Tramp je u predizbornoj kampanji uz Kubu pominjao i Iran, govoreći da će suspendovati sporazum o otopljavanju odnosa sa Havanom, ali i onaj sa Teheranom oko korišćenja nuklearne energije, koji je bar donekle relaksirao situaciju na Bliskom i Srednjem istoku, inače na rubu pucanja sa tragičnim posledicama

U komentaru objavljenom 22. marta ove godine pod naslovom „I Kuba i Iran", posvećenom poseti Baraka Obame Kubi i sporazumu koji je označio otopljavanje odnosa između Vašingtona i Havane posle skoro 60 godina gledanja preko nišana, potpisnik ovih redova je optimistički napisao: „Jasno je da je neprijateljstvo koje traje od pobede Fidela Kastra i njegovih sledbenika daleke 1959. godine završeno, valjda nepovratno."

Nije prošlo ni devet meseci, a pomenuto „nepovratno" se opasno ljulja. „Ako Kuba nije voljna da napravi bolji sporazum za kubanski narod, kubanski narod koji živi u Americi i cele SAD, poništiću dogovor", objavio je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp dva dana pošto je preminuo Fidel Kastro. Trampovi saradnici su tercirali. Rajns Pribus, budući šef Trampovog kabineta, rekao je da će nova administracija revidirati politiku otvaranja prema Kubi ukoliko kubanska vlada ne promeni kurs. „Trenutni aranžman između SAD i Kube, koji je uspostavio odlazeći američki predsednik Barak Obama, donosi dobrobiti jedino Kubi," rekao je Pribus. On je precizirao da Tramp želi da vidi da Kuba ide „u dobrom pravcu, recimo po pitanju verskih sloboda, kako bi nastavio diplomatske odnose sa tom zemljom". „Represija, otvoreno tržište, sloboda veroispovesti, politički zatvorenici - to su stvari koje moraju da se promene da bi se uspostavili otvoreni odnosi, i to je ono u šta Tramp veruje i tome će da teži", rekao je Pribus za „Foks njuz sandej".

Koliko je politika pomirenja na klimavim nogama pokazale su i izjave uskoro bivšeg i budućeg šefa Bele kuće posle Kastrove smrti. Barak Obama je u uzdržanoj i pristojnoj poruci rekao da će istorija pokazati i proceniti ogroman uticaj Fidela Kastra na Kubu i svet, izjavio saučešće Kastrovoj porodici, kazao da u ovom trenutku Amerika pruža ruku prijateljstva kubanskom narodu. „Za vreme mog mandata, radio sam na ostavljanju prošlosti za nama i stvaranju budućnosti u kojoj odnosi dve države nisu definisane razlikama, već stvarima koje delimo kao komšije i prijatelji", rekao je Obama, dodajući da su prethodnih šest decenija odnose SAD i Kube obeležile nesloga i duboka politička neslaganja, ali da to treba ostaviti u prošlosti. „Kubanski narod mora da zna da im je Amerika prijatelj i partner", zaključio je Obama, ali njegove reči su nestale u zaglušujućoj buci koju prave novi predsednik i njegovi sledbenici.

Donald Tramp je preminulog vođu kubanske revolucije nazvao „brutalnim diktatorom koji je ugnjetavao svoj narod skoro šest decenija", i dodao da će njegov kabinet učiniti sve što može kako bi kubanskom narodu obezbedio slobodu i prosperitet. „Iako tragedije, smrti i bol koje je uzrokovao Kastro ne mogu biti izbrisani, američka administracija će učiniti sve što može kako bi Kubancima osigurala početak puta ka slobodi i napretku", rekao je Tramp i dodao da je Kastro u nasleđe ostavio „smrtonosne odrede, krađe, nezamislivu patnju, siromaštvo i poricanje fundamentalnih ljudskih prava". Prema njegovim rečima, „iako Kuba ostaje totalitarno ostrvo, Kastrova smrt će obeležiti sklanjanje od strahota koje su predugo trpljene, a ka budućnosti u kojoj će divni kubanski narod konačno živeti u slobodi koja tako zaslužuje".

Još direktniji bio je novoizabrani potpredsednik SAD Majk Pens. „Tiranin Kastro je mrtav. Nova nada sviće. Bićemo uz ugnjetavani kubanski narod zarad slobodne i demokratske Kube. Viva Cuba Libre (Živela slobodna Kuba)!", napisao je Pens na Tviteru.

Tramp može da poništi Obaminu politiku otvaranja prema Kubi bez pomoći Kongresa, jer je ona uvedena izvršnom naredbom, a ne zakonom. Da je odobrenje Kongresa bilo potrebno, pitanje je da li bi ga Obama i dobio, previše je jak lobi kubanskih emigranata u SAD i jastrebova koji smatraju da hladni rat još traje. Zato je verovatno Obama i posegao za izvršnom naredbom, činilo se da će bar sporazum sa Kubom, kao i onaj sa Iranom, makar donekle izbrisati gorak ukus izneverenih obećanja o zatvaranje zloglasnog zatvora Gvantanama na Kubi, kraju američkog vojnog angažovanja u Iraku i Avganistanu, miru i saradnji među narodima...

Već mnogo puta je rečeno da spoljna politika velikih sila liči na nosač aviona koji teško menja pravac, a i kada ga menja to čini polako. Postupanje Obamine administracije bilo je očit dokaz za to, od početka otopljavanja odnosa sa Kubom, uz posredovanje pape Franje, do ovogodišnje Obamine posete Havani protekle su tri godine, a neprijateljstvo dve zemlje izgubilo je smisao još padom Berlinskog zida 1989. godine i raspadom Sovjetskog Saveza.

Još veći rezultat Obamine administracije bilo je otopljavanje odnosa sa Iranom, jer nivo izuzetno aktivnog neprijateljstva sa Teheranom traje nesmanjenim intenzitetom od 1979. i pobede Islamske revolucije. Značaj tog otopljavanja ne umanjuje činjenica da je do njega došlo zbog toga što se situacija u Iraku i Siriji otela kontroli jačanjem Islamske države – svetski mir je od popuštanja zategnutih odnosa SAD i Irana profitirao mnogo više nego od sporazuma Vašingtona i Havane.

No, Tramp je u predizbornoj kampanji uz Kubu pominjao i Iran, govoreći da će suspendovati sporazum sa ovom zemljom oko korišćenja nuklearne energije, koji je bar donekle relaksirao situaciju na Bliskom i Srednjem istoku, inače na rubu pucanja sa tragičnim posledicama. Komentar pomenut na početku ovog teksta završen je rečenicom: „Ostaće zabeleženo da je moguće da u svetskoj politici razum bar ponekad trijumfuje, kakvi god interesi stajali iza toga". Nažalost, opet se ispostavilo se da su pobede razuma em retke, em kratko traju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine