6.12.2016. Aprilski izbori

piše: Miloš Vasić

Aprililili! Uvertira za taj slatki aprilski šlager započela je skoro godinu dana ranije, to jest pre mogućeg datuma predsedničkih izbora, za koje kažu da bi mogli doći 9. aprila – ako ne lažu. Izvežbani spin-doktori vladajuće ekipice osećaju da će predsednički neizbežni izbori doneti određene rizike, pa su se upustili u dalje spinovanje, ne bi li slomili mozak ionako zabezeknutoj javnosti.

Kao prvo, počela je licitacija sa mogućim kandidatima za fotelju i ostalu imovinu Predsednika Republike Srbije. Pritom niko od prozvanih i izvikanih „kandidata" nije pokazao ni najmanju nameru da se kandiduje – barem ne još, do sada. To treba preventivno kontrolisati, to treba kanalisati na vreme u kanale koji ovoj vlasti odgovaraju. Tako su se jedni setili Vuka Jeremića, bivšeg „predsednika sveta" i umalo generalnog sekretara UN. Drugi pominju Dosta je bilo i njihove moguće, ali nikada precizirane, kandidate nestranačkog tipa, poput akademika Teodorovića; niko od njih još nije pokazao nameru da se zaista i kandiduje.

Najodvratnija je kampanja koja Zaštitnika građana Sašu Jankovića proglašava već gotovim i završenim kandidatom. O njemu kao o „kandidatu" drobe svi od reda: Vučić, njegova ekipica, odgovarajući tabloidi i „analitičari" u civilu. Izvestan broj uglednih i nespornih ljudi potpisao je i podastro Saši Jankoviću sugestiju da se kandiduje za predsednika: Bio je to potez nepromišljen i brzoplet, mada s najboljom namerom – ako jeste. Saša Janković našao se – očito – u neprilici: podrška od tako nespornih i uglednih ljudi obavezuje, ali zdrav razum ima primedbu. Nepromišljenost tog apela – uz sve najbolje namere – očituje se u jednostavnoj političkoj činjenici da direktno ide na ruku Vučićevoj preventivnoj kampanji: da Sašu Jankovića prvo izviče za „kandidata", onda ga izgrdi zbog ovoga i onoga i na kraju trijumfuje sve i ako se Janković pojavi kao kandidat i – logično – izgubi, ili ako se ne kandiduje uopšte, pa ispadne „kukavica", videćete već.

Saša Janković, kome za sada (a ja se nadam ni u skorije vreme) ne pada na pamet da se kandiduje, smeta Vučiću, njegovim kompanjonima i consiglierima već jedno duže vreme, pa ga – s tim u skladu – pljuju i napadaju bez ikakvih obzira i svim sredstvima. Proglasiti Jankovića za predsedničkog „kandidata" odmah i pre nego što se on kandiduje, samo je još jedan kamen u davno započetom kamenovanju Saše Jankovića. Pridružiti se toj jevtinoj podvali Vučićevog režima i nasesti na očitu marketinšku nameštaljku sa jasnim krajnjim ciljem – nije baš najinteligentniji potez, da oprostite...

Onda je ubačena i ideja da se istovremeno – i uštede radi – obave još jedni parlamentarni izbori. To je, naravno, još jedan probni balon, tek da vidimo može li nam i to poći ra rukom. A zašto ne bi? Ionako smo sigurni u našu većinu, pa zašto da ne produžimo mandat ove vlasti za još četiri godine? Vučić je nešto promrmljao o „mandatu do 2020. godine". Vučić je u ponedeljak uveče citirao Hemingveja („Znate li vi ko je Hemingvej?"): ko pobeđuje, taj treba da nastavi da pobeđuje. Eto nama izbora u aprilu.

A ko nasedne na priču da ima šanse protiv Vučićevog kandidata – bilo koga, može i Žika Obretković – taj se sam okliznuo i sam se razbio. Treba, naime, da prođe još neko vreme dok politika u Srbiji ne sazri do mogućnosti pravih izbora, a ne ovih izvikanih, nametnutih silom i s namerom da se politika obesmisli – kao da već nije obesmišljena do besmisla. Besmisao njima ne smeta: eto vam Savamale ako ne verujete.