Jedna od najbizarnijih priča ove godine došla je iz Gane, gde je pre neki dan otkriveno da je u Akri, glavnom gradu ove zemlje, celu deceniju funkcionisala lažna ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Ružičasta dvospratnica u predgrađu Akre spolja je ličila na pravu ambasadu, sa sve zastavom, a unutra su neki Turci glumili konzularne službenike, izdavali lažne vize i radne dozvole i, naravno, sve to masno naplaćivali. Naivni Ganci, uglavnom iz provincije, plaćali su i po 6000 dolara za ova dokumenta.

Za razliku od pravih Amerikanaca, koji su bili blaženo nesvesni da imaju suparnike, vlasti u Gani su znale za ovu opeaciju, ali su bile potplaćene da gledaju na drugu stranu. Postojala je i lažna holandska ambasada, koju je takođe uspostavila grupa organizovanih kriminalaca iz Turske, koja je izdavala šengenske vize. Obe „ambasade" su izdavale i lažne pasoše, koji su pravljeni u podrumu jedne krojačke radnje, gde je nađena i specijalna mašina za prošivanje dokumenata. Amerikanci i Holanđani trenutno istražuju da li su i neki njihovi službenici bili umešani u prevaru, jer se ispostavilo da su osim lažnih, Turci uz doplatu obezbeđivali i prave vize. Kako je cela šema funkcionisala verovatno se nikada neće saznati, pošto su tuski „diplomati" uspeli da pobegnu jer im je neko dojavio da se sprema racija.

Ova priča neodoljivo podseća na stari skeč iz serije „Monti Pajton", kada engleski turista, nakon što se u Pekingu našao u nevolji, traži spas u britanskoj ambasadi, ali shvata da se našao u klopci kad se ispostavi da su svi službenici, uključujući navodnog ambasadora, Kinezi koji glume Engleze. Nije isklučeno da su turski kriminalci dobili ideju upravo gledajući Pajtonovce.

Američka ambasada i misija Evropske unije u Beogradu nisu lažna, a Kajl Skot i Majkl Davenport su pravi ambasadori, ali su izvor neprestanih glavobolja za predsednika vlade Aleksandra Vučića. Ako je verovati Vučiću bliskim medijima, a i samom premijeru, njih dvojica stalno šuruju sa opozicijom, finansiraju rušilačke demonstracije i čine sve da Srbiju destabilizuju i izazovu haos i građanski rat. Vučić se pre neki dan na skupu kome je prisustvovao i Davenport brecnuo da ga uopšte ne zanima mišljenje evropskog ambasadora. Potpredsednica Srpske napredne stranke Marija Obradović je tim povodom izjavila da je Vučić tokom susreta sa evropskim komesarom za pregovore o proširenju Johanesom Hanom tržio da ovaj učini nešto u vezi sa nesnosnim Davenportom.

Taj će apel najverovatnije ostati neuslišen, jer šefove delegacija EU u svetu ne imenuje komesar Han, nego visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. Umesto jalovih žalbi, zar ne bi bilo jednostavnije da vlada Srbije u Beogradu, negde dalje od centra, otvori svoje verzije američke i evropske misije i tamo instalira ambasadore koji bi joj bili po meri. To ne bi nužno morali da budu Srbi: našli bi se valjda neki Englez i Amerikanac koji bi za skroman honorar javno hvalili Vučićeve reforme, njegovu državničku mudrost i doprinos razvoju međunarodnih odnosa. Uz to bi imali i zadatak da se u specijalnim televizijskim emisijama pojavljuju u društvu glavnog urednika „Informera" i kritikuju srpsku opoziciju i nevladine organizacije.

Skot i Davenport verovatno ne bi bili oduševljeni tom idejom, ali oni su već ionako navikli na svakojaka poniženja. Možda bi im čak i laknulo, jer ne bi više bilo potrebe da ih razvlače po medijskom blatu: Srbija bi konačno dobila ambasadore kakve zaslužuje.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine