Libija se u svetu uglavnom pojavljuje povodom tragičnih vesti poput ove na početku teksta, a štošta u toj vesti pokazuje sa kakvim se znanjem krenulo u razaranje te države, i zašto Libija sada ovako izgleda

Bizarno-tragična vest prostrujala je medijskim nebom. U toj vesti se kaže da je najmanje 20 ljudi ubijeno u sukobima u libijskom gradu Saba u incidentu koji je izazvao majmun, i da je sve počelo kada je majmun - kućni ljubimac napao jednu devojčicu, skinuo joj maramu, ogrebao je i ujeo. Posle toga, kaže vest, njena porodica počela je da se sveti pripadnicima druge etničke zajednice, kojoj su pripadala trojica mladića koja su vodili majmuna, a ta trojica mladića i majmun bili su prve žrtve sukoba.

Kada je počeo krvavi građanski rat koji je razorio Libiju, februara 2011. godine, mnogi svetski političari i mediji bili su stručnjaci za ovu zemlju, sticao se utisak da o njoj sve znaju. Sve je bilo jasno – na jednoj strani zli i krvoločni diktator Gadafi i pripadnici njegove porodice i plemena, koji su jedini uživali u bogatstvu dobijenom od nafte; protiv njih, u borbi za demokratiju i slobodu, svi ostali, uključujući i mnoge Zapadne i arapske zemlje. Tokom rata su brojni zločini koje je počinila „demokratska" strana, od civila ubijenih u bombardovanju do ubistava, silovanja, mučenja i pljačkanja onih koji su imali „nepodobnu" etničku ili plemensku pripadnost, ili, u slučaju stranih afričkih radnika i „domaćih" crnaca, „nepodobnu" boju kože, nekako slabo ili nikako praćeni u svetskim medijima i centrima moći. Kada su se posle ubistva i svrgavanja Gadafija sve te stvari nastavile, a stvari krenule naopako i po Zapadne saveznike (ubistvo američkog ambasadora u Bengaziju 11. septembra 2012, napadi na strane ambasade), onaj svet i stručnjaci kojima je pre rata sve bilo jasno naprasno su se ućutali. Libija se u svetu uglavnom pojavljuje povodom tragičnih vesti poput ove pomenute na početku teksta, a štošta u toj vesti pokazuje sa kakvim se znanjem krenulo u razaranje te države, i zašto Libija sada ovako izgleda.

Najmanji je problem što se u svim medijima govori da se sukob odigrao u gradu Sabi, mada se on zove Sebha. Doduše, i to ukazuje na površnost i lenjost – lako je proveriti na internetu, ako se već ne zna. Jeste pomenuta Sebha usred Sahare, ali nije ubogo selo već dosta značajan grad, a kraljica je od Sabe, ali ta Saba bila je u Jemenu. Značaj Sebhe ne proizilazi samo iz toga što je u njoj Gadafi išao u srednju školu, iz koje je izbačen zato što je organizovao demonstracije protiv tadašnjih vlasti. To je najveći grad u libijskom delu sahare, jedno od najznačajnijih mesta na tran-saharskim putevima trgovine, raskrsnica bitna i vojno i strateški.

Kaže se u vesti i da je višednevni sukob bio „međuetnički", između pripadnika zajednica Avlad Sulejman i Guedadfa, i da su „trojica muškaraca koji su bili sa majmunom u vreme napada bili su iz zajednice Guedadfa kojoj je pripadao i pokojni libijski lider Muamer Gadafi". Hajd' sad, možda je to „Guedadfa" pogrešno transkribovano „Al Gadafa", ali opet, ne radi se o etničkoj zajednici, već o jednom od arapskih plemena. Etnički sukob je kada, na primer, posle ubistva Gadafija pobednici proteraju sve Tuarege, uključujući i žene i decu, iz saharskog grada Gadamesa u kome su vekovima živeli, i potrpaju ih u logore. Ili kada oko Kufre, na jugoistoku Libije, opet posle zvaničnog kraja rata, izbiju krvavi sukobi između pripadnika naroda Tubou i lokalnih Arapa (decenijama su živeli u miru). No, svet očigledno nije voljan da se detaljno bavi svim tricama i sitnicama koje se dešavaju po nekim afričkim i azijskim vukojebinama. Nisu te žrtve previše medijske atraktivne, a i previše često se tamo gine da bi to izazvalo sažaljenje i reakciju, osim kada su veliki interesi u pitanju, što u Libiji trenutno nije slučaj kao što je bio pre rušenja Gadafija. Kako god, informacije kažu da je u sukobu u Sabi (Sebhi) poginulo više od 20 ljudi, da je povređeno najmanje 50, i da su korišćeni tenkovi, rakete, minobacači i drugo teško oružje, što takođe nešto govori o današnjoj Libiji.

U komentarima na sajtovima koji prenose vest o tom sukobu često se pominju „majmunska posla" i rečenica iz filma Podzemlje: „Majmun je ušao u tenak, biće katastrofe". Jesu majmunska posla, i jeste majmun ušao u tenak, ali ne tek sada već na početku sukoba u Libiji. I ne samo u toj zemlji, a i nije se radilo samo o „domaćim" majmunima. Zato katastrofe nikako da prestanu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine