U Srbiji je već postao manir da vlast na svaku reč kritike odgovara pitanjem koje počinje sa „A nije vam smetalo kad..." Ako ih neko pita zašto maltretiraju ono malo parlamentarne opozicije, oni se sete kako su demokrate onomad najurile poslanički klub Demokratske stranke Srbije iz Narodne Skupštine, kad se povede reč o malverzacijama, oni se sete 24 sporne privatizacije, itd. Od javnosti se traži da zaboravi „mladalačke zablude" i „trenutke slabosti" premijera Aleksandra Vučića iz vremena pre nego što su oko glave počele da mu kruže evropske zvezdice, ali on sam ne zaboravlja ništa, niti ikome oprašta.

Vučić je pre dva dana otišao korak dalje kada je, govoreći o protestu grupe oficira koji su ispred Vlade tražili bolje uslove rada rekao sledeće: Mislite da se plašim protesta? Sad će vojska da protestuje, pa policija, pa će da me smene...Para imamo koliko imamo, a možete da govorite šta god hoćete" poručio je i osvrnuo se na komentare i pisanje pojedinih medija rečima: "A bila vam je (vojska) sila kada su izlazili da protestuju protiv Đinđića, a sad nije sila, nego je mila zato što je protiv Vučića. Zato što imate različite aršine, zato što je kad je protiv Đinđića onda to strašna i jeziva sila, pa kako se to dogodilo, a kada protestuju protiv Vučića, samo što neće da kažu da je protiv Vučića, jer bi ih bilo još manje, onda je to divno, veličanstveni protest".

Postavlja se pitanje na šta je premijer mislio, jer koliko se zna, za vreme kratkotrajne Đinđićeve vladavine vojska nije protestovala protiv njega, a i zašto bi kad je bila u nadležnosti tadašnjeg saveznog predsednika Vojislava Koštunice. Bila je, međutim, jedna demonstracija sile (što nije isto što i protest) od strane do zuba naoružanih i uniformisanih lica koja su spolja ličila na vojsku, ali su u stvari bili kriminalna organizacija pod vođstvom Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića, šefa Zemunskog klana. Tada je Jedinica za specijalne operacije blokirala deo auto-puta kod Sava centra kako bi izdejstvovali smenu rukovodstva Državne bezbednosti i instalirala svoje ljude umesto njih.

Mnogima je ova pobuna zaista delovala strašno, pogotovo onima koji su znali ponešto o sastavu Jedinice i njenoj istoriji. Samo je Koštunica javno izrazio svoje simpatije za njih, istorijskom opaskom o lekarima u belim mantilima. Ne zna se šta je o pobuni u to vreme mislio Vučić, ali je njegov tadašnji šef Vojislav Šešelj javno ćutao, a tajno se svako malo sastajao sa Spasojevićem, navodno da bi igrali šah.

Petnaest godina kasnije, sudski proces protiv učesnika pobune JSO je još u toku, ali ono što i bez suda znamo da je taj čin bio prvi u lancu događaja koji se zvavšio tako što je po Ulemekovom i Spasojevićevom naređenju Đinđića ubio potpukovnik JSO Zvezdan Jovanović. To ubistvo, pak, imalo je za posledicu stagnaciju, a zatim i stvaranje uslova da Vučić postane najjači političar u Srbiji, koji će već koliko sutra otkriti spomenik tom istom Đinđiću. Nije li to divno?

Kada je reč o protestima vojske, one prave, sada, niko od malobrojnih javnih ličnosti koji ga je podržao nije rekao da je divno što to rade, već da je tužno što su oficiri dovedeni u položaj da na taj način skreću pažnju na očajno stanje u toj instituciji. Za premijera, njegove ministre i njegove medije, stvar je jasna: protest je u režiji spoljnjeg faktora i uperen je direktno protiv Vučića, kako bi se u Srbiji izazvao haos, krvoproliće i građanski rat. Baš kao što je u Vučićevoj Srbiji svaki glas neslaganja sa njim, od pitanja ko je rušio Savamalu pa do nečije opaske na tviteru, deo paklenog plana za rušenje legalno izabrane vlasti u cilju sveopšteg uništenja. E, živeti u takvoj atmosferi je zaista strašno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine