Autor

24.11.2016. >

Tri deteta i helikopter

Premijer Aleksandar Vučić bio je juče u sedištu NATO u Briselu i tamo se sastao sa Generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom i predstavnicima Atlantskog saveta, političkog krila Alijanse. Sudeći po zajedničkoj konferenciji za štampu, poseta je bila izuzetno uspešna: pljuštali su komplimenti sa obe strane, Stoltenberg je nahvalio Srbiju zbog „izvoza stabilnosti" kroz učešće u vežbama NATO-a, a Vućić se, između ostalog, posebno zahvalio KFOR-u, NATO misiji na Kosovu, koja je dva dana ranije helikopterom prebacila teško bolesnu srpsku bebu iz Prištine u Beograd.

I zaista, prema saopštenju KFOR-a, beba iz Gračanice je sa infekcijom srca i pluća je najpre prebačena u Univerzitetski klinički centar u Prištini, da bi nakon što je tamo stabilizovana, na zahtev roditelja prevezena u Beograd specijalnim ambulantnim helikopterom MEDEVAC UH60. Evakuacija je uspešno sprovedena zahvaljujući hitro uspostavljenoj saradnji između KFOR-a i vlasti Srbije, kaže se u saopštenju.

Čovek bi morao da bude bezosećajni cinik i sumnjalo (kao potpisnik ovih redova) pa da mu, umesto da se razneži nad tom pričom, padne na pamet da se ovaj događaj nekako zgodno namestio baš uoči Vučićevog puta u Brisel. A zatim da se, srca kamenoga, ne priseti da je KFOR već sedamnaest godina na Kosovu i da je u tom periodu sigurno bilo slučajeva koji su zahtevali sličnu evakuaciju, ali da je ovo prvi put da je specijalni helikopter leteo iz Prištine za Beograd.

Potom bi taj pokvarenjak, jer i ne zna za bolje, počeo da prebira po sećanju, gde bi mu se odmah ukazala slika Vučića, tada još vicepremijera, koji se s detetom u naručju (dobro, ne baš bebom) probija kroz mećavu ka vojnom helikopteru koji se sprema da poleti. To je bilo, sećate se, u februaru 2014. kod Feketića, a dečak je bio Albanac – eto zgodne simetrije, a još zgodnije je bilo što su se kod Feketića zadesile i kamere RTS-a, da snime tu skraćenu verziju Igmanskog marša.

Onda bi se podmuklo dosetio da je bila još jedna beba – ona koja nije preživela – u vojnom helikopteru koji se srušio prilikom sletanja na Surčin 13. marta prošle godine, kada je život izgubilo još šest osoba. Iako je bilo više nego jakih indicija da je do nesreće došlo jer je posadi bilo naređeno da se u nemogućim uslovima spusti baš na taj aerodrom kako bi neki ministri mogli da se slikaju za televiziju, zvanična istraga je utvrdila da niko nije kriv. Vučić je za one koji su optuživali ministre rekao da su „prevaranti, mešetari i lažovi", a ovaj novinar se u tim rečima skrušeno prepoznaje.

Pa kad je već tako, da mešetarim još malo: šta je, osim male dece i vojnih helikoptera, zajedničko u ove tri priče? Odgovor je: političari, odnosno očigledna upotreba humanitarnih akcija u propagandne svrhe. Ovde se okoreli cinik priseća Roberta Toda Linkolna, koji je kao dete prisustvovao atentatu na oca Abrahama (da, onog Abrahama), a kao odrastao čovek bio u pratnji još dvojice američkih predsednika (Džejmsa Garfilda i Vilijama Mekinlija) u trenutku kada je na njih izvršen atentat. On se posle toga zavetovao da do kraja života neće prići blizu nijednom predsedniku, uz reči: "Jednom je slučajnost, dvaput je koincidencija, a treći put je već navika." Bilo bi lepo ako bi se političari, a naročito neki, poveli za primerom Linkolna mlađeg pa se ubuduće držali dalje od vojnih helikoptera i bolesne dece.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine