, jedno vrme živeo kod srpskog državljanina Bobana S. S. je opasni islamistički agitator iz Dortmunda koji je uhapšen u novembru.

Službe i policija dugo su u fokusu imale Bobana S. (36) iz Dortmunda. Još su 10. avgusta pretražili stan tog čoveka za kojeg mediji navode da je „nemački Srbin", koji ima pasoše obe zemlje. Ponegde piše da je „konvertit", ali se ne navodi da li je rođen u Nemačkoj ili Srbiji. Dva tima policije konačno su ga uhapsila 8. novembra u sklopu velike akcije protiv glavnih pomagača Islamske države u Nemačkoj. Boban S. Je, zajedno sa četvoricom drugih uhapšenih islamista, vrbovao mlade muslimane i pomagao im da stignu do Sirije ili Iraka gde su se pridruživali džihadistima.

„Konferencije" četvrtkom

S. nije bio centralni čovek mreže, ali ono što su medijima ispričale komšije iz Dortmunda, ne deluje nimalo naivno. U stanu od pedeset kvadrata, koji pripada Bobanovoj devojci Nadini H, su do prvog pretresa u avgustu redovno održavane „konferencije", sastanci sa istomišljenicima. Uvek bi se četvrtkom okupljali odvojeno ili muškarci dugih brada ili potpuno zabrađene žene. Susedi nisu znali da kažu šta je konkretno bila tema ovih sastanaka. Do pre otprilike četiri godine je, prenose komšije, ovaj par bio „potpuno normalan" i povremeno organizovao kućne žurke i sedeljke. Onda je sve namah prestalo, da bi susedi sreli Nadine H. pola godine kasnije, sada potpuno prekrivenu nikabom. Boban S. je tražio da ga zovu Abdurahman. Pod tim imenom je nastupao kao propovednik u jednoj prostoriji za molitve koji je vodio u Severnom gradu Dortmunda. O tome lokalni list Rurnahrihten piše da je „u Dortmundu, koji nije poznat kao uporište podržavalaca IS, strategija radikalnih salafista već godinama da održavaju konspirativne sastanke u privatnim prostorijama".

Čitaj Kuran! - jedna od akcija u Dortmundu

Savezno državno tužilaštvo tvrdi da je S. između ostalog imao zadatak da „istomišljenike i one spremne da putuju na front podučava arapskom jeziku i radikalno-islamskim sadržajima. To je imalo za cilj da stvori ideološku i jezičku osnovu za buduće delovanje pri Islamskoj državi, posebno za učešće u borbenim aktivnostima."

Pokrajinska Služba za zaštitu ustavnog poretka (pandan srpskoj BIA) označila je Bobana S. kao osobu koja radikalizuje ljude. „To znači da indoktriniraju na islamskim seminarima koji su zamaskirani kao turističke agencije ili privatne prostorije", kaže o tome Burhard Frajer, šef pokrajinske Službe u Severnoj Rajni-Vestfaliji. On Bobana S. označava jednim od predvodnika radikalizacije u pokrajini. „Zato je ovaj udarac koji smo im zadali tako važan."

Prvi čovek Abu Vala

Boban S. alias Abdurahman nije uhapšen u avgustu iako su i tada postojale konkretne sumnje. Pretpostavlja se da su nemački organi pričekali dok ne prikupe čvrste dokaze protiv čitave mreže koju je Ralf Jeger, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Severne-Rajne Vestfalije, označio grupom „salafista koji vuku konce" u podršci džihadistima. Istraga je počela prošle jeseni.

Prvi čovek mreže navodno je Iračanin Ahmad Abdulaziz Abdulah A. (32) poznat pod imenom Abu Vala. On je delovao u mestašcu Bad Zalcdetfurt kod grada Hideshajma u Donjoj Saksoniji. Uhapšeni kvintet je prilično šaren. Tako, pored Abu Vale i Bobana S, u njega spadaju i Turčin Hasan C. iz Duizburga, Ahmed F.J. iz Kameruna i Mahmud O. koji ima nemački pasoš.

Abu Vala je u svom poslu bio prilično uspešan. Pre podacima istrage, samo iz Hildeshajma, grada sa jedva 100.000 stanovnika, 26 mladića je otišlo da se pridruži teroristima u Iraku ili Siriji. Abu Vala ima svoj Jutjub kanal gde njegove poruke gleda po 40.000 ljudi, a razvio je čak i sopstvenu aplikaciju za pametne telefone Abu Walaa App preko koje zainteresovani mogu biti u kontaktu sa njim. „Ahmad Abdulaziz Abdulah A, koji sebe zove i Abu Vala, otvoreno se izjašnjava kao pristalica IS i u prošlosti je nastupao kao propovednik na brojnim skupovima salafista", saopštilo je Državno tužilaštvo u Karlsrueu.

Sukob u okviru scene

Nije prvi put da se taj 32-godišnjak optužuje za tako nešto. Kritike na njegov račun stigle su čak i iz islamističkih krugova. Islamistički propovednik Pjer Fogel, koji je u prošlosti osuđivao terorističke napade na Zapadu, zbog toga se našao na udaru Abu Vale. Fogel je potom objavio više video-poruka u kojima je otvoreno kritikovao IS i njihovu ideologiju. U jednoj od tih poruka vidi se zamagljeni lik Abu Vale, ali je poznavaocima islamističke scene bilo lako da ga prepoznaju. U toj poruci Iračanina optužuje za bliskost sa IS. Nakon toga je između njih dvojice izbio otvoreni sukob koji se odvijao preko društvenih mreža, prvenstveno preko Jutjuba. Na tim snimcima se Abu Vala uvek vidi samo s leđa, snima se preko njegovog ramena, tako da se lice ne vidi. Zbog toga je poznat i kao „propovednik bez lica".

Njegove video-poruke često počinju religioznim učenjem, potom zauzima mesto za radnim stolom. Cela glava umotana mu je crnom maramom, na ruci nosi srebrni sat, a pred njim je Kuran. Na jednom od snimaka odgovara na Fogelove optužbe navodeći da su „neki spremni na saradnju sa kafirima (nevernicima)" i na to da Umetu (zajednici muslimana) zadaju udarac u leđa, umesto da brinu kako da pomognu narodu Iraka i Sirije. Abu Vala ponavlja da nema ništa sa IS i to tokom celog snimka koji traje 54 minuta.

Za nemačke službe on je međutim islamistički provodažija broj 1 u zemlji. Očekuju se obuhvatne optužnice, ubedljivi dokazi i duga robija za sve koji su označeni delom mreže, pa i za Srbina Bobana S.

( Ko je Srbin koji vrbuje džihadiste, DW, 21. 12. 2016.

*Ovo je aktuelizovana verzija članka koji je objavljen 10. novembra ove godine.)

Iz Nemačke u Siriju i Irak otišle 572 osobe, kako bi se priključile džihadu, u Nemačkoj 549 opasnih i još 360 "relevantnih" - Motivi i putevi radikalizacije

Na pitanje koliki je broj islamista od kojih u Nemačkoj postoji opasnost , Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je u septembru ove godine odgovorio da ih ih je «toliko, kao nikada pre», da je zapravo pitanju je 520 osoba.

Pod naslovom Islamisti – izazov za pravnu državu, na sajtu Dojče vele 22. 12. ) piše da je od tada njihov broj još i povećan i da Nemačke službe bezbednosti trenutno barataju brojkom od 549 ljudi od kojih preti opasnost – to je u sredu (21.12.) u Berlinu izjavio portparol Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kao one osobe od kojih preti opasnost, De Mezijer je u septembru definisao osobe „kod kojih određene činjenice opravdavaju pretpostavku da će počiniti politički motivisano krivično delo od velikog značaja". Pored toga, tu su i 360 dodatnih osoba koje nemačke savezne pokrajine označavaju kao tzv. „relevantna lica" – dakle osobe koje bi možda mogle da pruže podršku priliko izvođenje teških političkih krivičnih dela.

Opasnost iz više pravaca

Terorističke pretnje trenutno stižu iz dva pravca, kaže ministar unutrašnjih poslova: s jedne strane, od onih koji su iz inostranstva prokrijumčareni u Evropu kako bi tu vršili teroristička krivična dela. S druge strane, od fanatizovanih pojedinaca iz same Nemačke. Njihova identifikacija predstavlja veliki problem, jer oni jedva i da komuniciraju sa drugim osobama. U svakom slučaju, obe grupe su opasne. „I opasnost od njih je, na žalost, realna," kaže De Mezijer.

Služba za zaštitu ustavnog poretka u svom godišnjem izveštaju za 2015. godinu navodi dve dodatne grupe iz kojih mogu da se regrutuju oni koji predstavljaju opasnost po bezbednost, a to su povratnici sa područja na kojima se vodi „džihad" i oni koji su sprečeni da otputuju u krizna područja na Bliskom istoku. U izveštaju se navodi da opasnost postoji zbog migracija ka Evropi: „S obzirom na stalna migraciona kretanja ka Nemačkoj, može se poći od toga da bi među izbeglicama mogli da se nađu aktivni bivši članovi, pomagači ili simpatizeri terorističkih organizacija, kao i pojedinci s ekstremističkim stavovima i/ili islamistički motivisani ratni zločinci."

U izveštaju se kao posebno opasne navode poteškoće sa, u Nemačkoj etabliranim salafističkim pokretima. Oni u Nemačkoj, za razliku od islamskih zemalja, ne moraju da imaju bilo kakvih obzira prema muslimanskoj tradiciji. Drugačije rečeno: lideri pokreta mogu da formiraju ideološko-religijsku atmosferu prema sopstvenim ubeđenjima. S obzirom na to da Nemačkoj nedostaju etablirani teološki autoriteti, tu ulogu preuzimaju divlja tumačenja teologije.

Arhitekte pojedinih grupa, mogu da religijske i političke želje odrede prema sopstvenom nahođenju i da ih prilagode svojim potrebama. Takva „divlja" teologija ima svoje prednosti, jer može da se prilagodi potrebama potencijalnih članova. Ona je fleksibilna i može mnogo lakše da odgovori na brojna očekivanja, nego etabliran i kodifikovan nauk.

Regrutovanje novih članova stalno se unapređuje, kaže politikolog i sociolog Martin Kal sa Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku pri Univerzitetu Hamburg (IFSH). Krugovih potencijalnih džihadista obuhvataju osobe sasvim različitih profila: „Reč je, najčešće, o mlađim muškarcima muslimanske vere. To je već skoro čitav sociološki presek". Što se tiče obrazovanja i uspeha, postoje tendencije koje se stalno ponavljaju. Većina počinilaca tako uglavnom dolazi sa donjih društvenih lestvica. „Uprkos tome, postoji široka socijalna slojevitost", naglašava Kal.

Tako recimo, kaže hamburški sociolog, ne možemo reći da su osobe koje dolaze iz socijalno loših uslova posebno opasne. „Postoje i džihadisti koji stižu iz dobrih socijalnih prilika".

Faktori radikalizacije

Istovremeno, Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA), u studiji objavljenoj u oktobru 2016. godine, upućuje na neke fenomene koji se intenzivno pojavljuju tokom procesa radikalizacije. Nemačke službe bezbednosti procenjuju da su od 2014. godine u Siriju i Irak otišle 572 osobe. Tu se ubrajaju i kontakti u određenim džamijama (48%), posete džihadističkim stranicama na internetu (44%), tzv. seminarima o islamu (27%) ili akcijama podele Kurana, kao što je organizacija projekta „Čitaj!" (24%). Otprilike petina radikalizuje se preko članova porodice.

Vlasti su zabrinute zbog rada organizacija kao što je u međuvremenu zabranjeno, udruženje „Prava religija" (DWR). Ta organizacija je, kako je u svom izveštaju 2015. godine navela Služba za zaštitu ustavnog poretka, očigledno sarađivala sa džihadističkim grupacijama. „Upadljivo je da se nemali broj učesnika akcije podele Kurana pod nazivom ’Čitaj!’, toliko radikalizovao da su otputovali u Siriju ili Irak kako bi se priključili džihadu."

„Nema jednostavnog rešenja"

Motivi i putevi tokom procesa radikalizacije, do izvođenja nasilnih dela, su brojni. Oni se u biografiji svake radikalizovane osobe uvek slažu na neki novi način. Zbog toga su, kaže politikolog i sociolog Martin Kal, službe bezbednosti pred velikim problemima. „Protiv toga ne postoji jedan lek."

Na međunarodnom nivou sada postoji talas nasilja. Ono animira čitav niz osoba da, ili da se svrstaju među simpatizere džihadista, ili da im se priključe. Odvratiti te osobe od njihovih namera i njihove slike sveta je dugotrajan i kompleksan poduhvat, kaže Kal. „Za neke probleme ne postoje jednostavna rešenja – i takva ne sme da obeća ni nauka, ni politika."

( Islamisti – izazov za pravnu državu, na sajtu Dojče vele 22. 12. )

Anis Amri, čovek sa dva imena...

Anis Amri (24), visok 178 santimetara, težak oko 75 kilograma, crna kosa, kestenjaste oči, čovek sa barem dva lažna imena, bio je birokratskim rečnikom kazano poznat policiji. Itekako poznat. Dojče vele ( Traži se Anis Amri, DW, 21. 12. 2016 ) navodi da je dugo je bio pod prismotrom, da je bio je u pritvoru, da je tražio je azil – ali onda je nestao sa radara i sada je najtraženiji čovek u zemlji, da je za kvalitetne informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja policija nudila 100.000 evra, ali i upozoravla da je opasan i verovatno naoružan, da je u kabini šlepera kojim je u ponedeljak izveden napad na božićni vašar u Berlinu pronađeni su dokumenti na kojima piše – Anis Amri, te da su njegovi otisci su na vratima kamiona sa vozačeve strane…

U četvrtak rano ujutru je policija sprovela raciju u jednom izbegličkom domu Emerihu, na krajnjem zapadu Nemačke, gde je Amri zvanično bio prijavljen. Pretražuju se i lokacije u Dortmundu. Danske kolege su pretražile jedan trajekt ka Švedskoj. Brat osumnjičenog , Abdelkader Amri, zamolio je begunca putem Asošiejted presa da se preda. „Ako se dokaže da je umešan u napad, odreći ćemo ga se", rekao je on. Porodica je, dodaje, potresena informacijama iz Nemačke. Brat pretpostavlja da je Anis radikalizovan u italijanskom zatvoru gde je odležao nekoliko godina.

Tunis blokirao deportaciju

Prema informacijama agencije Frans pres, Amri je još kao tinejdžer u Tunisu nekoliko puta hapšen zbog delikata sa drogom. U aprilu 2011. je otišao u Italiju, kako javljaju tamošnji mediji. Tamo je ubrzo osuđen na četiri godine zatvora zbog podmetanja požara u jednoj školi. Kaznu je izdržavao u sicilijanskim gradovima Palermu i Kataniji, da bi u maju 2015. bio prebačen u deportacioni pritvor u gradu Kaltaniseti. Nekoliko sedmica kasnije je pušten – i otišao je u Nemačku.

Amri je u julu prošle godine stigao u Nemačku, a ovog aprila je zatražio azil. Zahtev je – kako obično biva sa došljacima iz severne Afrike – odbijen kao neosnovan, ali je u mestašcu Kleve u Porajnju ovom čoveku izdat takozvani Duldung. To je privremena dozvola boravka do moguće deportacije. Nevolja je u tome što deportacija u datom trenutku nije bila moguća.

Racija u Dortmundu (četvrtak, 22.12)

Tunišanin naime nije više posedovao važeći pasoš, a Tunis nije priznavao da je u pitanju njihov državljanin i odbijao je da mu izda nove papire. To nije novost – zemlje Magreba, uprkos dogovorima sa Nemačkom, često sporo ili nikako izdaju nove dokumente za svoje državljane koji treba da budu deportovani nazad. Nemačkim službama su ruke bile vezane jer nisu imali gde da proteraju čoveka bez ikakvih papira. „Papiri su konačno stigli danas. Tu okolnost neću dalje komentarisati", rekao je juče Ralf Jeger, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Severne-Rajne Vestfalije.

Amri je za nekoliko meseci u Nemačkoj dospeo na prilično ekskluzivnu listu Saveznog ureda za kriminalistiku. U pitanju je lista osoba za koje postoji sumnja da bi mogli da izvrše politički motivisana teška krivična dela. Ponešto uprošćeno, to je lista potencijalnih terorista. Trenutno broji 549 imena, polovina opasnih nalazi se u Nemačkoj, a od toga je 80 u zatvoru. Anis Amri nije bio u zatvoru, već je od marta do septembra ove godine bio pod prismotrom zbog informacija da planira nabavku automatskog oružja. Prema navodima berlinskog tužilaštva, nije bilo novih podataka koji bi potkrepili sumnju da Amri planira oružani teroristički napad, pa se od mera nadzora odustalo.

Jednom je Amri čak i uhapšen, kako piše Njujork tajms. Bilo je to u avgustu ove godine u Fridrihshafenu gde je uhvaćen sa falsifikovanim italijanskim papirima. Ali i tada je pušten. U ilegalu je, prema informacijama Zidojče cajtunga, otišao početkom decembra kada mu se gubi svaki trag.

Osumnjičeni za napad iz Berlina se na zapadu Nemačke kretao u krugu salafističkog propovednika Abu Vale koji je uhapšen početkom novembra pod sumnjom da predvodi mrežu podrške Islamskoj državi u Nemačkoj. Vala je poznat kao čovek bez lica zbog običaja da svoje propovedi drži leđima okrenut kameri i zatim ih postavlja na Jutjub i druge platforme. Prema saznanjima istražitelja, on je regrutovao borce za džihad i praktično pomagao radikalizovanim muslimanima da otputuju u Siriju ili Irak i pridruže se Islamskoj državi.

U najužem krugu islamističkih agitatora koji su uhapšeni istog dana kada i Abu Vala bio je i Boban S. za kojeg nemački mediji pišu da je srpskog porekla te da ima pasoš i Srbije i Nemačke. Taj islamista koji je u Dortmundu delovao pod imenom Abdurrahman organizovao je konspirativne sastanke u svom stanu. Navodno je neko vreme Anis Amri živeo u Dortmundu kod Bobana S.

Kontakt sa Islamskom državom?

Amri je na američkoj crnoj listi i ne bi mogao da uđe u SAD, piše Njujork tajms pozivajući se na američke obaveštajne krugove. Tunišanin je, prema tom izvoru, na internetu istraživao kako se prave eksplozivi i barem jednom je bio u direktnom kontaktu sa članovima Islamske države putem aplikacije za razmenu poruka Telegram Messenger. Nejasno je kada se to desilo.

Nemački zvaničnici će sada morati da odgovore na neprijatna pitanja. Kako je moguće da čovek sa ovakvom biografijom slobodno šetka zemljom iako se zna da koristi više identiteta? Šta neko treba da uradi kako bi konačno bio strpan u zatvor? „Nemogućnost da se Amri zadrži u pritvoru i deportuje ukazuje da Nemačka – zemlja ponosna na svoju efikasnost – pati od istih problema kao Francuska i Belgija tako što dopušta ljudima poznatim vlastima da izvode dela užasnog nasilja", piše Njujork tajms.

Biće još pitanja. Recimo da li je trebalo ranije javno izneti identitet Tunišanina, čiji su dokumenti pronađeni u kamionu? Luc Bahman, predvodnik desničarskog pokreta Pegida, na Tviteru je samo dva sata nakon napada napisao da je napadač Tunišanin, i pohvalio se da je te informacije dobio od insajdera u policiji. Pa ipak, istraga se najpre koncentrisala na Pakistanca koji je uhapšen nedaleko od Spomen-crkve cara Vilhelma, ali e u utorak ispostavilo da on nema ništa sa napadom.

Drugo je pitanje ko jednom antisistemskom desničaru dostavlja osetljive informacije iz policije. A sasvim treće: da li je moguće da je terorista koji uspe da ubije 12 ljudi toliko smotan da izgubi novčanik sa dokumentima na mestu zločina? Zato su juče svi poslanici Odbora za unutrašnja pitanja Bundestaga nakon hitne sednice upozorili: Anis Amri je tek osumnjičen – ne mora da znači da je počinilac.

( Traži se Anis Amri, DW, 21. 12. 2016 )


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Prvi osumnjičeni pušten iz pritvora, potraga za pravim počiniocem

BBC citira nemačkog šefa policije Klausa Kanta koji nije mogao da potvrdi da je uhapšeni emigrant bio vozač kamiona…( Berlin attack: Lorry driver suspect 'denies involvement' BBC, 20.12.2016 )

Osumjičeni za napad poriče optužbe, prenosi agencija dpa informacije iz bezbenjačkih krugova.

Čovek za kojeg mediji javljaju da je Pakistanac (23) koji je došao kao izbeglica verovatno bio vozač kamiona kojim je izvršen napad a koji je bio uhapšen kod berlinskog zoovrta, pušten iz pritvora i da je nastavljena potraga za pravim počiniocem za koga se pretpostavlja da je naoružan. To je potvrđeno izjavom nemačkog federalnog tužioca.

Pojačano je prisustvo na području Berlina i pokrajine Brandenburg, na aerodromima Tegel i Šenefeld i železničkim stanicama. Pojačane su mere u pojasu od 30 kilometara ka granici sa Poljskom. Ranije je načelnik berlinske policije Klaus Kant rekao da je moguće da je opasni naoružni počinilac još uvek slobodan na teritoriji Berlina.

Poljski zvaničnici prenose da je šofer koji je pronađen mrtav na licu mesta ubijen vatrenim oružjem, a da je prethodno otet zajedno sa vozilom poljske špedicije koje je u Berlinu čekalo da isporuče metalne profile uvezene iz Italije. Nemački zvaničnici to za sada nisu potvrdili, ali je zvanično saopšteno da je među 12 mrtvih na vašaru i osoba sa prostrelnim ranama. Policija je širom Nemačke u pripravnosti.

Vojnik Islamske države izveo je operaciju u Berlinu kao odgovor na pozive da se uzmu na nišan građani zemalja članica koalicije - objavila je na internetu agencija Amak, koja je povezana s tom džihadističkom organizacijom...

Autor nedeljnika Cajt i poznavalac Bliskog istoka Jasin Mušarbaš tvrdi da Islamska država (još uvek) nije preuzela odgovornost za napad, iako su o tome javili neki mediji, prenosi Dojče vele...

( Naoružani napadač još u bekstvu? DW )

Policija traga za Tunišaninom čiji su dokumenti navodno pronađeni u kabini kamiona. Više medija javlja da je u pitanju Anis A. rođen 1992. On je navodno poznat policiji pod tim i još dva lažna imena. Azil je u Nemačkoj zatražio u aprilu ove godine i dobio je privremenu dozvolu ostanka. Boravio je u Berlinu i pokrajini Severna Rajna-Vestfalija i navodno spada u mrežu propovednika Abu Vale koji je nedavno uhapšen i smatra se jednim od najvažnijih islamističkih agitatora u Nemačkoj. Policija nije potvrdila ove informacije, javio je Dojče vele 21. demembra ( Videti: Policija traga za Tunišaninom , DW).

Dokumenti pronađeni u kamionu ukazuju na jednog Tunišanina koji je u aprilu tražio azil u Nemačkoj.

U pitanju je Tunišanin poznat policiji od početka ove godine. Pojavljuje se pod tri različita imena – Anis A, Ahmed A. i Mohamed H. Različiti su i podaci o godinama pa se pretpostavlja da ima između 21 i 23 godine. Njegova dokumenta pronađena su u kabini kamiona koji je korišćen u napadu u Berlinu u ponedeljak. U pitanju je takozvani Duldung, to jest privremenu boravišnu dozvolu koja znači odlaganje deportacije. Političar bavarskih konzervativaca Štefan Majer rekao je da je tom Tunišaninu odbijen zahtev za azil.

Dokumenti pronađeni u kamionu izdati su u mestašcu Kleve u Porajnju gde postoji salafistički centar. Tunišanin je navodno spadao u okruženje opasnog islamističkog agitatora Abu Vale koji je uhapšen u novembru. Potraga za njim traje u Berlinu i na zapadu zemlje, a policija je obišla i bolnice zbog sumnje da bi on mogao da bude među povređenima.

Prema navodima nekih medija, osumnjičeni je jedno vreme živeo kod srpskog državljanina Bobana S. u Dortmundu. Boban S, o kojem je DW već pisao, takođe je jedan od važnih regrutera džihadista u Nemačkoj i uhapšen je zajedno sa Abu Valom.

Islamska država tvrdi da stoji iza napada...

( Tunišanin živeo kod „srpskog" islamiste?, DW)

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine