---

DOKUMENT >

Poslanička pitanja u oktobru 2016.

 

Zoran Živković o špijunskoj aferi,

Marko Đurišić o siromaštvu,

Dubravka Filipovski o stranim investicijama od 3 milijarde evra,

Milija Miletić o dualnom obrazovanju,

Elvira Kovač o biomedicinski potpomognutoj oplodnji,

Olena Papuga o 1.200 sela je u propadanju, o 150.000 kuća u kojima niko ne živi,

Dragan Marković o dualnom obrazovanju,

Nenad Milić o neusaglašenoj politici sa EU i o tome da smo danas na 75% BDP iz 1989. godine,

Milan Lapčević o tome ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka oko Kosova...

Šešelj o hapšenju grupe iz Srbije u Crnoj Gori i otome šta režim sve zna o Milu Đukanoviću

Boško Obradović o tome šta se desilo sa akterima špijunske afere

Narodni poslanici su, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, 27. oktobra 2016. godine, od 16.00 do 19.00 časova, postavljali pitanja članovima Vlade Republike Srbije.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Zoran Živković, Dubravka Filipovski, Milija Miletić, Elvira Kovač, Olena Papuga, Marko Đurišić, Dragan Marković, Nenad Milić i Milan Lapčević.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija dr Rasim Ljajić, ministar finansija dr Dušan Vujović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar pravde Nela Kuburović, ministar odbrane Zoran Đorđević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja prof. dr Slavica Đukić Dejanović i ministar bez portfelja Milan Krkobabić.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE

(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 16.00 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)

*

* *

PREDSEDNIK: Poštovan narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 105. Poslovnika Narodne skupštine.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja, pošto nam je u ovom sazivu ovo prva sednica ovakve vrste.

Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, član 204. stav 4. Poslovnika. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika član 216. Poslovnika.

U skladu sa tim, molim narodne poslanike, da koji to još nisu učinili podnesu svoje prijave za postavljanje pitanja.

Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Prvi poslanik koji se prijavio je Zoran Živković. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Hvala lepo.

Dobrodošlica Vladi, ovo je nadam se, početak lepog običaja da Vlada obavlja svoju funkciju da se drži Poslovnika, da poštuje parlament i da dolazi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da postavljamo pitanja.

Tri su teme aktuelne, jedna posebno, to je pitanje špijuna u našoj zemlji. Obavešteni smo da je jedna uspešna akcija okončana i da je jedna špijunska grupa, pojedinci ili grupa da su razbijeni, da je sprečeno ubistvo premijera nama susedne zemlje, da je sve rešeno, da su otkriveni, da li je taj čovek ili ti ljudi da li su uhapšeni ili nisu, to ne znamo. To je moje prvo pitanje.

1/2 JJ/MJ

Da li je taj čovek iz vrha UKP, srpske policije uhapšen ili nije, kako se zove i zašto je optužen? Da li je stvarno uspela akcija spašavanja premijera Đukanovića iz Crne Gore ili je to samo deo, inače, izjava koju slušamo jako često i da li je ta uspešna akcija se bavila još nekim stvarima, kao recimo, pitanje afere helikopter ili pitanjem afere Savamala koja je isto tako važna, ne važna kao život nekoga makar to bio funkcioner ili običan čovek, nego je važna za pravni poredak Srbije.

Da li je ta uspešna antišpijunska aktivnost, antikriminalna uspela da dođe i do toga da vidimo šta je sa firmom „Asomakum"? Dobili smo presudu suda ko nije učestvovao u toj prevari, nismo dobili presudu ko jeste učestovao u toj prevari, a to je jako interesantno.

Da li možemo da saznamo i da li je srpska policija, srpska Vlada ili bilo ko spreman da se obračunam sa mafijom u sportu u Srbiji o čemu je i sam premijer govorio nekoliko puta, rekao je da on nema snage za to, da li postoji neka druga snaga koja može to da reši?

Ekonomija? Velike lepe priče o velikim uspesima srpske ekonomije, što naravno nije tačno, penzije su otete i dalje, plate takođe, akcize na struju kao akciza na porok ili luksuz postoji samo u Srbiji. Pitanje je, kada ćemo dobiti normalan razvoj ekonomije i kada će plate i penzije biti vraćene na nivo sa kog su skinute i kada će se prestati sa lažnom statistikom? To je neophodno i da mi date odgovor na pitanje, zašto je 16. oktobra na sednici u Nišu 212 miliona dinara prebačeno iz para od budžeta za isplatu penzija na obezbeđivanje nedostajućih sredstava potrebnih za pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu Srbije za potrebe smeštaja Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu?

PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani narodni poslanici, trudiću se i pokušavaću danas da odgovorim na svako pitanje, na svaku primedbu, čak i na ogoljenu mržnju koja se sve češće iskazuje od argumenata koji se potežu.

Vi ste nešto pobrkali i kada je reč o špijunima i kada je reč o sprečenom ubistvu premijera, nijednog sekunda nisam rekao da smo mi sprečili ubistvo premijera bilo koje zemlje, pa ni Crne Gore. Rekao sam samo da imamo nedvosmislene dokaze da su određene grupe i određena lica pratila kretanja predsednika Vlade Crne Gore. I, to je nešto, ne želeći da se mešam u izborni proces u Crnoj Gori, ne želeći da se mešam u bilo šta. Mislim da smo se ponašali odgovorno. Mislim da smo se ponašali ozbiljno i ponašali smo se kao država, kao država, kao Vlada čim partijama, učesnicama sasvim sigurno takav sled događaja i takve izjave nisu donosile nikakvu prednost i nikakve poene, ali smo se ponašali na ozbiljan i na odgovoran način.

Špijuni su nešto drugo. Reč je o drugom tipu pitanja i o uzimanju naših operativnih obrada iz Uprave kriminalističke policije, što je trajalo, Boga mi, do druge polovine 2015. godine. Dakle, sve vreme, sve što smo mi radili, sve što je naša policija radila, imale su pojedine strane službe, pre nego što bi to dolazilo u neku drugu fazu predkrivičnog ili krivičnog postupka.

I ovo vam govorim zato što je to, naravno, bila velika opasnost. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Mislimo da se to danas ne događa. Nešto smo uspeli da sprečimo, a da li smo sve uspeli da sprečimo ne mogu da garantujem, ali mislim da prema onome što mi imamo kao podatke, da jesmo. I, dali smo sve od sebe da pokažemo da smo nezavisna i suverena zemlja i da štitimo svoj ustavni poredak i da

1/3 JJ/MJ

smo u stanju da se suprotstavimo nelegalnom protivzakonitom delovanju i najmoćnijih svetskih službi, službi kojima upravljaju najmoćnije i najveće svetske sile, ne zato što smo jaki već zato što smo dovoljno odlučni da štitimo svoju zemlju, da štitimo svoju slobodu i da štitimo svoje zakone i svoj Ustav kao leks superior, kao najviši zakon.

2/1 BD/VK 16.10 – 16.20

Mislim da smo u tome uspeli. Vi ste ne znam kako došli do priče o helikopteru i nikada neću izbegavati da odgovorim na takva pitanja, zato što ja mislim da upravo to pokazuje i zašto imate mnogi od vas tako loše rezultate, zato što ljudi u Srbiji nisu glupi. Ljudi u Srbiji dobro razlikuju šta je nečija dobra namera, a šta je nečija zla namera i šta je nečija mržnja. Ljudi u Srbiji to i te kako dobro vide, kao što ljudi u Srbiji vide da li neko vodi slobodarsku politiku, politiku samostalne i nezavisne Srbije ili mu ambasadori pojedinih zemalja određuju ko će biti zajednički predsednički kandidati, a ko neće.

Takođe, što se tiče mafije u sportu, mi smo videli kako ste vi to rešili na jedan genijalan način, da se nije znalo da li je sport u mafiji ili je mafija u sportu. A ja sam oprezan čovek i vodim računa o onome što ću da izgovorim i kada kažem da ćemo da popravljamo ekonomsku situaciju, onda to radimo. Kada kažemo da ćemo da se borimo protiv kriminala i korupcije, onda to radimo, a kada kažem da je vrlo teško privatizovati Crvenu zvezdu i Partizan, onda znam zašto to govorim. Upravo zbog tog licemerja koje toliko sveprisutno kod nas, u kojem, u stvari, svi želeli da se neko drugi bavi time, da neko drugi podnosi žrtvu i kada krene, skloniće se svi, pustiće da se taj, rekao bih, najostrašćeniji deo nacije obračunava sa pojedinim političarima, ako ne krenete, onda ćemo licemerno da ih optužujemo da u to niste ušli.

Što se tiče velikih, lepih priča, ne pričamo te velike i lepe priče mi, govore svi svetski zvaničnici i MMF-a, Svetske banke, svi oni koji o svim vašim vladama ništa lepo nisu mogli da kažu. Ne zaboravite, MMF je došao u Srbiju 2011. godine, u septembru. Znate li kad su napustili Srbiju? U oktobru 2011. godine. Shvatili su da nemaju sagovornika, shvatili su da nemaju sa kim o čemu da razgovaraju i da ne mogu ni na koji način da dobiju bilo kakve odgovore na teške izazove pred kojima se Srbija nalazila. Zato se Srbija nalazila pred bankrotstvom.

Srbija je danas mnogo daleko od bankrotstva. Srbija danas razgovara sa MMF-om o tome koliko ćemo plate i penzije da uvećamo. Kada pričate o platama, posle ovog povećanja neki će imati veće plate nego što su imali ikada, ali će ti neki imati zdrave plate, plate zasnovane na onome što smo zaradili, a ne na trošenju budućnosti naše dece. Dakle, u tome je ogromna razlika, a plate će im biti veće nego što su bile ranije.

Pokušavaćemo isto da postignemo i sa penzijama i želim i vama da čestitam, kao i svima ostalim građanima Srbije, što za razliku od perioda u kojem ste vladali, kada smo bili ispod stotog mesta, ili se čak nije ni merilo, pošto nismo mogli da se izmerimo ni na koji način. Dakle, Srbija je za samo dve godine sa 91. mesta na svetskoj Duing biznis listi Svetske banke došla na 47. mesto. Gledaćemo da tu svoju poziciju popravljamo, da pokažemo da možemo još bolje, ali ja čestitam i građanima Srbije.

Čestitam i građanima Srbije što smo uspeli da smanjimo nezaposlenost sa 26,5% na 15,2% i tu nezaposlenost ćemo da spustimo ispod 12% do kraja mandata ove Vlade.

To su stvari koje su sasvim konkretne i o njima ne govori ni partija koju vodim, o tome ne govorim ja, o tome govore Svetska banka, a nisam čuo da ste vi veći stručnjak od ljudi iz Svetske banke, ili Džim Kima da smenimo, a da postavimo vas, ili da Kristin Lagard smenimo u MMF-u, a da postavimo vas, pošto se bolje od njih razumete u ekonomiju, ili možda samo u kredite, ali o tome sad da ne pričamo, nije rasprava o tome. Prosto, mislim da ljudi o tome, čini mi se te stvari odlično razumeju.

2/2 BD/VK

Što se lažnih statistika tiče, nema nijedne lažne statistike, nijednog lažnog broja, jer se mi od početka, za razliku od vas koji ste Potemkinova sela sve vreme prodavali, mi se od početka bavimo na, rekao bih, pristojan i skroman način konkretnim stvarima i rešavanjem problema ljudi.

Zemlju smo izvukli iz najtežeg škripca, iz bankrotstva. Zemlja je na dobrom putu. Da li je lako? Nije lako i neće ni sledeće godine biti lako, ni za dve godine neće biti lako, ali će iz godine u godinu biti neuporedivo bolje nego što je bilo zato što smo konačno na putu izlečenja i na putu stvaranja normalne i razvijene srpske države.

Ja, takođe, samo u još jednoj reči želim da kažem povodom priča o svim špijunima i o svemu drugom, želim da obavestim građane i vas, uvaženi narodni poslanici, o čini mi se jednoj važnoj stvari. Hoću da znate da imamo pojačano delovanje različitih stranih obaveštajnih agencija, bezbednosnih agencija na teritoriji naše zemlje, ali da građani Srbije treba da budu mirni zato što naše bezbednosne agencije, naše sigurnosne agencije, naši obaveštajni timovi dobro obavljaju svoj posao i umećemo da zaštitimo svoju zemlju. Mislim da je to za građane važno, mogu da budu mirni, spokojni i za sada, sem izazova u političkoj sferi, regionalnoj i rekao bih sa tim povezano, evropskoj budućnosti Srbije ne vidim drugih ogromnih izazova koji mogu da nam budu velika prepreka na putu potpunog oporavka Srbije. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Želite li dopunu?

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Deset minuta priče, nisam dobio nijedan odgovor, kao i obično, niti sam dobio odgovor da li je taj kriminalac uhapšen, taj špijun, taj što je odavao tajne, kojim državama, šta je odavao, zašto smo ugroženi? Nemojte da plašite građane Srbije, oni se ne mogu boriti protiv špijuna, to je vaš posao. To je posao ministra unutrašnjih poslova, to je posao Vojske, njihovih bezbednosnih agencija i on treba da se bave time.

Ne vidim da li je tu ministar unutrašnjih poslova. Očekivao sam da ste ga smenili danas, jer kako je to u vrhu UKP-a mogao neko godinama da radi, a da ministar ne snosi nikakvu objektivnu odgovornost za to što se desilo?

Ponavljam pitanje – da li je uhapšen, kako se zove i za koga je radio? Rezultati oko helikoptera, dobre namere. Stara poslovica kaže – put prema paklu je popločan najboljim namerama. Dobre namere ne mogu da zamene sprovođenje zakona. Sprovođenje zakona je obaveza Vlade, bilo da se radi o ministru odbrane, premijeru ili bilo kome drugome.

Ambasadori koji postavljaju kandidate za predsednike, da vas podsetim, mislim da ste vi zaboravili sa kim pričate, ja nisam u politici aktivan bio od 2004. godine. To što vi pričate možda se desilo između, možda, ne znam, ali to u moje vreme nije bilo. U moje vreme i taj MMF i ta Svetska banka se klanjala onome što je radila Vlada Zorana Đinđića, koju sam ja na nesreću morao da vodim zadnjih godinu dana.

Mi smo dobili veliki otpis kredita, mi smo dobili novu šansu. Ta šansa nije iskorišćena na najbolji način posle nas, ali ni danas se to ne dešava. Prema tome, smenite vi ministra unutrašnjih poslova, pustite ko vodi Svetsku banku i MMF, to nije vaš problem.

3/1 TĐ/VZ 16.20 – 16.30

Ambasadori su se u to vreme viđali sa ministrima inostranih poslova ili sa pomoćnicima, ne sa premijerom, ne sa predsednikom, u to vreme kada je Srbija imala normalnu vlast.

Kažete - plate koje nikada nisu imali, veće nego što su ikada imali. Šta pričate? Šta pričate? Ima ljudi koji su radili devedesete godine i prosečna plata u Srbiji je bila preko 900 maraka, danas je prosečna plata u Srbiji 370, po friziranim podacima, 370 evra. Prema tome, daj da ne pričamo o tome.

Trideset sedmo mesto je, 47 mesto na dujing biznis listi je jako dobro, ali to je 37 mesta iza Makedonije, a na prvom smo mestu, na prvom smo mestu po opasnosti od siromaštva.

PREDSEDNIK: Vreme, hvala.

Pitam, želite li da prokomentarišete? (Da.)

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Znate, Hekman je rekao - sa prašinom koju podižemo pokrivamo svoju golotinju.

Vidite, gospodine Živkoviću, vi određene stvari ne razumete i ja razumem da ne razumete Zakon o krivičnom postupku, možda i bolje da ga ne razumete. Zakon o krivičnom postupku ima određena pravila koja morate da poštujete i ja zato ne mogu da govorim o imenima ljudi koji su pod istragom, i to nije posao predsednika Vlade. Da sam to govorio, pričali biste o rialitiju i ne znam čemu što radim suprotno zakonu, jer šta god da uradim i kako god da kažem, vi ćete da kažete upravo ono suprotno.

Što se tiče zašto se plaše građani, građani se uopšte ne plaše. Ja sam malo pre rekao, ali me niste slušali i dobili ste odgovor na svako pitanje koje ste postavili, a druga je stvar što se vama odgovori ne dopadaju. Dakle, niko ne plaši građane, građane upoznajemo sa onim što se dešava.

Za razliku od vas koji kažete da ih niste viđali, a ambasadori su vam određivali ko sme da bude premijer, a ko ne sme, podsetiću vas na sagu o vama i Nebojši Čoviću u to vreme, kako je njemu zabranjeno, a neko drugi je morao da bude premijer, ili kako je on morao, a neko drugi nije dao, pa šta su radili i Čarls Kroford i Vilijam Montgomeri i svi drugi.

Dakle, samo nemojte da nas podsećate na ta vremena, a nemojte da vam i danas govorim da pojedini ambasadori idu i govore ko će da budu kandidati za predsednika i ko to sve mora da sluša. Ja nisam od tih koji sluša, ja sam jedan od onih koji voli da čuje svoj narod i svoje građane.

Inače ceo postupak je obavljen u skladu sa Zakonom o BIA, što vam želim da proučite, takođe, malo bolje nego što ste proučavali Zakon o krivičnom postupku, pa bi vam bilo jasno šta sve mora da se uradi da bi bio sproveden postupak protiv određenog lica. Ono što mislim da je mnogo važnije, to je da je prekinuta jedna praksa u kojoj je bilo potpuno normalno i potpuno razumljivo i opšte prihvatljivo da pojedine strane službe dobijaju akta, pre nego što dobijaju srpski tužioci, pre nego što to dođe pred naše pravosudne organe i pre nego što bilo ko drugi u našoj zemlji ta akta ima. Zato što se na taj način najbrutalnije utiče i meša u unutrašnje stvari jedne države.

To nije pitanje ograničenog suvereniteta, kakav postoji kod zemalja EU, na to dobrovoljno pristajete. Na ovo Srbija nikada dobrovoljno nije pristala i ni jedna zemlja na ovo dobrovoljno ne bi pristala. Možda ste vi pristajali, ili neki posle vas, ja u to neću da ulazim. Dok sam predsednik Vlade, na takvu vrstu protivzakonite kohabitacije protivno interesima građanima Srbije nikada neću da pristanem.

3/2 TĐ/VZ

Takođe, o putu do pakla koji pominjete stalno, moram da priznam da ne razumem sasvim o čemu govorite. Da je pokušaj nekih ljudi da spasu jedno malo dete iz Novog Pazara, put do pakla ili ne znam šta već, pošto ste vi ustanovili nešto što nije ustanovila ni disciplinska komisija, što nije ustanovio ni tužilac, što nije ustanovio niko. Šta ste vi u ovoj zemlji? Sudija? Tužilac? Koliko znam, niste završili ni jedan fakultet, a kamoli pravni fakultet. Nemojte da nam držite pridike i predavanja ovde. Poljoprivredni fakultet je završio? Nije. Izvinjavam se, možda sam pogrešio, možda ste i završili nešto.

U svakom slučaju, ono što je veoma važno, u pravu ste, ja sam pogrešio, nisam poredio ovo vreme sa devedesetim godinama kada su mnogi ljudi imali veća primanja, kada su mnogi ljudi imali veće plate. Tačno je, onda su došle teške devedesete, došle su pljačkaške dvehiljadite. Mislim da je to nešto što ljudi dobro razumeju i zato danas polako, ali sigurno, zemlju izvlačimo iz krize.

PREDSEDNIK: Poslaniče Raduloviću, omogućite nam rad.

(Saša Radulović: Konsultujem se, jer ne radite svoj posao.)

Poslaniče, čuje se kako vređate. Mikrofoni su suviše blizu. Nemojte da nas vređate.

(Saša Radulović: Ja ne vređam nikoga.)

Izvinjavam se, premijeru.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Jovan Dučić je davno rekao – ljudi koji mrze, ljudi koji mnogo mrze, to su najpre… (Aplauz!)

Hvala vam za aplauz.

Dovoljno govori o tome koliko je Jovan Dučić bio u pravu, a šta je rekao Jovan Dučić, pošto sam siguran da ga veoma cenite i poštujete. Ne znate, naravno da ne znate.

Jovan Dučić je rekao – ljudi koji mrze, to su najpre glupani, zatim to su kukavice, a nikada heroji. Jovan Dučić je bio ne samo veliki srpski pesnik, već i apsolutno u pravu, a vi slobodno nastavite. Svi koji žele da mrze neka nastave da mrze, a mi ćemo da gledamo da odgovaramo argumentima.

Ne zaboravite, poštovani poslanici, tražili su da dođem, svaki put su insistirali na tome da dođem i ponašam se u skladu sa Poslovnikom koji su oni doneli, a ne koji ste vi iz većine doneli, i to im smeta, i to im ne odgovara.

Ja prihvatam da kaznimo danas i Jovana Dučića, pošto je pogrešno govorio o našoj budućnosti. On je valjda mislio na neke stvari u prošlosti, ali izgleda da su preslikane i danas. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, komentar, dva minuta, a nakon njega narodni poslanik Dubravka Filipovski.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Sada je bilo šest minuta prazne priče. Ponovo nisam dobio ni jedan odgovor.

Oko Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakona, naravno, to je važilo u vreme kada ste vikali – Kosmajac, i pravili se hrabri, a samo vi smete da kažete to ime, a sada ste doveli taj postupak da taj Kosmajac ne može da bude kažnjen ni za pogrešno parkiranje, a kamoli za nešto više.

To je isto bilo sa nekim tajkunima sa kojima se slikate vi i vaši ministri i vaši gradonačelnici, i to je za puno ljudi, za Miškovića. Da, da, da, na istom skupu, setite se.

Mržnja, Dučić, to je tačno. Dučić je bio potpuno u pravu, ali vi pokazujete mržnju. Ne možete da izazovete mržnju kod mene nikako, možda prezir, ali mržnju sigurno. Tu nema nikakve sumnje. Nemojte da se plašite. Ja skoro nikoga nisam

3/3 TĐ/VZ

mrzeo u svom životu i daleko ste vi od toga da dođete, premijer je daleko od toga da dođe do nivoa da ja treba da ga mrzi. Prezir, slažem se, moguće.

Na kraju komentar, da vam postavim još par pitanja.

(Predsednik: Poslaniče, nema više pitanja.)

Molim vas, govorim.

Posle ovoga što je izrečeno, mislim da je jako važno da se sazna kako ste vi, premijeru? Kako vam je zdravlje? Da li se osećate sposobnim za posao koji radite? Iz najbolje namere vas pitam, pa bih voleo da dobijem odgovor. Hvala vam.

4/1 MG/CG 16.30-16.40

PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski

.

DUBRAVKA FILIPOVSKI: Gospodine predsedniče Vlade, vi ste danas u skladu sa Poslovnikom ovde u NS RS i na kraju meseca zajedno sa ministrima odgovarate na naš poslanička pitanja.

Za mene i moje kolege iz poslaničke grupe NS, ali i većinu građana je ključno pitanje ekonomija, privredni razvoj i investicije koje donose bolji život građana Srbije.

Činjenica je da se i najbogatije zemlje bore za strane, direktne investicije i da ih privuku što više. Srbija je na vreme shvatila da mora u tom smeru da poboljša privredni ambijent, dakle u cilju privlačenja novih investicija u korist svih građana. Zato smo i ovde u parlamentu, a i vi u Vladi RS preuzeli sve neophodne mere u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšanju kvaliteta zakona i čineći našu birokratiju efikasnijom.

S tim u vezi, Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti, sa 24% koliko je bila 2012. godine, danas je 17%. Smanjili smo inflaciju sa 12% na 1,7%, povećan je izvoz, a BDP u ovom trenutku iznosi 2,7%. Sve se to odrazilo i na položaj Srbije na svetskoj duing listi, napredovali smo sa 91 mesta prvo na 59, a sada smo na 47 mestu.

Potpuno je jasno da na osnovu strukturnih reformi Srbija planira da postane još atraktivnija za strane direktne investicije. Zbog toga moje pitanje vama koje želim da uputim je može li Vlada Republike Srbije da dostigne nivo stranih direktnih investicija do tri milijarde dolara s obzirom da su u prošloj godini iznosili 1,8 milijardi evra?

Procena je ekonomista da za dostizanje održivog razvoja neophodno je da sadašnje ukupne investicije iznose 25% BDP. O tome ste govorili u ekspozeu, ali mislim da je to veoma važno za našu ekonomsku stabilnost i budući period. Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.

PREDSEDNIK: Reč ima premijer Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim na prilici da govorim i o ozbiljnim stvarima. Osvrnuću se i na to, i na primitivno, ne samo primitivno i prostačko, već rekao bih i pitanje koje ne samo časni, već čini mi se ni pristojni ljudi sebi nikada ne bi dozvolili da nekome postave, pogotovo ne na takav način.

Oni koji su tome oduševljeno aplaudirali, bilo ih je vrlo malo, pokazuju samo da su još gori od prostaka i primitivaca koji su to radili. (Aplauz.)

Vidite, poštovani građani Srbije kako su se odmah prepoznali, kako se primitivizam i prostakluk odmah prepozna.

PREDSEDNIK: Poslanici, pošto nisam iz bivše vladajuće većine, neću vam dati opomenu. Molim vas da malo tiše iskazujete za svoje emocije.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Bolja je vežba ako bude malo glasnije.

Sada da vam otkrijem čemu ovolika nervoza, da biste vi ostali to mogli da znate. Sinoć je završeno veliko omnibus istraživanje i najveći pad upravo beleže oni koji najviše mrze. Toliko da imate u vidu. To je što se tiče volje našeg naroda. (Aplauz.)

Moram samo da vam kažem da to što pokušavate da od parlamenta napravite cirkus ili zabavni park, da vam to neće poći za rukom i srećom …

(Saša Radulović: Za to ste vi zaduženi.)

… i nemojte da pretite, ni da vređate, ni da vičete, jer mnogo veći, pametniji i jači od vas su to pokušavali pa im nije polazilo za rukom i neće.

4/2 MG/CG

Uspeli ste da mi popravite raspoloženje, posle teškog i napornog dana osećam se mnogo bolje u ovakvoj atmosferi.

Dakle, da pokušam da vam odgovorim. Ne mislim da ćemo ukoliko ne bude privatizacije pojedinih od sistema u naredne dve godine, možda u trećoj i četvrtoj godini uspeti da dođemo do tri milijarde dolara direktnih stranih investicija, ali očekujem da ove godine, ako se ne varam, molim ljude iz Ministarstva finansija, mislim da smo imali 42 miliona evra više u prvih šest meseci, nego u prethodnoj godini. Očekujemo milijardu i 920 što će naravno biti najznačajnije i najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu zapadnog Balkana.

To je relativno dobar rezultat. Da li bismo voleli više, voleli bismo, ali nismo imali nikakve velike privatizacije i nismo uspeli da na taj način dobijemo još više. Da biste imali u vidu koliko je to više u odnosu na druge, mi smo od BiH po broju stanovnika dvostruko veći, imali smo četiri i po puta više investicija u 2015. godini. Mislim da će sličan rezultat biti i u 2016. godini.

Takođe, počinjemo da smanjujemo javni dug u odnosu na BDP i sa svim uzimanjem novca koji je dao IBRD EPS-u, a za koji smo mi garant, to je 198 miliona evra i 40 miliona za Koridor 11, ono što ćemo narednih dana da otvorimo, dakle, on je danas na nivou od 71,5%.

Podsetiću vas, mi smo planirali, govorili vama ovde, ja sam govorio da bi bio dobar rezultat da to bude 78, 79%. Danas je sasvim izvesno da nikada do tako visokih brojeva nećemo doći, što je dobra vest za građane Srbije, što znači da javne finansije držimo pod kontrolom i da su te stvari mnogo bolje nego što su bile ranije.

Mi smo uspeli da postignemo nekoliko stvari u prethodnom periodu kojim sam zadovoljan i naravno nekoliko kojima nisam. Jer, čini mi se da čovek koji je zadovoljan sobom nikada ne može da postigne više. Zadovoljan sam onim što smo uradili sa Kinezima i onim što ćemo tek da uradimo sa Kinezima, dolazi „Bank off China" u Srbiju, to će biti novi zamajac za kineske investitore, uz to što su nam sa Železarom uradili, to je ogromna stvar. Ne zaboravite da samo u prethodnih nekoliko meseci bismo morali da platimo 50 miliona dolara, i više od 50 miliona dolara, jer su i sirovine već ponestajale, da ne govorim o tome da bi svi ostali komponentaši izgubili svoj posao, što znači da bi državu de fakto koštalo do sada za ovih nekoliko meseci najmanje 80 miliona dolara.

To je sve što smo dobili uspešnom privatizacijom Železare i to smo uspeli zato što smo bili vredni, zato što smo bili marljivi, ali nas je i Bog pogledao. Uspeli smo da dovedemo mnogo Turaka, mnogo turskih investitora. Pogledajte na jugu Srbije u mestima gde nismo imali ni jednu fabriku, gde nismo imali nikoga, od Vladičinog Hana, Žitorađa, govorimo o Pčinjskom, Jablaničkom i o Topličkom okrugu, tamo gde naši ljudi najsiromašnije žive. Polako se stvari pokreću, još ljudi ne mogu da osete, ali kada sam bio sada u Žitorađu ljudi nisu mogli da veruju da će posle mnogo godina fabrika da dođe u njihovo mesto.

Kada smo bili u kampanji, ljudi takođe nisu mogli da veruju da je „Teklas" realnost, danas vide da jeste. Više od 200 ljudi radi u toj kompaniji. To se polako ali sigurno širi, „Bosforus" koji je otvoren u Aleksincu i koji danas drži naše košarkaške klubove „Napredak" iz Aleksinca i lokalnu televiziju, radio i koji je napravio svoju fabriku kolača i najnoviji hotel, najmoderniji itd.

5/1 AL/MĆ 16.40-16.50

Te investicije će da se šire i mi smo time zadovoljni. Nemačkih investitora sve je više. Svi žele da ulažu što je moguće više. Imamo nekoliko stvari koje očekujemo da nam sad u Hamburgu za dva ili tri dana kada budemo tamo budu potvrđene. Tako da Niš želim još jedanput da obradujem. Dolazi još jedna nemačka kompanija u Niš, nisam bio siguran za vreme mog boravka u Nišu, danas sam siguran i biće mi potvrđeno za dva ili tri dana u Hamburgu. Tada ću smeti javno da izađem sa tim. Dakle, to su stvari koje su dobre.

Naravno ono što nije dobro, ono što bismo mogli bolje to je uvek da radimo brže, to je da se zagriženo i grčevito borimo za svakog investitora. Imamo i dalje u „paj plajnu" mnogo kompanija, mnogo firmi, više nego ranije, zato jedan Toni Verhejm složićete se teško da će jedan protestant, jedan Holanđanin da govori da Srbija može da uđe u ovih 20 zemalja u svetu i složićete se da će teško on da bude neozbiljan i da kaže da Srbije napreduje mnogo brže nego što je očekivano i da to isto saopštava i MMF, da to isto saopštava IBRD i svi su oni neznalice. Samo su oni koji mrze veliki znalci i pri tome da biraju reči.

Kao odgovor na pitanje kako sam, da li se osećam dobro, jesam li zdrav - ne žalim se. Sigurno da ima ljudi koji su fizički zdraviji od mene, ali ja mislim da je kako je Napoleon govorio a nisam siguran da to neki znaju, a posebno nisam razumeo šta vam je smešno.

(Saša Radulović: Prenemažete se čoveče.)

PREDSEDNIK: Poslaniče, pročitajte član 109.

(Saša Radulović: Rekli ste da nema povrede Poslovnika.)

Pročitajte član 109. Kažem vam za vaše dobro, jer najviše što ne volite ne volite kad vam dam opomenu jer to ide po džepu. Znači, drugo ne pomaže.

Stvarno prešli ste svaku meru pristojnosti i ponašanja u ovom parlamenta.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Hoću građanima Srbije da kažem da to što sam uzdržan i to što na primitivizam i prostakluk ne reagujem nije izraz mog straha, već je izraz mog poštovanja prema građanima Srbije.

Veoma sam ponosan na činjenicu što od besa i mržnje ne možete ništa drugo da osmislite sem svog lažnog osmeha i glasnog aplauza jer ništa pametno ne možete da ponudite ni građanima Srbije niti narodnim poslanicima.

Da završim, „srce jednog državnika i političara treba da bude u glavi". To je govorio Napoleon Bonaparta što se moje glave tiče ona je sigurno dobro, hvala na pitanju. Trudiću se da uvek tako ostane.

(Zoran Živković dobacuje.)

PREDSEDNIK: Molim još jednom poslanike, ovog puta sa leve strane, zamoliću s desne ako bude ovako, nemojte stalno dobacivati.

Omogućite kolegama koji žele da čuju odgovore na pitanja da ih i čuju.

Znači, zaista vas molim.

Ovo nikada nismo imali ovako ružnu atmosferu.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

(Zoran Živković dobacuje.)

Nemojte da dobacujete, to je toliko ružno.

Pojma nemate.

Reč ima Dubravka Filipovski.

DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

5/2 AL/MĆ

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se što mi dajete priliku da određene stvari ponovim i objasnim onima koji žele to da čuju zato što to nije uvek lako ni sve povezati.

Učešće javnog duga u BDP na kraju septembra 2016. godine iznosio je 70,8%. Danas je, kako mi procenjujemo, posle uzimanja ove dve stotine, 198 miliona plus 40 miliona negde na nivou 71,4%. Nikada nam se neće popeti preko 75%, a već i Svetska banka i svi ostali znaju da smo promenili trend, promenili putanju, promeni trajektoriju i niko nam po tom pitanju više i ne pravi problem.

Danas naš javni dug, stanje našeg javnog duga nije idealno, ali verujem da ćemo ga mnogo brže nego što smo mislili spustiti na podnošljivih ispod 60%, ako se ne varam, Dušane, što je mastritski nivo koji je za nas važan.

Takođe želim da objasnim ljudima šta to znači i zašto uzimate novac. Mi recimo da smo uzeli 2011. godine milijardu dolara po ceni od 2% mi bismo u odnosu na onih 7,55, koliko smo uzeli tada, imali bismo uštede od čak u zavisnosti od ročnosti i od nekih drugih stvari između 300 i 800 miliona dolara je razlika za našu zemlju. Toliko o domaćinskom ponašanju i poslovanju.

Sa druge strane hoću da vam kažem da mi ne uzimamo milijardu. Mi smo potpisali ugovor i mi ćemo da uzimamo po 200 miliona kada nam zatreba. Da bi sada ljudi razumeli – a zašto uzimate 200 miliona – kada mi kažemo da imamo rast od 2,8%, 2,8% vam je negde oko jedne milijarde nove vrednosti, rasta BDP, to znači da smo u državi Srbiji u toj godini napravili jednu milijardu robe, usluga, vrednosti više nego prethodne godine.

Dakle, pošto nam se javni dug uvek meri u odnosu na BDP, kada uzmete 200 miliona to koristite za dodatni rast, čak i 400 i 600 miliona. Sve što je ispod toga vama se javni dug u odnosu na BDP ne povećava. To koristite za dalje, pre svega za infrastrukturne radove i za dalji podsticaj rasta i razvoja. Zato ono o čemu mi razgovaramo i što će biti glavna tema razgovara i sa nekim od naših evropskih prijatelja koji dolaze uskoro u našu zemlju, tek u ponedeljak mogu da najavim to, jedne od najvećih zemalja u Evropi, jeste politika rasta, politika štednje.

Imamo još godinu dana. Moramo da vodimo računa o tome. I to je u redu. Mi smo tim završili svoj postupak, svoj proces.

Ono što je za nas važno to je politika rasta. Što nam je veći privredni rast, to nam je lakše da uzimamo pare i podstičemo novi rast. To ljudi moraju da razumeju. Pošto sam gledao ljude koji nas kritikuju – zašto uzimate pare, važno je da uzmemo manje para od procenta rast – 2,8% je milijarda. Molim samo ljude sve i narodne poslanike da to razumeju. Računajte 3% vam je milijarda. Kada imamo rast od milijardu možemo da uzmemo milijardu – nismo uvećali javni dug.

Kada uzmemo 200 miliona mi to uzmemo i uložimo i podstičemo rast. Uložimo u puteve, pruge i sve drugo. To je stvar koju radimo i to uzmemo pod najpovoljnijim kamatnim stopama i to da ne budu kratkoročni krediti, već dugoročni krediti.

Istovremeno taj novac koristimo kada ga uzmemo u dolarima. Dubravka, istovremeno koristimo za još jednu stvar – služi nam kao „heč fond". Šta to znači?

5/3 AL/MĆ

Ne moramo da menjamo dolare u evre, već ono što su nam pristigle kamate, anuiteti u dolarima. Možemo da isplaćujemo u tim dolarima koje sada imamo a da ne gubimo u kursnim razlikama između evra i dolara. Ponašamo se apsolutno na domaćinski način.

Nisam imao vremena da pratim skupštinsku raspravu, nećete se naljutiti, pa ne znam je li vam prof. Vujović objasni sledeću stvar – mi sada razgovaramo sa Svetskom bankom da zamolimo i spustimo sve naše kamatne stope na prosečnih, koliko, 3,2 ili 3,3 sa onoga što smo imali i što je danas 4,8 ili 4,9. Čak ćemo probati da to spustimo i na 3, možda i ispod toga, da nemamo problema u budućnosti, da onima koji dolaze posle nas ostavimo neuporedivo bolju situaciju od one koju smo mi nasledili.

Svi parametri su nam dobri. Zato nam je bilo važno strpljenje ljudi, strpljenje naroda i zato sam zahvalan i ljudima koji su to razumeli. Zato sve svetske institucije govore sve najbolje.

6/1 JČ/LŽ 16.50 – 17.00

Kada pričaju o siromaštvu, kad pričaju i ovo mi pokazuju, i zato sam vam zahvalan, dobro je da se vidi i da ljudi u Vladi rade zajedno, bez obzira na partijsku pripadnost, i zato sam zahvalan i ljudima iz SPS i drugih partija kada podržavaju i kada dobro razumeju ono što Vlada radi, i zato neću da imamo tu stranačku unisonost u kojoj jedna ili dve partije moraju sve. Ne, nego svi da razumeju šta je to što stvarno radimo.

Znate šta oni nama govore? Kažu- ej, vi ste najbliže zemlja sa najvećim rizikom od siromaštva. Znate čiji je to zaključak, znate čiji je to zaključak, dame i gospodo, dragi prijatelji? Grupe nevladinih organizacija iz Srbije koje su se time bavile. Grupa nevladinih organizacija iz Srbije je došla do tog zaključka, ne Svetska banka, ne EBRD, ne IAB, ne MMF. A, Svetska banka je saopštila da je u Srbiji prošle godine za 0,5%, što nije dovoljno, ove godine će za 1% biti smanjen broj siromašnih, dogodine idemo na to da za 2% smanjimo broj siromašni, e, to govori Svetska banka, to govore precizni i tačni podaci, to govore oni koji ne nastupaju ostrašćeno, to govore oni koji ne mrze nikoga, već oni koji čitaju brojeve, i po Svetskoj banci je 62 hiljade ljudi je manje siromašno i, pre svega, krajnje siromašno nego što je bilo.

Ali, šta vredi, ako nekome činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice. Ako se nekome ne sviđaju argumenti, tim gore po argumente. I, džabe vam je šta god vi da govorite, kako god da govorite, uvek će neko da tera na suprotnu stranu. I, to naravno jeste naš problem. Ali, mi moramo da radimo, da radimo još više, moramo da radimo još vrednije, da bi ljudi mogli to da osete, jer ljudi ne vide te brojeve odmah i neće ih videti odmah, ali će polako i sigurno da ih vide. I, ne zaboravite, jesu li nam do pre koji dan govorili da šleperi ne mogu da prođu kroz tunele na putu Ljig-Čačak. Evo, čim se vratim iz Rige, šleperom, obećavam im, šeleperom prolazim kroz sve tunele i celu trasu, da vidi narod i kako i koliko novca smo uložili, na šta je taj novac otišao i da se narod vozi tim autoputem. Imaćemo i mnogo glava sačuvanih, jer je to jedan od najtežih delova Ibarske magistrale bio do danas.

Uradićemo ono što su neki obećavali 70 godina, pa nikako da urade, a uskoro ćemo, već sledeće godine moći da idemo do Sofije, bar što se srpskog dela tiče, biće čist autoput do Skoplja, Soluna, što se srpskog dela tiče, biće pun profil autoputa. Grdeličku klisuru, od Bizmarka, koji je o tome pričao, mi ćemo da budemo ti koji ćemo da napravimo autoput posle toliko godina i preteći ćemo Hrvatsku u broju kilometara autoputa punog profila.

Mislim da su to stvari koje su činjenice. Možda se to nekome sviđa, možda se to nekome ne sviđa, a onaj koji kaže da to nije istina, ja ga zovem da ide samnom u šleper, pa da vidi da li je to istina ili je to fatamorgana, da li je to baš tako ili nije.

(Poslanik dobacuje s mesta.)

(Predsednik: Može, samo polako.)

Draga Majo, vi ste iz ugledne advokatske porodice. Niste naučili na kafanski primitivizam, ali vremenom nije loše da i to savladate, zato što onda vidite da oni koji vreče, viču, oni koji mašu rukama i prete, obično nikada ništa od toga ne ostvare. Tako da, nemojte da sekirate uopšte. Što glasniji budu bili, to ste bezbedniji i sigurniji. Tako da se ne sekirate ni najmanje, a meni samo popravljaju raspoloženje.

Imao sam veoma težak dan, veoma, veoma, težak, posle Bramerca, Mogerini i svih ostalih, tako da mi odgovori vama i politička pobeda nad vama dođu pomalo i kao razbibriga. Uzgred, naravno i da narodu i drugim narodnim poslanicima ukažem

6/2 JČ/LŽ

na određene stvari koje smo napravili. Oduševljen sam vašim aplauzom, ali vas molim da traje duže. Uvek je prekratak i nije dovoljno snažan. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala.

Nećete komentar? Hvala.

Samo malo da se utišaju ovacije oduševljenja.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić

.

MILIJA MILETIĆ: Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

PREDSEDNIK: Vreme, poslaniče.

U dopunskom pitanju ćete nastaviti.

Odgovoriće vam prvo ministar Nedimović. Izvolite.

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovnai gospodine Miletiću, zahvaljujem se na ovoj seriji pitanja koja su vezana za poljoprivredu.

Imali smo prilike tokom boravka u Nišu da budemo u dosta lokalnih zajednica, tamo gde sam čuo da vrlo često je malo ljudi dolazilo. To su opštine koje uglavnom imaju karakter nerazvijenosti, ogroman karakter nerazvijenosti, spadaju u četvrtu grupu lokalnih samouprava, Gadžin Han, Bela Palanka, Svrljig.

6/3 JČ/LŽ

Konkretno, što se tiče stočarstva, namera Ministarstva u 2017. godini jeste da nastavi sa politikom podsticanja ove grane naše poljoprivredne proizvodnje. Mi trenutno, zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, radimo analizu mera koje su bile implementirane u 2014, 2015. i 2016. godini.

7/1 JJ/IR 17.00 - 17.10

Ideja nam je na bazi toga da do polovine novembra predložimo mere koje će jačati konkurentnost, one koje će poboljšati stanje u srpskom stočarstvu i koje će povećati i kvalitet proizvodnja i samim tim konkurentnost. Ono što je nesumnjivo da mi u ovom trenutku nemamo dovoljno stočnog fonda i da moramo da radimo dosta na tom planu. Ideja nam je da razvijemo i prerađivačke kapacitete u ovom delu poljoprivredne proizvodnje, a zbog toga nam je neophodna dovoljna količina stočnog fonda, bilo da je u pitanju svinjarstvo, bilo da je u pitanju govedarstvo, ovčarstvo ili kozarstvo.

Što se tiče samog Svrljiga i vaše lokalne zajednice, bilo nam je veliko zadovoljstvo da vidim na koji način lokalna samouprava zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede podstiče ovaj sektor, ali moram da vam kažem jednu stvar koju ste me pitali onde vi i predsednica opštine, a što se tiče mlekare koja, odnosno pogona koji postoji na vašem području i vaše zabrinutosti i zabrinutosti građana Svrljiga, da li će taj pogon egzistirati, mogu sada da vam dam na ovaj način odgovor, taj pogon će ostati i funkcionisaće i to će biti na korist meštana Svrljiga.

Što se tiče svih ostalih nerazvijenih opština koje egzistiraju na prostoru juga Srbije, ne samo oblasti stočarstva nego voćarstvo i povrtarstvo predstavljaju dobre izglede imaju na srednji i duži rok na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Ono što treba vama da bude cilj, ideja, san o kome sanjamo jeste da ne budemo samo prodavci, sirovine koja ima kvalitet da ne prodajemo jeftino na tržištu. Nama treba ideja da bude da podižemo prerađivačke kapacitete, tamo gde ćemo moći te poljoprivredne proizvode da obradimo i kao takve sa većom dodatnom vrednošću da izvezemo i napravimo korist, i za poljoprivrednog proizvođača, i za prerađivača, a isto tako i državu kod viška poljoprivrednih proizvoda koje ona izveze.

U 2017. godini, posebno u pojedinim delovima agrarne politike isticaćemo nerazvijene opštine i veću količinu subvencija u tom pravcu, ali imaćemo jednu novu stvar koju nismo imali i o kojoj se malo govori, to je priča o Beloj Palanci, priča o Svrljigu, priča o Babušnici i priča o lekovitom bilju koje tamo ima tradiciju i ima resurse i koji već postoje, naročito u Beloj Palanci koja spada u jednu od najrazvijenijih opština. Mi ćemo gledati da instaliramo mere agrarne politike u ovom delu koja će pomoći razvoj tog dela, a ne samo podizanje zastave nego i prerađivačkih kapaciteta.

Što se tiče zadrugarstva vi ste bili svedoci da je Vlada Republike Srbije u 2016. godine, podsticala sa većom količinom sredstava one kapacitete koji su bili razvijeni u obliku zadruga i davala veće finansijsku potporu to nam je namera da radimo i u 2017. godini, s tim što moram da naglasim da je 180 zadruga registrovano novih na osnovu novo donetog Zakona o zadrugarstvu.

Moram da kažem jednu stvar koju sam video ovih dana kada smo bili, prekjuče valjda kada smo bili na prostoru ovih pet okruga i razvoja projekta „frucen beriz„ koje je Ministarstvo poljoprivrede zajedno podržalo sa Danskom vladom gde su zadrugari se udružili i počeli da podižu zasade jagode. Znači, stvar kreće da živi. Istu stvar imamo u Arilju sa podizanjem hladnjača gde zadruge podižu hladnjače.

Nama je to cilj, da razvijemo priču oko zadrugarstva, ali tu imamo mnogo problema, mnogo naroda je prevareno sa zadrugama 90-ih godina, krajem 80-ih. Mnogo je onih koji, čiji su poslovi bili ugroženi i čija egzistencija je bila uništena sa propalim konceptom zadruga istovremeno. To je nasleđe sa kojim moramo da se borimo i naše Ministarstvo namerava da afirmiše ovaj princip iz jednog prostog razloga, jer bez razvijene kooperative malo da možemo uraditi u poljoprivrednoj proizvodnji i u prerađivačkom delu. Hvala vam.

7/2 JJ/IR

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Hoćete dopunu? Izvolite.

MILIJA MILETIĆ: Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima premijer. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Najpre, pokušaću da budem veoma kratka i konkretan. Mi smo, kao što znate u Bojniku i Beloj Palanci izgradili nove hale, rekao bih lepe i velelepne hale, vi uvek smanjite malo iznos sredstava dragi Milija, kad uzimate od Vlade Srbije uvek je to nešto manje kad tražite od nas, a malo više kada uzimate. Tako da nije 500 nego je 600 hiljada evra, 76 miliona da ljudi izračunaju i da ljudi znaju dobro, to je ono što je za školu, a Milija da se reši fiskulturna sala.

Opet, dragi Milija koji je mnogo uradio za Svrljig i svrljiški kraj da ljudi treba da znaju u Srbiji kako je zamislio fiskulturnu salu Milija i samo još zato nismo doneli odluku da li da uložimo i razmatramo i narednih dana biće doneta odluka. To je zato što Milijina fiskulturna sala ima 1000 gledalaca, da imate u vidu, dakle, to je fiskulturna sala kod Milije. Da, nije 1000 ali je 760, dobro Milija. E, tako mu izgledaju fiskulturne sale.

U planu za 2017. godinu rekonstrukcija puta Svljig-Kalna koji znamo da jeste veoma važan za vas i kada govorimo o školskim objektima kada govorimo inače o zdravstvenim objektima, o svim drugim objektima, mislim da je veoma važno da kažem ljudima da u ovom trenutku su nabavke za 234 objekta u Srbiji, 172 školska objekta, ne,

7/3 JJ/IR

pardon, 72 školska objekta, proveriću tačno, 56 za socijalne ustanove, a mislim da je za zdravstvo 72, a sto i nešto je za prosvetu, ako se ne varam Šarčeviću. Dakle, daću vam precizan podatak do kraja. U svakom slučaju gledaćemo i uvek ulažemo i u Svrljig i u druge nerazvijene opštine iz tzv. četvrte kategorije ili onih 19 najsiromašnijih opština, ali takođe moramo da radimo na razvoju. Što se Niškog aerodroma tiče on danas ima 75 hiljada putnika, ne zaboravite da je imao manje od deset hiljada, pre samo dve godine.

8/1 BD/DP 17.10 - 17.20

Takođe, ne zaboravite, mi smo doneli odluku da nastavimo ulaganja u niški aerodrom, ali o tome moramo da vodimo računa kako ćemo da radimo a da ne oštetimo nacionalnog avio prevoznika. I da obradujem Nišlije, od ponedeljka ide avio linija Niš-Bratislava. Mislim da je 20 ili 30 evra karta, tako da, to će biti avio let od Niša do Bratislave sa jednom od low cost kompanija.

Naravno da ćemo da ulažemo, rekao sam da ćemo te autoputeve da završimo i to jeste conditio sine qua non napretka celog juga i jugoistoka Srbije, kao i što je Niš, Priština, Drač za nas od izuzetnog značaja, da se svi koridori, rekao bih, sjedine u Nišu i da Niš postane najveća raskrsnica puteva na celom Balkanu, ako bih to smeo da kažem, značajnija čak i od samog Beograda. Hvala vam najlepše. Nego, nemojte da nam smanjujete cifre koje dajemo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Komentar kratak, izvolite.

MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se, predsedniče Vlade.

Ja sam zadovoljan odgovorima. Ja sam siguran da ćemo mi svi koji smo tu i vi na čelu Vlade i poslanici, svi građani Srbije veruju da ćemo ono što smo govorili završiti. Još jednom, kao čovek ja izuzetno poštujem vaš rad, vaše zalaganje za celu Srbiju, sa akcentom na jugoistočnu Srbiju, za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za one opštine koje su demografski jedne od najugroženijih, ali opštine u kojima ima budućnosti.

Ja kao pravi srpski domaćin i čovek koji poštuje i vas i sve ovde u Skupštini i sve građane Srbije, iskoristio bih priliku da vama, kao predsedniku SNS čestitam Slavu Svetu Petku. Svim građanima Srbije bih isto čestitao Slavu i svima poželeo puno zdravlja i sreće i da ova i naredne godine budu i rodne i blagorodne kako na njivi, tako i u kući.

PREDSEDNIK: Hvala, poslaniče.

Elvira Kovač, želite li da postavite pitanje?

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, ja bih iskoristila ovo vreme da postavim pitanje vezano za vantelesnu oplodnju, upravo zbog toga, a i danas smo čuli gospodina ministra zdravlja koji je pričao o problemu populacije, a tu nam je i ministarka zadužena za ova pitanja.

Nažalost, ne rađa se dovoljno dece ni za prostu reprodukciju i ovaj problem, kako zdravstveni, tako i socijalni, ima dalekosežne posledice i upravo zbog toga smatramo da je lečenje neplodnosti izuzetno značajno.

Kao što je poznato, RFZO od 2006. godine finansira program, zvanično se to zove – Biomedicinski potpomognuta oplodnja. Da bi se parovi uključili u ovaj program moraju da ispune nekoliko uslova. Jedan od uslova je da žena ima neplodnost i posle adekvatnog lečenja, da nema svoju decu, da ne može da rađa ili da nema živo dete.

Ono oko čega bi htela da postavim konkretno pitanje je da je trenutno uslov da žene mogu da se uključe u ovaj program do napunjenih 40 godina života. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2016. godinu, ovu tekuću godinu, je stupio na snagu sredinom ove godine, 25. juna, i njime je omogućeno da RFZO plaća i treći pokušaj vantelesne oplodnje. Mi svakako pozdravljamo proširenje prava, znači, da se ne finansiraju iz RFZO samo prva dva pokušaja, već i treći, što je za svaku pohvalu.

Problem je, međutim, ovaj pravilnik za sledeću godinu treba da se donese do kraja ove godine. Njega treba da donese Upravni odbor RFZO-a, naravno, treba da ga

8/2 BD/DP

odbori Vlada. Naše pitanje je - da li se planira promena kriterijuma? Naime, mi predlažemo da ovaj uslov da 40 godina bude krajnji rok se produži minimum na 42.

Podsetila bih da jednostavno način života, uslovi života su takvi da se žene sve kasnije odlučuju na rađanje sa 30, 40 godina, da je praksa u Evropi da se ova granica pomerila na 47 godina, npr. u Sloveniji, ako pričamo samo o regionu 43 godine i šest pokušaja. Ovo bi izuzetno značilo za mnoge parove i mogli bi da proširimo delokrug ljudi koji bi bili uključeni. Naravno da nam je jasno, a i struka kaže da do 45 godina mogu žene da učestvuju u vantelesnoj oplodnji i, naravno, svesni smo toga da je novac najveći problem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Nastavićete u dopuni.

Ministar Lončar ima reč.

ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem.

Vi znate da smo mi zbog velikog broja onih koji su bili zainteresovani za vantelesnu oplodnju potpisali ugovore sa privatnim klinikama i da u ovom momentu nemamo nikoga na listi čekanja da ima bilo kakav problem da čeka da ide, baš iz tog razloga da ne bi ulazili u taj period posle 40. godine za sve one koji ispunjavaju uslove i koji su se odlučili da idu na vantelesnu oplodnju, da je to sad u najkraćem mogućem roku. Maltene sve privatne klinike koje su ispunjavale uslove potpisale su ugovor sa Fondom i mogu da idu na to.

Druga stvar, znate da jedan deo lokalnih samouprava finansira već treći pokušaj vantelesne oplodnje i nije nikakav problem da se sa tim nastavi ili da se sa 40. pređe na 42. godinu. Ono što mi radimo, to je upravo analiza koliko bi bilo zainteresovanih, kakva je zainteresovanost. Jer, Svetska zdravstvena organizacija, sami znate, ima neke svoje kriterijume koje podržava. To su do 40. godine, da je optimalno, da je to u redu.

Slažemo se da se menjaju vremena, da se menja sve. Radimo tu analizu i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim, mislim već do kraja godine, sa konkretnim stavovima vezanim za to. Naravno da ćemo gledati na sve načine, ako budemo u mogućnosti, da to uradimo.

Vratiću se i na vaše prvo pitanje. Danas su bili dani Javnog instituta za zdravlje „Batut" i insistirao sam na tome da ta ustanova mora u najkraćem roku da se uključi. U Srbiji već neki period nismo zadovoljni natalitetom. Želimo da to popravimo, da se svi uključimo kao cela Vlada, više ministarstava. Apsolutnu podršku imamo premijera i hoćemo to da iskoristimo, a mislimo i da građani to shvataju i žele da učestvuju u tome.

Pravimo strategiju da izađemo sa njom i da sve te stvari koje se zaključe da moraju, da trebaju da se urade, da ih sprovedemo i da dobijemo mnogo bolje rezultate.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Želite li dopunu? Izvolite.

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem na odgovoru i zahvaljujem se što se upravo spomenuli i finansijsku podršku jedinica lokalnih samouprava, jer znamo da postoji Zakon o lečenju neplodnosti postupcima Biomedicinski potpomognutog oplođenja i da postoji i nacrt koji je prošao javnu raspravu početkom ove godine. Verovatno će taj zakon da se nađe pred narodnim poslanicima da li krajem ove godine ili sledeće godine. Ali, ovo pitanje godina se reguliše ovim pravilnikom koji sam spomenula, a Zakon o zdravstvenoj zaštiti dozvoljava autonomnoj pokrajini, lokalnim samoupravama, znači, opštinama, gradovima, da ili finansiraju ili sufinansiraju i to se dešava mnogim lokalnim samoupravama. Sada je to bio treći pokušaj, ali verovatno zbog ovih izmena to će biti eventualno četvrti pokušaj.

8/3 BD/DP

U potpunosti se slažem da je tu negde granica 40 godina. Ali, želela bih da ukažem na konkretan problem. Ja sam, naravno, bez toga da prođemo sve, nemamo ni vremena, lokalne samouprave, ali sam tražila nekoliko primera kako iz Vojvodine, tako iz Srbije, i našla da npr. žene iz Smederevske Palanke, Prijepolja, Kraljeva mogu da učestvuju do 44 godine. U Kragujevcu i Pančevu je granica 42 godine. U Kruševcu je starosna granica 50 godina, u Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vranju, Aleksincu je 45 godina.

Ovo naglašavam zbog toga što postoji konkretan problem. Znači, zamislite par koji se odlučio, lečio i, hvala Bogu, danas, zahvaljujući medicini, uspešnost može da bude veća. Imamo ogroman problem, po nekim istraživanjima u Srbiji, oko 400.000 parova ima neku vrstu problema sa začećem. Naravno, to može na drugi način da se leči. Ali, ako je ovo jedina mogućnost, znači, dešava se u praksi, šta raditi u tom slučaju da par krene da se leči i da stignu na prvi pokušaj kada žena već ima 38, 39 godina, a recimo živi u Pančevu, gde do 42 godine ima pravo da izađe, po trenutnom pravilniku za ovu godinu do 42 godine?

9/1 TĐ/BM 17.20 – 17.30

Ona napuni 40 godina i ne može da izađe na drugi pokušaj, a ima pravo na treći. Znači, to su konkretni problemi, zbog toga je ta neusklađenost. Kako rešavati tako nešto? Od sledeće godine, kažem, ako se promeni ovaj pravilnik, ako oni budu imali šanse, odnosno iz, znači da finansira jedinica lokalne samouprave četvrti pokušaj, opet će biti slično. Zato mislim da nekako treba da se uskladi. Naravno, logično je ako neko prođe sve to, a i sami znate da je uslov da moraju da iskoriste sve pokušaje koje plaća RFZO, a u ovom slučaju baš postoji ta praznina i neusklađenost. Zato smo želeli da ukažemo na ovaj problem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.

SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Ja bih poslanici Kovač htela da se zaista najiskrenije zahvalim što je pitanje koje je jedno od centralnih pitanja, koje je apostrofirao i premijer u svom ekspozeu i koji ima ova Vlada vezano za demografiju i populacionu politiku, stavila u fokus današnjeg našeg susreta.

Radi se zapravo o činjenici da mi u Srbiji svake godine imamo 38.000 ljudi manje, zbog toga što je prirodni priraštaj loš, što se stope nataliteta i mortaliteta razvijaju tako da je negativan populacioni trend i zbog toga što naravno pronatalitetne mere, u skladu sa Strategijom o simulaciji rađanja, a sam dokument postoji još od 2008. godine, sada ima svoje uporište, ne samo u društvenim aktivnostima i aktivnostima pojedinih resora pojedinih ministarstava, već ima, moramo otvoreno reći, i značajnu političku i državnu podršku.

U tom smislu, htela bih da kažem da su pronatalitetne mere, između ostalog, i ove o kojima vi govorite, jer se granica rađanja, prvog rađanja, roditeljska granica, pomera sve više, pa ima velikog opravdanja razmišljanja o tome da treba pomeriti, odnosno produžiti period u okviru koga biomedicinski potpomognuta oplodnja treba da se primenjuje. No, ono što je činjenica, to je da moramo uzeti u obzir i stavove stručnjaka o tome kada je rizik za ženu da krene sa ovim postupkom, te pravila struke i, naravno, volje i uvida u to da se radi o društvenom, jednom od najznačajnih zadataka, se moraju usaglasiti i odgovori moraju biti u skladu sa svim tim potrebama.

Naravno, htela bih da kažem da se efekti primene pronatalitetnih mera mogu oceniti kroz prilično dug vremenski period. Jedinica uspeha je pet do deset godina. Sve ono što sada radimo, a radi se o integrativnom pristupu velikog broja ministarstava, Ministarstva zdravlja o čemu je ministar Lončar govorio, Ministarstva obrazovanja, Ministarstva socijalne politike i rada, naravno Ministarstva bez portfelja koje po odluci, odnosno uverenju da je to jako važan posao premijera dodeljeno ministru bez portfelja tj. meni, Ministarstva za informisanje. Kampanje su jako važne u čitavom ovom postupku. Bez finansijske podrške i bez rada na psihološkom podizanju nivoa potrebe, uvida da je roditeljstvo, ne samo sveta potreba, nego jedna i od patriotskih dužnosti, rekla bih, i od nagona koji treba da bude zadovoljen, jer je kombinacija prirodnog i socijalnog, moramo svi raditi i sve do momenta dok individualna svest i uvid u to da je potrebno da zajednički radimo na ovom pitanju, nemamo pozitivne odgovore, ne možemo reći da smo učinili značajan korak.

No, ova Vlada je zaista spremna da na pitanju demografije radi i mi smo sada, kada smo bili u jugoistočnoj Srbiji, ja sam sa svojim timom obišla upravo ona područja koja se karakterišu depopulacionim parametrima. U Crnoj Travi se, na primer, nije rodilo nijedno dete prošle godine, a prema podacima iz 2011. godine, podacima popisa, procenjuje se da će Babušnica, Crna Trava i još neke opštine

9/2 TĐ/BM

beležiti taj trend i u narednom periodu, posebno do 2040. godine. Tu ćemo zaista morati mnogo i složeno da radimo.

Dakle, i resorna ministarstva i institucije i pojedinci i nevladin sektor, činjenjem može biti uključen. Naravno, podrška medija i vas poslanika je izuzetno važna, a jedinice lokalne samouprave već daju svoj doprinos kroz parametre koje ste, uvažena poslanice, vi izneli. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Komentar?

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem.

Ja sam upravo iznela ovo pitanje danas zato što je ovo interresorno pitanje i sada kada imamo celu Vladu, imali smo mogućnost da čujemo odgovor od više ministara. Možda bi to pismeno bilo teže, ali vas zaista molim, kada Vlada bude odobravala izmene ovog pravilnika, odnosno donošenja novog pravilnika za sledeću godinu, da vodite računa i da razmišljate u ovom pravcu i da vidimo kako mogu da se reše konkretni problemi, da zaista svi uživaju sva prava koja imaju.

Ovo je moj završni komentar. Želela bih da naglasim, da podsetim sve nas da je zemlja za najvećim prirodnim priraštajem u celoj Evropi, zanimljivo, Island i skandinavske zemlje. Nemam vremena da pričam dugo o tome zašto je to tako. Neophodni su ekonomski, socijalni preduslovi, pa i politički. I to je moguće, kao što vi kažete, uvažena ministarko, to će se videti za nekoliko godina, a za sve to društvo mora da bude bez dramatičnih socijalnih nejednakosti, da bude društvo institucionalizovane solidarnosti u kojem se ljudska i manjinska prava svih štite i unapređuju. Sigurna sam da je Srbija jedno inkluzivno društvo, tolerantno i da će biti još otvorenije i bogatije. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

OLENA PAPUGA: Hvala, predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, ministri, poštovane kolege poslanici, moja pitanja su uglavnom socijalna, ali postavljam ih premijeru. Hoću da pitam o nekim životnim stvarima. Možda su nam špijuni važni u ovoj državi, ali važnije to da u Novom Sadu, na primer, usluge narodnih kuhinja koristi čak 3.000 građana. Takođe, znamo da nam je jako sumorna statistika po selima. Od 4.709 sela, 1.200 sela je u propadanju, 50.000 praznih kuća imamo, imamo 150.000 kuća u kojima niko ne živi. Pitam vas – kako ćemo se izboriti sa tim životnim stvarima?

Takođe, pitam vas – kada ćete vratiti građanima zarađene penzije i kada ćete vratiti plate?

Takođe, postavljam jedno pitanje koje se odnosi na Vojvodinu. Izgradnja Moravskog koridora, od Pojata do Preljine, i autoput od Novog Sada do Rume je davno naglašen kao prioritet. Tunel kroz Frušku Goru je, takođe, najavljen kao prioritet i da će se to u budućnosti uraditi. Od idejnog rešenja, koje je sastavljeno i urađeno još 1982. godine, se do dana današnjeg ništa nije uradilo.

Pitam premijera – da li će se u budžetu za 2017. godinu naći sredstva za izgradnju fruškogorskog koridora sa tunelom kroz Frušku Goru, koja su to sredstva, da li se zna?

Dužina autoputa Novi Sad – Ruma sa tunelom iznosi oko 27 kilometara, a prolazi kroz tri opštine – Novi Sad, Irig, Rumu i na dužini tog autoputa živi 400.000 stanovnika, što znači da tu ima oko 30.000 privrednih subjekata, 12 industrijskih zona i nekoliko slobodnih zona. Time pokazujem da je taj autoput od velikog prioriteta, ne samo za Vojvodinu. Taj tunel i taj autoput bi povezao Srbiju sa Rumunijom i sa Hrvatskom.

9/3 TĐ/BM

Drugi problem koji hoću da istaknem je problem građana koji žive na tom delu autoputa, sada još puta Novi Sad – Ruma. Znamo dobro da, nažalost, grad Irig postaje grad ruševina, da kroz taj grad prolazi dnevno oko 15.000 vozila, građani su očajni, ne znaju šta da rade, jer se na očigled njih ruše kuće, deca ginu i jednostavno život u tim sremačkim selima postaje nezamisliv.

10/1 MG/SM 17.30-17.40

Vi ste premijeru više puta naglasili da je ovaj put prioritetan i da ne treba praviti leks specialis kao za „Beograd na vodi", jer to možemo sami izfinansirati, pa me interesuje kada će to biti?

PREDSEDNIK: Hvala.

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvalan na prilici da odgovorim na sva vaša pitanja. Verujem da ste metaforično govorili da deca ginu, pošto mi nemamo podatak da je dete poginulo u Irigu. Pretpostavljam da je to bila izmišljotina za TV kamere.

(Olena Papuga: Nije tačno.)

Nije? Imate, znači, da su deca poginula. Kada?

(Olena Papuga: Tih godina. Ja sam pitala vas.)

Vi ste pitali mene. Pa mi nemamo podatak. Upravo smo proverili u policijskoj upravi. Nemamo podatak da deca ginu ili su možda u vaše vreme deca ginula. U naše vreme nisu. Niko nije poginuo, bar smo to tako videli.

Dakle, samo hoću da vam kažem kako to izgleda kada se sipaju optužbe bez reda i kada se ne vodi računa o onome šta se izgovara. Pokušaću da vam odgovorim na svako pitanje uz puno poštovanje, razume se.

Dakle, potpuno ste u pravu, priča se o tome i ne iz '82, nego iz '72. godine o Fruškogorskom koridoru i za sve to vreme nije urađeno ništa. Hoću da građani Srbije znaju, dakle, od '72. ili od '82. godine, mi nemamo ni idejni projekat urađen za Fruškogorski koridor. Kako koja izborna kampanja, tako su oni počeli o tome da govore. Pričali bi naveliki i na kraju nismo stigli ni do idejnog projekta.

Danas želim građanima da kažem i građanima Novog Sada i građanima Iriga i Rume, dakle, čitavog Srema ako hoćete, da smo izdvojili novac i da radimo sve projekte, da ćemo u prvoj polovini sledeće godine završiti sve projekte i da ćemo konačno krenuti u izgradnju Fruškogorskog koridora. To je naš posao koji nije lak i nije ga jednostavno izvesti zato što svaka takva investicija nam zahteva uzimanje para od onog rasta o kojem sam vam govorio.

Dakle, da imate u vidu da ti radovi svakako neće biti manji na tih 27,5 kilometara bez ikakve sumnje, upravo zbog tunela i teškog terena na kojem se radi ispod 300 i 350 miliona evra. To je, dakle, nešto što je velika investicija za nas, zajedno sa svim projektima i drugim stvarima koje moramo da radimo.

Dakle, da, mi ćemo to da uradimo, ali to neće biti urađeno za pola godine ili za godinu, ali verujem da u naredne tri godine ceo projekat možemo da završimo do pre kraja mandata ove Vlade. Dakle, posle '72. i posle '82. godine, mislim da je to što možemo da napravimo.

Pošto ste onako usput rekli, kada ćete vratiti, nemam šta da vraćam, pošto ste vi davali ono što nismo imali, pošto ste davali ono što nismo zaradili i time uzimali od naše dece. Uzimali od naše budućnosti, davali nešto zbog čega nam je deficit bio i pet i šest i sedam posto. To vam govorim o stvarnom, a ne prijavljenom deficitu. Zato što ste uvek ispod linije imali sva javna preduzeća i sve ono što nisu javna preduzeća, već akcionarska društva itd, od RTB-a, Železare i svega drugog.

Dakle, nemam šta da vratim, jer smo mi uradili nešto da ljudi imaju. Da bi ljudi razumeli niste nam vi ostavili u Penzionom fondu dovoljno para da mi plaćamo penzije. Ostavili ste nam dragi prijatelji za 51, ma kakvi za 42% ste nam ostavili, 58% smo plaćali iz budžeta, od onoga što mi danas zarađujemo. Mi danas uspevamo da zaradimo više pa isplaćujemo 38, 39% iz budžeta, a 61% isplaćujemo iz

10/2 MG/SM

Penzionog fonda, zato što danas pravimo pravi Penzioni fond koji nam nije ostavljen. Danas Penzioni fond ponovo počinje da postoji, za razliku od perioda kada smo došli na vlast i kada smo ušli u Vladu.

To je ljudi, to je za one koji znaju kako sistem funkcioniše, kako država funkcioniše, kako budžet funkcioniše, a ovde ima narodnih poslanika koji to znaju, to znate i vi. Znate odlično da govorim istinu, zato što ne bismo mogli da isplatimo nijednu penziju da smo to nastavili, nijednu nebismo isplatili, nijednu platu više ne bismo isplatili zato što bismo ušli u potpuno bankrotstvo. Zato što je išlo geometrijskom progresijom, ne može više.

Šta mislite zašto MMF i Svetska banka i svi ostali danas hvale sve mere Vlade Srbije? Zato što smo sve negativne tokove uspeli da promenimo i danas su svi veoma pozitivni. Zato možemo da razmišljamo ne samo o Fruškogorskom koridoru. Zato razmišljamo o „šnel štrase", brzi put ne znam kako je prevod kod nas, dve plus dve trake, a da nemate između onu razdelnicu, o tome između Novog Sada i Zrenjanina.

Takođe razmišljam i razgovaraću sa premijerom Ćološom kako i na koji način da provučemo auto-put kroz južni Banat. Pričali smo i o tome, i od ′72. i od ′82, i o od ′92. i od 2002. godine pa nikada ništa od toga nismo uradili. O svemu smo pričali od 1972, 1982, a sada hajde Vučiću, hajde Vlado Srbije uradite sve što smo mi pričali od ′45. i ′72. Nemam problem sa tim, uradićemo.

Što se tiče priče o broju siromašnih, naravno, Srbija nije bogata zemlja. Danas je plata 376 evra prosečna, ja verujem da će već u januaru, februaru ili martu biti oko 420, kao što sam rekao i sa onim što ćemo mi da učinimo i sa povećanjem minimalne zarade, zato što imamo 360.000 ljudi koji imaju minimalnu zaradu. Njima direktno ide 8% povećanje, računajte da će najmanje ići 10%. To je uglavnom privatni sektor, ali imamo ga nešto malo i u javnom sektoru. Reč je obično o čistačicama, ljudima sa najnižom stručnom spremom koji vredno i marljivo obavljaju svoj posao.

Takođe ćemo u javnom sektoru dalje da povećavamo plate i neki će imati veće plate nego što su ih imali pre smanjenja, ali to nema veze sa tim da li ste nekome nešto uzeli ili niste, već ima veze sa tim da li je država to zaradila ili nije. Da li smo mi to u javnom sektoru zaradili ili nismo. Nije to ćup iz kojeg imate da vadite koliko hoćete. Zato što je neko tako državu posmatrao zato nam je država uništena.

Ljudi govorimo o tome da smo 2009. godine imali rast od -3,6%, rast se kaže, to je pad od 3,6%. Ove godine uprkos merama fiskalne konsolidacije idemo na +2,8, dogodine idemo na +3,6. Sada hoćete da me ubedite da je -3,6 bolje od +3,6? Teško da ćete da me u to ubedite.

Šta to znači? Da bi običan narod razumeo, da bi običani ljudi razumeli šta to znači, -3,6 znači da smo pravili milijardu i 200 miliona evra, manje vrednosti smo stvorili u jednoj godini nego prethodne godine, a +3,6 znači da smo milijardu i 200 miliona evra veću vrednost stvorili u toj godini. To je dve milijarde i 400 miliona evra razlike, pri ovakvim brojevima na 36, 37 milijardi BDP-a. Dakle, govorim o ogromnim razlikama.

Znam da sve to znate, razumem da opozicija ili bivša vlast ne mora da kaže ništa dobro o Vladi, ali postoje neke činjenice koje se ne diraju, koje su prosto činjenice. To su brojevi. Mislim da je to veoma važno da ljudi znaju. Hvala vam na tome što ste mi omogućili da to kažem.

Za narodne kuhinje da iskoristi 3.000 ljudi znam da ih je bilo i više nadam se da će ih biti mnogo manje, ali niti smo ugrozili narodne kuhinje, pošto ću da podsetim neke koji su govorili kako ukidamo narodne kuhinje i od toga pravili afere, kao što su izmišljali afere o mojim lažnim izjavama o porodiljama i to neki odavde,

10/3 MG/SM

sada su izašli, do malopre prisutni govorili su, doduše neki su se izvinili i bili korektni, a neki su potpuno premetnuli moje izjave iz jednog dela mog govora u drugi i na takav način se ponašali.

Tako se politika ne vodi. Ako imate nešto da kritikujete kažite šta je to, a ne ovakvi ste, onakvi ste, rekli ste to i to, a da to nigde nismo rekli. Hvala vam na pitanju, da uradićemo Fruškogorski koridor i posle 1972. i posle 1982. godine i od vas očekujemo podršku po tom pitanju.

Što se tiče ruševina za jednu stvar ste potpuno u pravu, grozim se kada prođem kroz Irig, one tri zgrade koje su bukvalno u ruševnom stanju i lično ću se postarati i pobrinuti da vidim o čemu se radi, kome pripadaju, da li je to javna svojina ili privatno vlasništvo i da pokušamo da to promenimo. Hvala vam na to što ste ukazali. Ne mogu da stignem svuda sve, ali onoliko koliko mogu stizaću i boriću se. To mi je posao da se borim zajedno sa svim ovim ljudima i zajedno sa svima, sa svima vama da ruševina bude što manje, a da lepih hala i lepih objekata bude što više.

11/1 AL/VZ 17.40-17.50

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Izvolite.

OLENA PAPUGA: Hvala.

Ja bih vas još molila samo da mi kažete - koliko će u budžetu za 2017. godinu biti izdvojeno za Fruškogorski koridor i koliko će biti izdvojeno za tunel kroz Frušku Goru? Da smo ranije doneli Zakon o finansiranju AP Vojvodine, možda bi Vojvodina sama svojim sredstvima mogla da izgradi taj koridor. Jednostavno, ne bi tražila sredstva od Republike. Zato, sada nema nadležnosti, pa je došlo do toga do čega je došlo.

Tih ustavnih 7%, znamo do čega nas je dovelo i da je Republika za nekoliko milijardi Vojvodinu zakinuta i možda stvarno od tih sredstava ne bi došlo do toga da Vojvodina živi tako kako živi.

Pitam vas, možda još i to - kada će biti donesen Zakon o finansiranju AP Vojvodine i da li se priprema novi ustav?

PREDSEDNIK: Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, samo jednu stvar. Ustanovili smo da ni jedno dete nije poginulo od ruševina, sada i zvanično. Dakle, niste, što se tiče toga govorili istinu. To je važno da ljudi znaju. Imali smo jednu tešku saobraćajnu nesreću 1992. godište, izvinjavam se, poginulo je jedno lice, udarilo je putničkim vozilom u autobus, ali nije bilo smrti dece, ili bilo čega drugog od ruševina. Dakle, to je bila vrlo loša metafora.

Što se tiče novca za Pokrajinu Vojvodinu - od čega 7%, od rashoda? Čekajte, čekajte, znam ja šta piše u svim našim ustavnim aktima i Ustavu i Ustanom zakonu. Pa 7% od rashoda. Pa toliko i dajemo 56,5 milijardi u odnosu na 798 miliona, ne vidim gde je tu problem.

Problem je u nečemu drugom, što mi danas da postavimo pitanje mnogim ljudima u Srbiji – šta to finansira Pokrajina Vojvodina, ljudi ne znaju da to kažu, zašto mi to dajemo? Na koji to način dajemo? Koliko? Zašto?

Evo, mi smo obećali, nećemo da smanjujemo prerogative vlasti i kompetencije pokrajinske vlasti ni za jotu, ali ljudi treba da znaju da to služi za razvojne projekte, da mi dajemo tih 7% naših rashoda za razvojne projekte u Vojvodini.

Pokrajina Vojvodina, dakle nema svojih ili vrlo malo originarnih prihoda. Nema nikakvih obaveza, sem prema svojim institucijama, nikakvih obaveza. Dakle, nema obaveza prema penzionerima, nema obaveza prema platama u javnom sektoru, nema obaveze nikakve za putevi i ono što je uzela kao obavezu za puteve, to nije radila i ponovo je molila Republičku Vladu da to preuzme, kao i prema prugama, kao prema kompletnoj infrastrukturi, ne računajući ono što lokal ima. Nikakvih obaveza prema socijali, nikakvih obaveza ni prema čemu.

Nego je to - koliko uzmemo od Srbije, pa koliko ćemo mi malo ovamo, malo onamo da damo. Pa, do sada je bila praksa - pola pije pola Šarcu daje i to ljudi treba da znaju. Zato smo imali sednicu Vlade da se dogovorimo da se taj novac racionalno nosi i da se troši na najbolji mogući način.

Od toga koliko se pričalo o pravima Pokrajine, došli smo dotle da imamo veliki broj opština u Vojvodini koje spadaju u treću i četvrtu kategoriju po siromaštvu. To hoćemo da promenimo. To hoćemo da promenimo. Hoćemo da se u Vojvodini živi mnogo bolje i zato danas imamo 118 objekata u koje ulažemo. Milijardu i 790 miliona ulažemo u objekte u Vojvodini. To ne može pokrajina da uloži, ulaže Vlada Srbije.

11/2 AL/VZ

Zar je važno ko će da ulaže? Zar je važno ko će da ulaže? Mi smo otvoreni za razgovor sa vama da vidimo kako da donesemo Zakon o finansiranju Pokrajine. Nikakav problem nemam samo hoću da izađemo sa ozbiljnim argumentima. Samo hoćemo da dobijemo ozbiljne argumente. Da znamo zašto nešto finansiramo. Da vidimo gde dajemo te pare. Zato što svi građani Srbije i oni sa teritorije Vojvodine teško zarađuju taj novac i hoćemo da vidimo kako se taj novac troši. Hoćemo da vidimo kako i zašto, na koji način?

Imali smo ga toliko nismo ulagali u „Maticu Srpsku", evo sada imamo pa ulažemo i u „Maticu Srpsku". Imamo da uložimo i sve manjinske zajednice i u njihova glasila. Ali, to su pare koje vam na kraju dođu sa republičkog nivoa, od prihoda koje Republika Srbija generiše i pri tome ne želim ništa da srušim, ne želim ništa nikome da oduzimam, samo hoću da vam kažem da nam je potrebna ozbiljna i racionalna rasprava po tom pitanju, a ne samo da finansiramo birokratsku strukturu, nego da vidimo šta je to što stvarno treba da finansiramo u Pokrajini, šta je to na šta stvarno treba da izdvajamo novac. Mislim da je to ključno pitanje.

Za ove ruševine, ne kažem da sve možemo da rešimo, ali bar ćemo neke da rešimo i da se postaramo da to što ste vi rekli da se dešavalo, a nije, da se nikada u Irigu ni ne dogodi.

PREDSEDNIK: Hvala.

Komentar.

OLENA PAPUGA: Žao mi je što se priča o tome da se Vojvodini daje. Vojvodini se ne daje, nego se Vojvodini vraća. Ne razumem sada, kao da Vojvođani ne plaćaju porez, kao da Vojvođani ne plaćaju struju. Znamo da su Vojvođani najveće platiše svega. Svaki račun koji dođe, to je u mentalitetu vojvođanskom da se plaćaju svi računi.

Tako da to što vi govorite da se Vojvodine daje, ne, Vojvodini se vraća ono što je za služila, ali i to samo deo.

PREDSEDNIK: Marko Đurišić. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovana predsednice.

Predsedniče Vlade, gospodo ministri, jedna važna tema, a to je broj siromašnih i borba protiv siromaštva u Srbiji je od strane premijera u ovom današnjem radu onako olako odbačena kao da je broj siromašnih u Srbiji broj koji su iznele neke zle nevladine organizacije i da on jednostavno nije tačan.

Sada pozivam premijera da se suoči sa dva druga izvora. Jedan je onaj koji on mnogo voli, a to su istraživanja. Govorio je danas o nekom istraživanju. On voli da radi istraživanja – da li bi i kako bi pobedio na predsedničkim izborima i ako na njima neće da učestvuje.

Ta istraživanja govore o tome da sve više građana siromaštvo i bedu u poslednje dve godine navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Naravno, nezaposlenost je daleko najveća i ona je 60, 70%, ali po prvi put u tim istraživanjima ljudi govore o siromaštvu i bedi.

Hajde da se vratimo na ono što svi možemo odmah ovoga trenutka da proverimo, a to su podaci Svetske banke. Ovo je izveštaj Svetske banke za 2015. godinu. U njemu stopa siromaštva u Srbiji je 25,4%, isto onoliko koliko te zle nevladine organizacije govore. Na sajtu, sada sam otišao i gledao podatke o Srbiji, naći ćete da taj broj se nažalost u odnosu na 2013. godinu povećao za 1% i 2014. godine stoji na ovom procentu.

11/3 AL/VZ

Da li je to sada manje jedan ili ne posto, nije suštinski bitno.

Suštinski je – da li ova Vlada preduzima neke konkretne mere, da li ima plan, da li je donela strategiju da nešto po tom pitanju uradi? To je moje pitanje i za predsednika Vlade i ministra zaduženog za rad, zaduženog za ovu materiju.

Ministre, vi ste u ovom izveštaju Svetskoj banci obećali promene Zakona o podršci porodicama sa decom za jun 2015. godine. Tako stoji ovde. Prošao je jun 2015. godine, jun 2016. godine, te izmene nisu došle u parlament. Sada ih najavljujete za neki trenutak u budućnosti, kao što sve najavljujete za neko buduće vreme. Nama je potrebno danas, nama su potrebne mere danas.

Samo u ovome ima nekoliko ideja na koji način naša pomoć socijalnih davanja može da bude mnogo efikasnija i da za 8% možemo da smanjimo ovaj broj ugroženih od siromaštva.

Pozivam Vladu da radi na tome.

PREDSEDNIK: Ko želi prvi? Aleksandar Vučić ili Aleksandar Vulin?

12/1 JČ/CG 17.50-18.00

ALEKSANDAR VUČIĆ: Prvo, nisam razumeo sve oko istraživanja. Imam istraživanja. Inače, manji je procenat onih koji govore o bedi i siromaštvu, i to za 7% nego što je bio slučaj ranije, a o nezaposlenosti čak 9% je manji broj.

Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU. Dakle, da li vam se to sviđa ili vam se ne sviđa, nema mesta u Srbiji u kome nemamo, možda ima po neko, ali od velikih gradova, pa čak i od manjih gradova, nema mesta u kome imamo veći broj nezaposlenih nego što smo imali. To je jedna dobra stvar.

Čudi me da ne gledate i da ne pratite i gde i koliko fabrika otvaramo. Da li je teško i da li imamo veliku stopu nezaposlenosti? Imamo, 15,2% je ogromna stopa nezaposlenosti, i 12% kada budemo imali, ogromna je stopa nezaposlenosti, ali će biti mnogo bolje nego 26,5%, koliko je bilo u vaše vreme. To su činjenice.

Što se tiče Svetske banke, Svetska banka je saopštila da za 0,5% imamo manje siromašnih nego što smo imali. Inače, određene svetske agencije preuzimaju izveštaje domaćih nevladinih agencija. Nemam ništa protiv, ne znam kako se to zove, Romska nevladina agencija „Sunce" iz Kragujevca ili neka druga, svaka im čast, nikada nisam rekao da su zli. Samo kažem da je to zasnovano na stavovima pojedinih nevladinih organizacija, a ne na brojkama i ne na činjenicama, i apsolutno ništa više.

Takođe, vi odlično znate da sam u pravu za to što vam govorim, kao i za mnoge druge stvari. Rekao sam vam, ne jedanput, uvek ste dobrodošli da radimo zajedno, uvek da radimo zajedno na tome, da pokažemo da možemo da imamo još bolje rezultate. Ako imate neke ideje, ali da nije ideja – povećajte socijalna davanja, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za jedan jedini dinar, uprkos teškoj krizi u kojoj smo ostavljeni, ni za jedan jedini dinar nismo smanjili socijalna davanja. Da povećamo socijalna davanja, osim u pojedinim oblastima, baš kada govorimo o trudnicama i porodiljama, gde hoćemo da učinimo, to je za nas nemoguće. To neka priča onaj ko je neozbiljan.

Moj je posao da govorim istinu, a istina inače nema mnogo prijatelja i nema mnogo obožavalaca, a onaj ko voli da ide u narod i da govori – kada mi dođemo na vlast, sve ćemo da povećamo, to su neozbiljni i neodgovorni ljudi. Povećaćemo kada nam rast bude dovoljno veliki da nam to dozvoli, ali ćemo pre nego što povećamo druga socijalna davanja, prvo ćemo da uložimo u infrastrukturu i da povećamo dalji ekonomski rast, da na takav način mobilišemo snage, da bi nam socijalna davanja bila mnogo veća.

Znate li šta znači, kolika je razlika kada mi danas kažemo da nam je potrebno svega, to je ogroman novac, svega 37, 38% da finansiramo iz budžeta za penzije? A trebalo je 61%. Koliki je to napredak u odnosu na ono što smo imali ranije? Da običan čovek može da razume, kada ljudi pričaju i potcenjuju hiljadu dinara za penzionere, na 1.770.000, 1.780.000 penzionera, dakle, hiljadu dinara samo da date penzionerima, to vam je milijarda i 780 miliona. Dakle, samo hiljadu da dobije svaki penzioner, to je milijarda i 780 miliona. Država to isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja. Da li je to ljudima dovoljno? Nije. Biće bolje i dobijaće više. Sada planiramo da im narednih dana donesemo jednokratno plaćanje, da mogu ljudi lakše i bolje da provedu i slavu, ko slavi, i Arhanđel Mihaila i Svetog Nikolu, i Novu godinu i Božić i sve druge praznike, mislimo takođe onoliko malo koliko možemo da povećamo stalno penzije, mislimo da povećamo plate u javnom sektoru. Povećali smo

12/2 JČ/CG

minimalnu zaradu za 8%, samo što to ljudi nisu razumeli kada govorimo od 21.200 i 22.800, dakle, za 8% smo to povećali. Nije mnogo, ali je to – kamen po kamen palača. To jesu ozbiljni rezultati.

Kada bismo svake godine imali takvu vrstu rasta, mi ne bismo imali problema. Za pet godina ne bi bilo velikih problema, o nekim drugim temama bismo danas ovde razgovarala i čini mi se da bi tema o kojoj je govorila Slavica i Zlatibor, da bi to bila apsolutno najvažnija tema, za koju mislim da je ekonomski najvažnija tema za nas. Da imamo rešenja, nemamo.

Kada je neko pomenuo da li je Elvira Island, nije to zbog najvišeg standarda. Oni se osećaju ugroženim i takođe znaju da mogu da napreduju samo ukoliko budu imali više stanovnika. Imate neke druge Skandinavske zemlje koje su mnogo godina imali najnižu stopu prirodnog priraštaja. Moramo da pronađemo iz različitih oblasti različite mere. Zato je Slavicin posao tu najkomplikovaniji. Zato sam i rekao radi šest meseci na tome, Makedonci su nešto po tom pitanju uradili, nađite svoje stručnjake, uradite sve što možete, da vidimo, jer nam nije žao. Izdvojićemo, videćete, u novom budžetu i određena finansijska sredstva da pomognemo, samo moramo da znamo šta radimo. Pričali smo godinama – pomozite treće dete, ali nije nama problem u trećem detetu, nama je problem u prvom detetu, nama je pre svega problem u prvom detetu, u prvom i drugom detetu, a ne u trećem detetu. Mi imamo 1,45 dece, a potrebno nam je 2,35 da bismo imali normalnu reprodukciju. Ovako svake godine gubimo po 30.000 do 40.000 stanovnika.

U svakom slučaju, što se tiče onoga oko Vojvodine, da li se nešto vraća ili ne vraća, ljudi, mi hoćemo da ulažemo u Vojvodinu, mi hoćemo da nam Vojvodina bude bogatija, ali mi tako uzimamo i od svih drugih građana Srbije, kao što uzimamo i od građana Vojvodine. Kako država da se finansira, nego iz poreza. Zašto ja onoliko jurim i molim ljude da uzimaju fiskalne račune, jer onaj ko ne uzme fiskalni račun sebi je oduzeo put, sebi je oduzeo školu, sebi je oduzeo bolnicu, sebi je oduzeo vrtić. Što je tu razlika između čoveka iz Novog Sada i čoveka iz Niša? Ako hoćete, bliža mi je Vojvodina, ako ni zbog čega, majka mi je iz Vojvodine. Ne razumem stvarno šta je tu razlika. Od sve te silne brige za Vojvodinu doveli smo dotle da u Vojvodini imamo veći broj siromašnih opština nego na jugoistoku Srbije, od sve te silne i strašno velike brige za Vojvodinu. Ja hoću i mi hoćemo da Vojvodina ne bude siromašna, već da Vojvodina bude industrijski poljoprivredno bogata, da bude baš onako kako su pojedine sremske opštine danas bogate, koje su imale minus od po 500, 600 miliona, milijardu u svojim budžetima, a danas na računu imaju 200, 300, 400 i 500 miliona.

Koliko Ruma, Martinoviću, danas ima na račun, a imala je preko 100 miliona, imali su minus od 500 i 600 miliona. To su stvari koje mi hoćemo da menjamo i to su stvarni rezultati kojima možemo da se ponosimo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

ALEKSANDAR VULIN: Zahvaljujem.

Ako dozvolite, naravno, država se bori protiv siromaštva svojom socijalnom politikom i, kao što znate, ni jedno jedino socijalno davanje nije umanjeno ni za jedan jedini dinar, ni u vreme štednje. To je bila odluka ove Vlade. Ni jedno jedino.

Podsetiću vas da ipak, kada govorimo o borbi protiv siromaštva, nema bolje borbe protiv siromaštva nego povećavanje broja radnih mesta, kada zaposlite nekoga. Nekada taj neko bude na socijalno pomoći, pa makar i socijalna pomoć bila veća, nego kada dobije pravo da radi, kada dobije mogućnost da radi. Sa čime radimo i

12/3 JČ/CG

kako radimo, daću vam samo primer da je od 7. decembra 2013. godine, kada je uvedena zabrana o zapošljavanju u javnom sektoru, pa evo do 20. oktobra 2016. godine imamo povećanje broja prijavljenih van javnog sektora za 137.854 lica, to je 137.854 radnika koji uplaćuju svoje doprinose.

Tako se bori protiv siromaštva i zahvaljujući tome od 2013. godine do danas u Fondu PIO imamo uplaćenu 31 milijardu dinara više nego što smo planirali. E, to je borba protiv siromaštva.

Pošto se pominjala i Vojvodina u kontekstu narodne kuhinje, da vam kažem da u Republici Srbiji ima ukupno 77 narodnih kuhinja. Sve rade, sve su finansirane od strane Republike Srbije, niko ne ostaje bez svog obroka. Niko nije srećan što to postoji, ali ono što je do nas, to ćemo uraditi. Evo, da vam kažem, prvi put od 1999. godine Vlada Republike Srbije će izvršiti kompletnu obnovu svih narodnih kuhinja u ovoj zemlji.

13/1 JJ/MĆ 18.00-18.10

To nije mnogo fensi, kako neki vole da kažu, ne možete time mnogo da se hvalite, to ne zvuči politički dobro, ali je to način da pokažemo koliko mi brinemo, ako je čovek siromašan ne znači da nema svoje dostojanstvo, ne znači da ne treba da jede najbolje, najzdravije i to radimo. I, tako se ponaša ova Vlada Republike Srbije.

Samo da vam kažem, pošto se govorilo o Vojvodina ovde, još jednom da podsetim da je Vojvodina region sa najvećim brojem korisnika novčane socijalne pomoći u odnosu na broj stanovnika. Najbogatiji deo naše zemlje, a do toga teško je da je dovela ova Vlada i teško da je bilo moguće da je dovela ova Vlada za ovaj period dok je ovde radila i dok je živela. Dakle, socijalna pomoć, svi oblici socijalne zaštite su očuvani u onoj meri u kojoj bude bilo moguće biće i povećavani i to ćete videti i u narednom periodu. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

MARKO ĐURIŠIĆ: Moram da priznam da sam razočaran. Razočaran zato što je odgovor i od nadležnog ministra i od predsednika Vlade bio, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za dinar.

Ono što je problem u našem sistemu je što je on neefikasan, što pogrešno gađa ugrožene grupe i na tome se ne radi godinama. Zakon o pomoći sa porodicima sa decom poslednji put je menjan 2009. godine, poslednja reforma socijalnih davanja je sprovedena je 2011. godine.

Vi ste rekli – dajte nam predlog, već mesec dana, ja ovde u parlamentu pokušavam većinu da zainteresujem za Predlog zakona o izmenama Zakona o pomoći porodicama sa decom i nikad nisam dobio nijedan glas predstavnika SNS i vladajuće većine. To nije predlog da se linearni ili ne znam kako samo povećaju davanja, nego upravo na osnovu ovoga izveštaja Svetske banke koji govori koja su slaba mesta, zašto samo 35% od 1/5 najsiromašnijih građana prima bilo kakvu socijalnu pomoć? To je podatak koji možete ovde da pročitate.

Znači, ja vama pokazujem odakle govorim i koje podatke koristim. To je nešto o čemu mi želimo da razgovaramo. I imamo predlog i ne kažemo mora tako ili nikako. Dajte da razgovaramo o njemu. Ako ministar ne može da napravi nešto, evo mi smo napravili, pa makar odgovor nam dajte nije dobro, ali nešto smo dali. Nemojte, rekli ste, gospodine Vučiću u prvoj rečenici – hoćemo da radimo dajte nešto. Evo, ga tu je mesec dana, došao je i u Vladu, nismo dobili odgovor od strane Ministarstva da li je taj predlog dobar ili nije ili da li je moguće ili nije moguće.

Molim vas, ako hoćete da diskutujemo, da krenemo da koristimo iste podatke. Znači, evo ja vas molim zove se na sajtu Ministarstva finansija makroekonomski podaci tabela 1. Tabela 1. I da vidimo onda koji su onda to podaci koji ćemo da koristimo. Hoćemo li da govorimo o rastu BDP? Hajmo, od 2001. godine sa 13,8 milijardi, 2011. godine 33,4 milijarde, dva i po puta više. BDP ukupan države Srbije od 2001. do 2011. godine raste sa 13 na 33 milijarde. Godine 2015. je bio po ovom sajtu 32,9 znači manje nego 2011. godine. Manji nam je BDP za četiri godine koliko vi vladate Srbijom, manji je. O stopama rasta da govorimo, o stranim investicijama, možemo, evo ovde sve piše. O nezaposlenima? Gde je to 26%? Gde ste vi našli taj podatak? Gde ste našli taj podatak njega nema.

PREDSEDNIK: Hvala. Sad ćete dobiti odgovor. Hvala.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Odmah ću da pokušam da vam odgovorim.

Nema potrebe da se žestite, ja prihvatam razgovor po pitanju zakona. Nego, niste nešto dobro pročitali. Niste dobro pročitali zato što niste vodili računa o rastu, ja ću vam reći svaku godinu – 2009. godine minus 3,6, sledeća vam je plus 1,4,

13/2 JJ/MĆ

sledeća vam je opet minus koma jedan, mi se od 2008. godine još nismo oporavili tek ove godine smo se oporavili. Tek ove godine smo se oporavili, imaćemo veći BDP, nego 2008. godine. Tek ove godine.

Vi možete da gledate šta hoćete, inače sve to što me ispravljate trebate da kažete građanima, nije minus 3,6 nego minus 3,1. Pa i da je minus 3,1 kako možete da govorite da je minus 3,1 dobro u odnosu na plus 2,8? Samo mi to objasnite tu matematiku.

Nemojte ljudi nisu ljudi iz Svetske banke i MMF ni glupi ni ludi. Tačno je tek ove godine ćemo da pređemo 2008. godinu, upravo zahvaljujući užasnoj krizi. U 2014. godini smo imali minus 1,8 i zahvaljujući užasnim poplavama, samo ste to zaboravili da kažete, ali smo 2013. godine imali plus 2,3 što vi niste imali ni u jednoj godini od 2008. godine do 2012. godine. Ni u jednoj godini. Govorim o 2013. godini.

Ja vam sad pričam o 2015. godini gde smo imali plus 0,8 da svi ljudi znaju precizne podatke u Srbiji, jer ja ništa ne krijem, imali smo plus 0,8 ne zaboravite da su to bile godina najtežih mera fiskalne konsolidacije da bi ljudi shvatili mi zasnovali svoj rast ekonomski, što znam da vi znate na investicijama i na izvozu. Na investicijama i na izvozu, što su dve ključne komponente. Šta je to što mi danas hoćemo? I ovim povećavanjem i plata i različitih primanja za penzionere itd. hoćemo da povećamo rast i kroz potrošnju.

Ono što je Češka uradila prethodne godine, to je ono što hoćemo, to je ono što radimo. Da imamo tri stuba na kojima nam počiva rast, a to su investicije, izvoz i potrošnja. To su tri stvari o kojima radimo. Zato sam takođe rekao, zato sam Marko rekao jednu važnu stvar, hoćemo da imamo narednih godina svake godine rast od preko tri posto i imaćemo, imaćemo. To smo mogli tek posle teških reformi, posle teškog Zakona o radu za koji znam da ste i vi lično bili, a druga je stvar bila šta se govorilo i mnogi drugi ljudi u Srbiji. Danas je to nešto što nas je dovelo između ostalog do ovako dobrih rezultata. Kada sledeće godine budemo imali 3,5% moći ćemo milijardu da uzmemo da potrošimo na neke druge stvari i da idemo na još veće povećavanje plata i penzija i da ljudi mogu da žive bolje, ali su nam za to potrebne godine permanentnog stabilnog rasta od preko 3%, a ne od pada od 2%, pada od 3%, kao što smo ga imali ranije. Danas imamo kompletno sve što se tiče rekao bih naših ekonomskih performansi pod kontrolom, baš kao što kažu i sve svetske organizacije. Na nama je da vidimo kako ćemo to da uradimo i kako ćemo to da izvedemo u budućnosti. Mislim da imamo dobru šansu.

Što se tiče vašeg nacrta zakona, nemam nikakav problem da ga vidim, samo vas odmah pitam da mi kažete koliko više para treba da izdvojimo. Ako je samo preraspodela i te kako sam spreman da saslušam vaš predlog, samo nemojte da nam se to svede na to da moramo da izdvojimo nove desetine milijardi novca, jer tog novca nemamo. I, nećemo da trošimo ono što nismo zaradili. Ako mislite da možemo bolju preraspodelu da izvršimo, dobrodošli ste svaki dan i Kabinet ministra i kod mene, lično ću da vas primim, jer smatram da je to veoma važno pitanje. Mi hoćemo da siromašni dobiju pravu zaštitu i da ne bude bilo kakvih zloupotreba i uvek i u svakom trenutku ste dobrodošli i nikakav problem sa tim nemam, samo da ne dođete, onaj poslednji član je strašno važan, a to je finansijski efekat, samo nemojte da finansijski efekat bude takav da opet moramo da brinemo od deficitu, da bismo zadovoljavali političke potrebe naše ili bilo čije druge. Hvala najlepše.

13/3 JJ/MĆ

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

ALEKSANDAR VULIN: Meni je drago što konačno dolazimo do toga da treba da govorimo o istim ciframa, slažem se. Evo, iste cifre, na osnovu iste metodologije, samo različito vreme. Godine 2008. po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje istom metodologijom koja se meri i 2016. godine, dakle, 2008. godine nezaposlenih u evidenciji je bilo 755 hiljada 935 danas, 684 hiljade 820. Iste cifre, ista metodologija. Razlika između ovih brojeva govori zašto nam sada bolje ide. Razlika između ovih brojeva govori zašto imamo više novca u penzionom fondu i zašto sada isplaćujemo 37% državne subvencije, a nekada smo uplaćivali do 48% državne subvencije. Ako se nastavi ovim tempom do kraja godine će biti 35%. Nikad nismo imali tako dobar rezultat, zato što su zaposleni ljudi i ništa drugo.

Što se tiče sistema socijalne zaštite, ocena i Svetske banke i svih relevantnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom jeste da je naš sistem dobro targetiran, smatraju da se odnosi često i na one, da je ponekad previše širok. To je nešto što nam često stavljaju na teret i nešto sa čim moramo da radimo.

14/1 BD/LŽ 18.10 – 18.20

Meni će biti beskrajno drago. Ja ću biti zaista srećan kada uđemo sa zakonom u Narodnu skupštinu. Inače, da znate, nacrt je bio urađen, trebao je da krene u javnu raspravu. Došli su izbori. Po zakonu kada dođe nova vlada, morate da krenete sve ispočetka i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim predlogom.

Jako mi je drago ako se svi ovde obavežemo ako se nećemo baviti politikom kada je taj zakon u pitanju, da nećemo doći i reći – e, sada ćemo svima da povećamo nadoknade, to je jedini put, kako mislite da se borite protiv siromaštva ako ne povećate socijalnu pomoć, kako mislite da se borite protiv bele kuge ako ne podignete nadoknade, kako mislite ako ne budete davali ova ili ona davanja?

Naš cilj i Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o socijalnoj zaštiti koji reguliše neke druge stvari iz oblasti socijalne zaštite biće da se svakako bolje pogodi onaj kome je zaista pomoć potrebna, ali da dođe do onog kome je pomoć zaista potrebna.

Onda, kada budemo govorili o radnoj aktivaciji, da oni koji su radno sposobni, a primaju novčanu socijalnu pomoć, treba da rade, nemojte onda poći za političkim refleksom i reći - ne, ne, nikako, to je robovlasništvo, to je loše, nego recite – onima koji su radno sposobni a primaju novčanu socijalnu pomoć, pomoć je manje potrebna nego onima koji nisu radno sposobni, a treba da primaju socijalnu pomoć. Onda to recite, pa budite toliko hrabri i ostanite dosledni onome što sada govorite, da bolje gađamo socijalnom zaštitom onoga kome je pomoć zaista potrebna, ali nemojmo tada u tom trenutku da se bavimo politikom, nego baš kao što je sada, da kažemo - pomoć je nekome više potrebna, nekome manje potrebna. Onom ko može da radi, ona je manje potrebna, nego onome ko ne može da radi, ali recite to tad. Radujem se toj javnoj raspravi i radujem se tom parlamentu.

PREDSEDNIK: Želite li komentar? Javite se.

(Tatjana Macura: Nađite mu posao, nemojte ga ponižavati.)

Šta ste rekli, poslanice?

(Tatjana Macura: Kažem - nađite mu posao, nemojte ga ponižavati.)

Poslanice, molim vas, nemojte da dobacujete, neću vas kazniti. Samo da vas obavestim da je Tito umro. Prema tome, nemojte da dobacujete takve stvari.

Marko Đurišić ima reč, komentar.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala.

Ja željno očekujem tu raspravu zato što mislim da moramo da donesemo neka rešenja koja će promeniti i ove loše trendove u Srbiji, vezano i za borbu protiv siromaštva i za populacionu politiku i za mere koje će da zadrže građane Srbije u Srbiji. Nadam se da ćemo imati te zakone konačno na dnevnom redu.

Mi imamo jedan predlog, možemo da čekamo, ali nisam optimista, pošto vidim da ministar ne vidi razliku između termina socijalna pomoć i rad. Mislim da ne možemo, socijalna pomoć kao pomoć, kao kategorija se ne može uslovljavati ničim. Ili vam država daje pomoć, ne može da vas natera da radite, samo govorim o toj razlici. Znači, da vidimo na koji način gađamo one socijalno ugrožene, a na koji način pomažemo nezaposlenima i oni koji ne mogu na tržištu rada da dođu do posla. Ali, hajde.

Ja želim samo jednu stvar. Želim, evo, da pohvalim Vladu na napretku na Duing biznis listi. Želim da pohvalim, to je fakat. Ali, želim da shvatimo da imamo jedan drugi problem u državi Srbiji. Nama su problem kompanije koje hoće u Srbiji to do biznis, da dođu i da rade. Reći ću vam podatke iz ove tabele. Od 2008. godine, kada je bila kriza i kada je bio pad od 3,1% u BDP-u Srbije, od 2008. do 2011. godine, svake

14/2 BD/LŽ

godine prosečno 2,25 milijardi direktnih stranih investicija, piše ovde. Od 2012. do 2015. godine, isto za četiri godine, 1,27 milijardi godišnje. Zašto su neki dolazili do 2011. godine i investirali u Srbiji, iako smo bili loše plasirani na toj listi je problem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

(Aleksandar Vučić: Zato što si privatizovao NIS, zato što si sve drugo privatizovao.)

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i jedno dve, tri konstatacije.

Prvo pitanje, predsedniče Vlade, je – kada će naša železnica moći da se takmiči sa železnicom Evrope, iz razloga što strani investitori traže prevoz robe i svojih proizvoda železnicom? U Srbiji postoji tehnička mogućnost i mnogo ranžirnih stanica ima da možemo da prevezemo svu tu robu, jer pre 30, 40 godina možda je Srbija bila tranzitna država za železnički saobraćaj.

Drugo pitanje je za ministra prosvete. Dualno obrazovanje kreće od sledeće godine, ali moramo da izvršimo pripremu da informišemo sve one koji žele da upišu neka zanimanja iz razloga što moramo da obezbedimo i gde će oni da idu na praksu, ko su subjekti fabrike koji će primiti te momke i devojke da nauče posao za koji se školuju? Na taj način, siguran sam, kada bude dualno obrazovanje zaživelo, da ćemo smanjiti broj nezaposlenih, jer onda će i ti momci i devojke kad završe školu biti vlasnici svojih preduzeća, jer će znati da rade posao za koji su se školovali.

Isto tako, pitanje za predsednika Vlade – ko daje vetar u leđa Albancima da Albanci ne poštuju Briselski sporazum i da stalno šalju neke poruke Srbima i da nam direktno prete?

Pitanje za ministra Lončara – kada će Fond prihvatiti vaše predloge koje ste vi dali za zapošljavanje lekara i medicinskih radnika domovima zdravlja i bolnica, imajući u vidu da nekoliko domova zdravlja i bolnica poštuju broj zaposlenih na osnovu broja stanovnika?

Želim da kažem, predsedniče Vlade, kako se smanjuje siromaštvo? Pa, ja vas čekam dva meseca za termin da postavite sutra kamen temeljac. Svakog trećeg dana postavljate ponegde kamen temeljac, otvarate fabrike. Koji kamen temeljac? Nemci dolaze od sutra u Srbiju da kupuju proizvode fabrike „Aunde", a ta fabrika „Aunde" ima u pet zemalja svoje proizvode. Ima u Italiji. Pa, zašto nisu otišli u Italiju i da tamo naprave ugovore i da kupe sedišta od fabrike „Aunde" nego su baš izabrali Srbiju? Zato što u Srbiji postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost. Kada su Nemci izabrali Srbiju, onda sam siguran da je to jedan veliki ekonomski pokazatelj u narednom vremenskom periodu.

Mi ne treba da ćutimo da se stidimo da govorimo da je Srbija najpopularnija država za strane investitore.

Kada je u pitanju Niš, želim da vam čestitam sve ono što ste…

PREDSEDNIK: Hvala, vreme. Nastavićete.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Pokušaću da odgovorim na sve, da bismo i drugima ostavili, bar još nekoliko opozicionih poslaničkih grupa da postave pitanja.

Najpre hoću vama, narodni poslanici, koji uvek želite da čujete, da kažem jednu stvar. Malopre su rekli kako smo imali više investicija prosečno. Jesmo. A znate li šta su uračunali u to? Kada je „Delta" prodata „Delezu" za milijardu i trista

14/3 BD/LŽ

miliona, pa vam se to računa kako ste milijardu i trista. Možete li da mislite tu nesrećnu godinu u kojoj smo u stvari imali, a porez kiparski?

Dakle, samo hoću da vam kažem kako su brojevi, ukoliko se time ne bavite, ponekad varljivi. U to vam ulazi i prodaja NIS-a, jer sve je rasprodato, od cementara 2001, 2002. i 2003. godine, do svih mreža naše telefonije, do NIS, do apsolutno svega, a nama su ostavili i hajde ti Vučiću prodaj Resavicu nekome. Samo što bi rekao Palma, nadam se da se neće naljutiti što ću da kažem moj drug Palma – ostalo ti, Vučiću, samo uzmeš konopče da se obesiš posle Dnevnika i ništa drugo da ne uradiš. E, to sam od njega naučio, i to, nažalost, nije daleko od istine, bilo. E, danas je daleko od istine, zato što smo uspeli da napravimo normalniju i zdravu državu, da u uslovima smanjenih investicija u Evropi dođemo do gotovo dve milijarde, bez ijedne velike privatizacije.

Neću da vam se hvalim prilivom stranih investicija i ne bih se hvalio da smo uspeli da privatizujemo „Telekom", kao što su neki to radili, nego bih rekao – to ostavite po strani, računajte posebno, iako mislim da sam ja napravio grešku što to nismo uradili.

15/1 TĐ/IR 18.20 - 18.30

Neću da vam kažem - zajedno sa aerodromom imamo toliko i toliko. Ne, to što nam dođe „ap front" za aerodrom, to ću da odvojim da kažem - to smo zavredeli toliko, iako je to vredelo 50 miliona, danas smo dobili 354 miliona sa, ne znam, „konsešn fi". Ako budemo išli na taj model, biće i 600 i 700. Ostaviću to po strani, stranih direktnih investitora koje dolaze u grinfild ili braunfild investiciju imamo ovoliko, što je mnogo više od svih drugih u regionu.

Tačno je, Dragane, da svakog drugog, trećeg dana idemo da otvaramo fabrike ili potpisujemo ugovore i polako se to razvija i sve manje ćemo problema da imamo, ali i dalje mnogo problema. Samo vas molim, ja taj posao radim od ranog jutra do kasno uveče, svaki dan. Znam svaki broj. Tačno znam zašto je bolje i zašto mi je danas optimizam veći.

Treća tema koju ste pokrenuli mi unosi pesimizam i rekao bih neke crne slutnje, a ekonomija ne. Sa tim ćemo polako, ali sigurno da se izborimo i polako, ali sigurno na stabilnim nogama stvari idu bolje.

Naša „Železnica" neće skoro biti na nivou evropskih železnica. Već danas imate po privi put neke deonice za one koji ne znaju. Molim ljude da uđu u Štadlerove vozove, da odu od Novog Sada do Beograda. Jeste to i dalje sat i po vremena, možda je nekome kraće kolima, ali idite, uživaćete u najlepšim vozovima u ovom delu Evrope. Idite Beograd – Vršac, stići ćete brže nego što stižete automobilom. Idite, po prvi put ćete deonicu Beograd – Vršac brže preći vozom, nego što ćete preći automobilom. Da li je to idealno ili je to sve? Nije. Sada moramo da radimo na Koridoru 10, Beograd – Niš, pre svega što vas, naravno, Dragane najviše zanima, i to jeste za nas najvažnije i za teretni saobraćaj i za putnički saobraćaj. Moramo da radimo na pruzi za Crnu Goru. Sa Kinezima ćemo da potpisujemo. Svađa je da li je 344 ili je 327 ili je 313 miliona evra deonica Beograd – Stara Pazova, pošto Stara Pazova – Novi Sad radimo sa Rusima itd, gde smo iz različitih razloga potrošili svakako nešto više para.

Dakle, hoću da vam kažem, stvari se tu polako menjaju, ali se menjaju i, kao boga vas molim, vi idite, ako ne mogu da zamolim ljude, ako ne mogu narod da zamolim, idite da vidite kako izgleda vožnja u Štadlerovom vozu od Beograda do Novog Sada i obrnuto, iznenadićete se i sami. Videćete da imamo nešto što nismo imali. Samo što je ljudima teško da priznaju. Vama hvala što ste o tome govorili.

Ono što ja vidim, dualno obrazovanje, radimo sa kompanijama po prvi put, domaćim i stranim. U Vlasotincu, bio sam ponosan, dve nemačke kompanije i tri srpske kompanije su se dogovorile da ulažu u klince koji su majstori, koji imaju svoju radionicu, mehaničari. Ambrođo mi je rekao, državni sekretar u Švajcarskoj, imam sina koji je doktor nauka, ali imam i dvojicu sinova koji su zanatlije. Iz dualnog obrazovanja su izašli, zarađuju više od doktora nauka. To je tržište. To je Švajcerska. Na tržištu se traži automehaničar više, vodinstalater više, nego taj doktor nauka. Šta ćete? To je tržište. Što bi Maja rekla, Tito je umro, moramo na tržištu da se snađemo i moramo to da razumemo.

To polako guramo. Nećemo mi ni za 10 godina biti uspešni u dualnom obrazovanju, ali svaka firma, svaka fabrika koja u taj procesu uđe, svaka škola koja u to uđe je veliki pomak napred. Ovo je i dalje za nas neka vrsta pilot projekta, ali je veliki pomak napred i ljudi konačno to razumeju.

Ono što je najveći problem, čestitam vam na polaganju kamena temeljca i sutra ću to da uradim i u Jagodini.

15/2 TĐ/IR

Što se tiče Albanaca, tu je situacija komplikovana. Imao sam dobar razgovor sa Federikom Mogerini. Mi ćemo da nastavimo razgovore, da pokušamo da implementiramo ono što smo se dogovorili, iako ima mnogo problema. Vi morate da razumete da naš ekonomski napredak, između ostalog, zavisi i od slike kakvu šaljemo u svet, koja ne mora uvek da bude saobražena ili istovetna onome što mi želimo. Upravo zato je neophodno da nekada donesete kompromisne i teške odluke, ali sve to ima svoje granice. Zato ćemo, ja verujem, oko budžeta, pre ili posle budžeta, da otvorimo jednu raspravu po tom pitanju u Narodnoj skupštini. Danas sam na Vladi otvorio, jer neke stvari, sada vam kažem otvoreno, ne razumem. Uvek sam poziciju, ne mogu da kažem ni neprijatelj, ne mogu ni čak protivnika, druge strane u pregovorima razumeo. Ja ne razumem zašto su oni ovo uradili oko Trepče. Ja se sve vreme trudim da razumem zašto su to napravili i nikako ne mogu da shvatim. Mora da postoji nešto što neko od vas vidi, a mi ne možemo da vidimo. Danas smo imali dugu raspravu…

Znam da vi vidite, nisam ni sumnjao. Oni koji lako sve vide i sve lako prepoznaju, ti najmanje vide i od drveta šumu ne mogu da sagledaju. Svejedno, mi ćemo biti spremni da čujemo i da to vidimo. Vama hvala još jedanput i čestitam vam na još jednoj fabrici. Želim mnogo uspeha i želim Jagodincima još više posla. Znam da ima, čini mi se, pet ili šest hiljada nezaposlenih ljudi u Jagodini i moramo zajedno da radimo da taj problem rešimo u budućnosti. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Gospodine Markoviću, mogu da vas obavestim, juče smo imali razgovore sa MMF i sa Svetskom bankom, izneli smo taj problem. Naišli smo na razumevanje zbog situacije koja se dešava, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi, migracija lekara i medicinskog osoblja. Ono što smo se dogovorili, što je bio plan, u redu je da postoje te kvote koliko može da bude lekara, međutim, mislim da ćemo mi u budućnosti ići na drugo, da ćemo primati više, apsolutno više lekara i zapošljavati ih. Iz kog razloga?

Iz razloga što mi na birou nemamo nijednog specijalistu i kada neko ode iz bilo kog razloga u penziju, ili u inostranstvo, ili u privatnu praksu, ili pređe u farmaceutsku industriju, mi u tom momentu ne možemo da zaposlimo nekog drugog, jer ih nema. Jednostavno specijalista, posebno nekih specijalista za koje svi znamo, anesteziologa, radiologa, pedijatara, neurologa, a da bi imali jednog specijalistu, potrebno je minimum četiri, pet ili šest godina da prođe osnovnu specijalizaciju, a da ne pričam da se završava subspecijalizacija i drugo iskustvo koje treba da stekne. Da ne bi došli u tu situaciju, jer imamo dosta specijalista koji imaju preko 55 godina starosti, neminovno će ljudi odlaziti u penziju, i ovog roka koji nam treba, primaćemo lekare, prepoznaćemo ih, dobijaće plate, ali ono sa čim moramo da raščistimo jeste da u jednom, recimo, dvorištu imamo administraciju, nemedicinske radnike i doma zdravlja i bolnice koji rade isti posao, apsolutno isti posao.

Mislimo da za tim nemamo potrebe, da je jedna administracija dovoljna da obavi sav taj posao, a na račun toga ćemo primiti zdravstvene radnike van tih kvota, tako da mislim da će vrlo brzo to biti rešeno i prepoznato, da će dobijati platu i davati specijalizacije i nadoknaditi ono što nisu davane godinama specijalizacije, što se ljudi nisu zapošljavali. Naglašavam, radićemo to transparentno, kroz konkurse i kroz sve ono što predviđa zakon.

PREDSEDNIK: Hvala.

Izvolite.

15/3 TĐ/IR

DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vučiću, želim da vam čestitam i da se zahvalim u ime svih lokalnih samouprava. Vaš obilazak Niša i nekoliko opština i gradova u tom delu Srbije sigurno će vam olakšati plan budžeta za narednu 2017. godinu. Do sada ste vi dobijali informacije iz druge, treće ruke, a dok ste bili u Nišu, videli ste, lično, kako izgledaju opštine, kako se ubira novac u gradovima i opštinama i šta su to izvorni prihodi. Zašto postoje određeni problemi u pojedinim opštinama? Zato što se čeka da se budžet napuni od izvornih prihoda. Lokalna samouprava mora da stvori uslove i da zarađuje pare, nešto što se ne zove izvorni prihod, da stvori uslove da se prave zgrade, da se prave objekti, a da lokalna samouprava dođe do para od izgradnje objekata, poslovno-stambenog prostora po kvadratu, i to nisu baš male pare da lokalne samouprave mogu da dođu do tih para.

Ono što je najvažnije jeste da ste videli kako običan čovek živi, razgovarali ste sa običnim ljudima. Ja to znam. Meni je teško što razgovaram samo sa 80.000 stanovnika iz Jagodine, a mogu da razumem kako je vama sa sedam miliona stanovnika, da razumete sve populacije i sve probleme koje imaju građani u Srbiji.

Siguran sam da će lokalnim samoupravama biti lakše kada vam pošalju neki zahtev da nešto traže, a vi već znate da li može da se realizuje i šta su prioriteti.

16/1 MG/DP 18.30 - 18.40

Danas je najvažnije za svaku porodicu a i za budžet države grada, šta su prioriteti. Prioriteti su da ulažeš novac u nešto što ti vraća deo para, a ne da se ulaže novac u nešto što pojedinci imaju koristi a država i lokalne samouprave nemaju koristi od uloženih sredstava.

Želim da vam kažem da interesovanje stranih investitora nije opalo da dolaze u Srbiju i da mi siromaštvo možemo da smanjimo kada budemo zaposlili one nezaposlene. Ne slažem se sa pojedincima koji govore da su siromašni svi oni koji u procentu govore, danas je taj procenat, siguran sam, mnogo manji. U redu za bolesne, stare i nemoćne, ali vi imate od broja siromašnih građana 70% koji mogu da rade i da zarade novac. E to je neka budućnost gde i Vlada i gradovi u Srbiji treba da obezbede radna mesta i da ti ljudi žive od svog rada. Do sada su bila možda samo obećanja u pojedinim gradovima i opštinama, ali ja pratim ono što vi radite. Gde god ste otišli u siromašnu opštinu, vi ste rekli – ovde će biti….

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pokušaću veoma kratko uz zahvalnost za određene ideje. Inače, ti koji govore da socijalna pomoć treba da se odvoji striktno od rada, zaboravljaju da kažu da su neke od najprogresivnijih zemalja sveta upravo to povezale. Između ostalog mislim i na Vladu Dejvida Kamerona koja je to predložila, i na mnoge druge zato što je besmisleno da ako neko može da zaradi svoj novac, da mu vi dajete socijalnu pomoć da on u stvari ne bi radio.

Nemamo mi problem da bežimo od toga, izvinjavam se što Srbima i građanima Srbije govorim istinu. Mnogo mi je žao što neko drugi voli da govori kako para ima i kako će da padaju sa neba. Pare mogu da se dobiju samo kada ih mi zaradimo i zato sam zahvalan ljudima u Srbiji, jer baš zato možemo da razmišljamo o boljitku i o nečemu drugačijem u budućnosti, baš zato što su verovali u to i zato što su znali da je to ozbiljan i odgovoran program.

U pravu ste gospodine Markoviću. Imamo više firmi i fabrika u onome što mi zovemo pajp-lajn, dakle u toj liniji koja dolazi u Srbiju, nego što smo ih imali ikada. Zato ćemo u narednom periodu iz dana u dan negde da otvaramo fabrike, negde da potpisujemo ugovore. Imaćemo i nove konferencije u Hamburgu. Odatle očekujem, kao što sam rekao, veoma povoljne vesti za Nišlije, nadam se i za neke druge opštine.

Verujem da ćemo i u Jagodinu dovesti još neku fabriku i da taj broj nezaposlenih smanjimo. U Jagodini je bilo mnogo problema, kao što znate. Od pivare do danas kablova i svega drugog i nije to lako da se reši. Jer, znate, stručnjaci to nisu prodali pošto to nisu bile cementare i nije bila naftna industrija i nije bilo mnogo para da se uzme u jednom trenutku, nego je trebalo da se brine na drugačiji način. E, za to nikad rešenja nije bilo, pa su slali svoje ljude da budu konsultanti u pojedinim pivarama.

Danas nam sole pamet ovde, pa su od tih pivara uzimali po milione dinara na sebe i na svoje supružnike i nisu se mnogo uzbudili zbog toga. Ali bi zato danas da nam drže pridike i da nam drže predavanja i da nam objašnjavaju kako, šta i na koji način treba da funkcioniše.

Dakle, što se tiče prihoda, a ja ću da vam kažem. Otišli smo iz Niša, i sada zovu iz grada Niša svaki dan – gde su pare za fasade. Ali ne traže oni pare za fasade, kao što ih uređujemo u Beogradu sada. Videli ste gotovo čitavu Karađorđevu u 19 objekata, rekao bih, najružnijih, prelepih objekata, ali sa oronulim, propalim fasadama koje će da zasijaju u punom sjaju i sve ćemo da uradimo dekorativno i u svetlu.

16/2 MG/DP

Bukvalno će biti prelep Beograd. Tako i Novi Sad, tako i Niš, tako i mnoga druga mesta gde smo bili i prošli. Daćemo i za Prokuplje i za mnoga druga mesta.

Ali je problem u tome što nam oni traže te pare zato što imaju problema sa keš-floom. Rekao sam – dostavite prvi projekat, evo vam pare. Samo to molim predstavnike lokalnih samouprava. Nemojte da dajemo novac i da nam to nestane u ćupu. Dajte projekat, mi ćemo da nadziremo da vidimo da li je to urađeno, novac ćete da dobijete. I to je ono što će Vlada Srbije da traži. Zato moramo da budemo strogi, zato moramo da insistiramo na tome jer bez toga, plašim se da ćemo samo da uđemo u još veće probleme. Vama još jednom hvala i na pažnji i na tome što podržavate to što radimo.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Dragan Marković je hteo komentar samo.

DRAGAN MARKOVIĆ: Malo pre mi je isteklo vreme, nisam rekao da u Fabrici elektroindustrije u Nišu, dok ova Vlada nije napravljena, tamo gde su bili pogoni za proizvodnju, otvorena je kafana, predsedniče Vlade i otvarali su kafane po pogonima gde su radnici zapošljavali.

Ja se radujem, gde god se odnosi neka fabrika, posebno sam se radovao da je u fabrikama zaustavljeno da se otvaraju kafane, već nova radna mesta, kao što ste vi otvorili u Fabrici elektroindustrija Niš, bivšoj fabrici i tu će sada biti zaposleno nekoliko stotina radnika. Tako se domaćinski radi i ja nikada i moja partija Jedinstvena Srbija, neće vas podržati, niti će vas podržavati ako bi vi ličili na neke koji su pre bili, da se hvale suficitom. Nabrojali ste nekoliko fabrika koje su prodate, niste rekli i da je Bogoljubu Kariću otet „Mobtel" i da milijardu i trista miliona evra su otišle pare za plate i za nešto drugo, a ne u nove fabrike, u nove objekte, u nove investicije kao što to radi ova Vlada i vi na čelu ove Vlade.

Ja želim ….

Ti bre, koji dobacuješ stalno, ti si upropastio sve fabrike gde si bio stečajni upravnik. I hvalio si se kako si izveo iz stečaja fabrike prodavajući mašine i nekretnine u tim fabrikama. Pa kad izađeš bre, ti iz stečaja treba da kažeš – evo, izašli smo iz stečaja na način što smo povećali proizvodnju, na način što smo zaposlili veći broj radnika. Pa nije to tvoja dedovina da si prodavao fabrike i preduzeća i samo dobacuješ.

PREDSEDNIK: Hvala poslaniče.

Hvala, izvinjavam se.

PREDSEDNIK: Sačekajte poslaniče Miliću, samo da prođe ovaj performans, ovo je interesantno.

Izvinjavam se poslaniku Markoviću, nadam se da je bilo sve uredu.

(Dragan Marković: Nismo mi ista kategorija.)

Izvolite, reč ima narodni poslanik Nenad Milić.

NENAD MILIĆ: Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege poslanici, teško je u ovakvom žamoru govoriti.

Naravno da su ekonomska pitanja najvažnija pitanja i za Vladu i za građane ove zemlje. Od toga koliko je uspešna Vlada u ekonomskim pitanjima, zavisi koliko dobro ili koliko loše žive ljudi, ali mislim da postoji nešto što je osnova ekonomskih mera, a to je politika.

Ovu zemlju nisu uništile loše ekonomske mere, nije je uništila loša poreska politika, poreske stope, nego je uništila loša politika. Danas smo na 75%

16/3 MG/DP

BDP iz 1989. godine. Svi mi zajedno, svi. Nisam nešto posebno kompetentan za ekonomske teme, pa neću da ulazim u detalje, ali je to jedan stravičan podatak.

To nije uzrok loše ekonomije, to je uzrok loše politike. Predsednik naše poslaničke grupe je pre dva i po meseca, kada je ovde birana Vlada pitao o najvažnijim političkim temama, šta mislite.

Nažalost samo dva i po meseca posle toga u političkom smislu meni se čini kao da je prošlo dve godine, toliko su se stvari ubrzale. Te teme koje su tada bile aktuelne danas su višestruko aktuelnije, bez želje da unosim neki nemir, mislim da smo ponovo na nekoj državnoj prekretnici.

17/1 AL/BM 18.40 – 18.50

Čini mi se da je Srbija ponovo u situaciji da dobrano razmisli i pametno odluči kojim putem želi da ide.

Evo, pokušaću ukratko, pošto već ističe vreme, da vam kažem šta. Pre svega, mislim na odnos prema Kosovu. O tome smo puno govorili. Jedina primedba i to ne vama, nego vašim saradnicima je ovo što se malopre rekli, slika koju šaljemo u svet i rečnik kojim se obraćaju, mislim da je stvarno, ali vi ste predsednik Vlade, i vi ste i za to odgovorni.

Ono što je važnije pitanje, to je odnos prema Rusiji. Poglavlja nisu otvorena zbog neusaglašavanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU. Tu smo obavezu preuzeli.

Ministar inostranih poslova ove zemlje je rekao – nećemo da uvodimo sankcije i tačka. Ako je to slika koju šaljemo u svet, a ja vas pitam - da li je to i vaš stav, da li je to slika ove Vlade, šta nam je alternativa?

Posle toga nećemo u EU ako nas ucenjuju za Kosovo, sad nećemo ni ako nas ucenjuju za Rusiju. Šta je politika ove zemlje?

Nastaviću u sledećih tri minuta, nema nikakvi problema. Hvala.

PREDSEDNIK: Mogli ste još deset sekundi.

NENAD MILIĆ: Da, deset sekundi, ali mislim da je premijer razumeo šta sam hteo da pitam.

PREDSEDNIK: U redu.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja sam vas odlično razumeo i zato ćemo na inicijativu Vlade da uvodimo raspravu o tome u narednoj Skupštini Republike Srbije, zato što to jesu ozbiljna pitanja.

Za jednu stvar ste apsolutno u pravu, da bez uspešne politike nema uspešne ekonomije. Samo uspešna politika može da vas dovede do dobre, stabilne i naprednije ekonomije. Zato što jesmo imali uspešniju politiku u prethodne dve godine, a danas imamo stabilniju i bolju ekonomsku situaciju. Zato danas nismo pred bankrotom kao što smo bili.

Vi ste u pravu da su teški izazovi pred nama. Za jednu stvar niste ni tehnički, ni suštinski, ali to nije suštinsko pitanje. Bio bih nefer ako bih rekao, da se uhvatim za tu rečenicu, a to je da poglavlja nisu otvorena zbog toga što nismo uslove iz Poglavlja 31, a to je usaglašavanje sa preporukama, odlukama i rešenjima EU. Nije to razlog.

Razlog zašto poglavlja nisu otvorena u oktobru, ne znamo da li će biti do kraja godine, je dijalog sa Prištinom. Dakle, da niko nema iluzija u Narodnoj skupštini Republike Srbije da je neki drugi razlog - nije. Ja vam otvoreno kažem šta je. Dakle, razlog je implementacija sporazuma sa Prištinom.

Sa naše strane postoji jedan suštinski problem, za koji bih voleo da čujem i vaš stav i u ovom drugom vašem javljanju, i stav LDP kao što ćemo da čujemo posle toga i stav DSS i kao što smo čuli i DS, i SDS, itd.

Dakle, samo hoću da mi kažete – a šta je to što mislite da je najbolje za Srbiju da uradimo, jer ja mislim da radimo najbolje za Srbiju? Mislim da mi izvlačimo maksimum za Srbiju. Reći ću vam i zašto. Zato što gledamo da se ne junačimo, da ne dajemo izjave kakve daje prištinska strana, ali kao što znate mi smo tu u veoma teškoj poziciji, 22 od 27 ili 23 od 28 zemalja EU, u zavisnosti od toga da li računate Britaniju ili ne, su priznale nezavisnost Kosova. One u tim razgovorima, ma koliko da govore da su statusno neutralni, zna se u kom smeru stvari idu.

17/2 AL/BM

Ja pitam – a šta nam je alternativa? Mi sa jedne strane smo pritisnuti onima koji kažu – napustite taj put, što je vrlo neodgovorno. Srbija jeste na evropskom putu i ostaće na evropskom putu.

(Boško Obradović dobacuje.)

Ima vas mnogo neodgovornih. Niste jedini neodgovorni. Nemojte da uzimate…

(Boško Obradović: …Pedeset posto naroda. To je većina naroda.)

Pošto dobacuju nešto o većini naroda, što se većine naroda tiče, pitali smo narod i narod je većinski dramatično drugačiji od onoga što vi mislite rekao.

(Poslanici Dveri dobacuju.)

E, sada, nemojte da vičete i da dobacujete, zato što snaga argumenata vaših ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već snagom znanja, vaspitanja i ponešto i da naučite.

Vama, gospodine Miliću, da odgovorim, pošto ste na ozbiljan način pitanje postavili i ozbiljno ću da vam i odgovorim. Da, zabrinut sam. Ako zbog nečega brinem već nedeljama i mesecima, samo zbog toga brinem. Stvari se, tačno je i u pravu ste, usložnjavaju, nisu lakše. Naprotiv, protekom vremena su komplikovanije.

Nije kriv ministar spoljnih poslova, ja sam kriv, da budemo pošteni. Ja sam rekao da dok sam predsednik Vlade Srbija će se nalaziti na evropskom putu i Srbija će činiti sve ono što može da bude čvrsto na evropskom putu zbog sebe, ne zbog 27 ili 28 drugih zemalja, već zato što želimo da pripadamo tom tipu društva, zato što želimo sebe da menjamo.

Ja sam dodao, gospodine Miliću, da dok sam predsednik Vlade nećemo voditi sankcije Ruskoj Federaciji, što ne znači da neka druga Vlada neće doneti drugačiju odluku. Mislim da ne bi bilo fer da u ovoj situaciji i u ovakvim trenucima uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji. Mislim da mi kao zemlja nemamo ni razloga za to, nemamo ni naš interes da tako nešto uradimo. Da budem iskren, ne bi bilo fer ni prema prijateljskom ruskom narodu, jer ne znam da su nam neko veliko zlo učinili. Ne znam kako bismo i čime bismo to mogli da opravdamo.

Sa jedne strane, to nije pozicija balansiranja. Mi ne idemo u evroazijski savez, mi idemo u EU. Naša politika je po tom pitanju jasna.

Sa druge strane, molimo naše evropske partnere i molimo sve druge da razumeju i naš odnos i prema Ruskoj Federaciji i prema ruskom narodu, to su naši tradicionalni prijatelji, i do sada smo to uspevali. Da li ćemo to uspevati i u buduće? Nenade, nikakav problem, doći će neko ko će to bolje da definiše nego ova Vlada i ja sa tim nemam nikakav problem. Do sada smo uspevali i mislim da je to veoma važno.

(Saša Radulović aplaudira.)

Vi što se tako nepristojno smejete, dobacujete i mislite da besmislenim aplauzima u nekom trenutku nekoga prekidate na bilo koji način…

(Saša Radulović: Lako je junačiti se kad se isključi mikrofon. Junak samo takav, ugasi sve ostale.)

Nemojte da vičete. Nepristojnost.

PREDSEDNIK: Sedite poslaniče. U stvari, ne morate. Možete i da trčite i igrate, samo malo tiše.

ALEKSANDAR VUČIĆ: …Neučtivost nije problem što vam je karakteristika.

(Saša Radulović: Što ne izađete negde na duel?)

17/3 AL/BM

Samo da vam kažem da biste znali kakav je to junak, to je čovek koji sada na čudan način aplaudira, a ja nisam Slavica Đukić Dejanović. Sa vama na duel treba Slavica Đukić Dejanović da izađe. To je jedino rešenje za vas, da vam iskreno kažem.

Tema nije demografija, verujte mi.

Želim da kažem i drugim opozicionim kolegama da namerno ovaj čovek odugovlači i namerno ovo pravi da recimo radikali ne bi mogli da dobiju pravo na reč i neki drugi i to sve vreme namerno radi.

Da vam ispričam dragi prijatelji, biće vam zanimljivo da znate i još neki detalj, sem svega što znate o različitim marifetlucima, pljačkama koje su sprovodili od BIP-a do „Kalifornije". Ima jedna druga stvar. Znate li šta je uradio sa svojim vozačima, koje je za šest meseci petoricu promenio? Znate li kako je sa njima razgovarao? Sa njima je razgovarao na sledeći način – tako što kada mu kaže vozač „dobar dan", on uključi telefon i kaže njegovoj sekretarici – „kažite ovome dobar dan pored mene". Sada vi dragi građani razmislite sa kim mi imamo posla i o čemu se ovde radi. Ovo što sam vam ispričao svaki njegov vozač će da vam potvrdi.

18/1 JČ/SM 18.50-19.00

Izvinjavam se gospodinu Miliću zbog nepristojnog ponašanja pojedinih poslanika, ali šta da radite, to vaspitanje valjda se stiče u osnovnoj školi, kod kuće, neki su te časove preskočili.

Dakle, gospodine Miliću, mislim da ćemo morati da o tome razgovaramo, ako imate bolji predlog, molio bih vas da mi kažete. Jedva čekam da to čujem zato što svaki bolji predlog u odnosu na politiku koju smo vodili oberučke bismo prihvatili. Samo vas molim da mi taj predlog ne bude taj da se odreknemo interesa koje smo već ostvarivali, koje smo mogli da ostvarujemo i od kojeg građani Srbije zarađuju novac i od kojih mi isplaćujemo i plate u javnom sektoru i penzije.

Molim vas da to imate u vidu, hvala vam na, rekao bih, postavljanju pitanja u dobroj veri i želji da nešto uradimo zajedno i zajednički što bi bilo dobro i korisno za našu zemlju. Hvala još jednom.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Milić.

NENAD MILIĆ: Kako i može drugačije, nego u dobroj veri. Verujem da su ovde svi u dobroj veri, čak i oni koji nisu u pravu, po mom mišljenju, tako da, čak i vaši bivši ministri sa kojima se sada kao nešto svađate, sa mog aspekta, vi ste tu za mene jedna grupa istih. Ali, mislim da su suviše ozbiljne teme da bi se na ovaj način bavili i pravili cirkus od parlamenta, zaista nema nikakve potrebe.

Zahvaljujem vam se, i vi ste ozbiljno odgovarali, ali mislim da je suviše kratko vreme da bi o tim temama mogli u ova tri minuta. Ali, da, vi ste u ekspozeu, kada ste nam odgovarali na pitanja o Kosovu, rekli da je dogovor i razgovor sa Kosovom jedini put koji Srbija može da ima, da je sve drugo glupo. Ja se apsolutno slažem. Mi nemamo drugog izbora, nego sa se uz posredovanje Evropske unije dogovorimo sa Kosovom, bez obzira što piše i šta pisalo u okvirima, ali bilo to danas, za pet godina ili deset, mi ćemo morati da se dogovorimo, jer tamo žive ljudi. Nema drugog izbora i nema drugog rešenja što se tiče Kosova.

Što se tiče međunarodnih odnosa, situacija je mnogo komplikovanija. Srbija je strateški, i to ste tada rekli, opredeljena za Evropsku uniju. Prema tome, to je strategija, kada je nešto strategija, to je prvenstveno i cilj. Izvinjavam se ako sam gospodina Dačića prozvao, nisam video tu vašu izjavu, video sam izjavu gospodina Dačića. Nisam ni malo oduševljen time što ste mi trenutno rekli, jer mislim da ako je nešto strateški cilj Srbije, nije krivica Srbije, naravno, ali ta dva cilja su suprotstavljena. To se desilo od kraja avgusta do danas.

Naša želja da budemo dobri sa Evropskom unijom i sa Rusijom više nije realna. To su međunarodni odnosi, to sa Srbijom nema nikakve veze. To je, priznaću ja, legitimna želja Rusije da ponovo bude svetska velesila. Ona pokušava da se vrati na svetsku scenu, sve je to odlično, ja samo ne vidim Srbiju na toj strani. Mislim da to za Srbiju nije dobro i da mi moramo da se opredelimo o tome. Da smo se do sada strateški, da je ova Skupština, vaša Vlada, prethodni sazivi nikada nisu govorili o političkoj neutralnosti Srbije, govorili smo o vojnoj doduše, ali o političkoj nikad. Politički smo vrlo jasno orijentisani u svim dokumentima, u svim kampanjama, u svim izjavama za pristupanje EU.

Šta ćemo da radimo kada dođe do kolizije ta dva interesa? U redu, naravno da je interes zemlje da trguje i sa Rusijom, bez obzira što su Rusi nama uveli sankcije devedesetih. Ne volim to – ljubav, ne znam šta, mržnja u politici. Ti odnosi u politici mi nisu bliski, mislim da se tu radi o interesima. Naravno da nije naš interes da uvedemo sankcije Rusiji, to niko ne spori, ali je mnogo veća šteta koja će se desiti u ovoj zemlji, ukoliko to ne učinimo.

18/2 JČ/SM

PREDSEDNIK: Hvala, imate još komentar posle.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Samo momenat, da li se neko javio da odgovori Nenadu Miliću?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želeo sam da ne odgovorim sada, da bi bio bar još jedan poslanik, pa ću onda u odgovoru njemu odgovoriti i vama, gospodine Miliću, na ovo drugo što ste govorili, ako vam to ne smeta. Hvala.

PREDSEDNIK: Onima koji se smeju, upućujem ih na Poslovnik. Samo produžavam vreme zato što je jedna od poslaničkih grupa sve vreme ometala poslanike u ovom procesu, tako da neću završiti u 19,00 časova, da bi DSS imao priliku da postavi pitanje. Porazgovarajte sa poslaničkom grupom koja je od ovog postavljenog pitanja napravila Šou Ben Hila. Izvolite.

MILAN LAPČEVIĆ: Mislim da danas razgovaramo na ozbiljan način.

(Boško Obradović: Dajte još sat vremena.)

PREDSEDNIK: Nismo na pijaci.

(Boško Obradović: Znači plašite se.)

Imam beskrajno razumevanja za vas. Znači, bilo koja pijaca, može i novosadska, može i čačanska.

Idemo iz početka, vratiću vam sekunde.

MILAN LAPČEVIĆ: Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije" na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče" i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

PREDSEDNIK: Vreme, hvala.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

18/3 JČ/SM

ALEKSANDAR VUČIĆ: Naravno, poslednja dva govornika su iz različitih uglova o tome govorili i to, čini mi se, na najbolji način govori o ozbiljnosti i odgovornosti pozicije u kojoj se nalazi Vlada Srbije.

Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, o kojem ste toliko govorili, potpisan je Sporazum sa sve zvezdicom i fus notom. Čekajte, vi govorite o Fondu za zapadni Balkan, meni govorite, za koga znate da znam bar nešto šta se zbivalo u ovoj zemlji koji odlično pamti.

19/1 JJ/VZ 19.00-19.10

Pa, vi ste potpisali CEFT-u, koja je deset puta značajniji sporazum. Ma ne deset, hiljadu puta značajni sporazum od Fonda za zapadnim Balkan, CEFT-a je potpisana sa Kosovom. Ja sam to kritikovao u Parlamentu i sad da vam kažem, koristimo to što ste vi uradili sa CEFT-om da budemo najjači u CEFT-i.

Danas bih, da sam bio na vašem mestu potpisao taj sporazum. Vi danas kritikujete nešto što je 100 puta manje od CEFT-e i nešto što je urađeno sa zvezdicom i fusnotom, u skladu sa svim pravilima koje smo sami doneli. O čemu govorite? Pa, kakvo je to licemerje? To je vrsta najgoreg političkog licemerja. Evo, meni nije teško da vam kažem, podržavam to što ste potpisali CEFT-u. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što, u Prištini kako mi kažemo, ili kako Nenad Milić kaže na Kosovu, mi plasiramo 700 miliona evra naše robe i to ne pričamo o Srbima na severu, već pričam južno od Ibra. Od toga žive mnoge fabrike.

Bio sam nedavno u Leskovcu. Kako se zove kompanija za proizvodnju crepa i građevinskog materijala? Mislim da nisam pogrešio „Mladost". Zapošljava čovek nove ljude. Gde izvozi? Izvozi u Albaniju i Prištinu. Ja ga pitam, šta treba mi da uradimo za tebe, kao država? On kaže, ništa samo nastavite da vodite takvu politiku, ja ću sada da uzmem još više tržišta u Albaniji i da zarađujem još više para i da zapošljavam više Srba u Leskovcu.

Isto mi je to rekao i Aleksić, kada sam bio u Vranju, u „Alfa plamu", „Metal feran matura" takođe isto su mi to rekli. Ja sam taj koji podržavam izvoz naših proizvoda svuda, ja sam taj koji podržavam trgovinu i boriću se za slobodan protok ljudi, roba i usluga. Miliću ovo i vama govorimo, zato što ste tu upravu, potreban nam je slobodan protok ljudi, roba i usluga. Pa, vi ste za ovo govorili da smo priznali nezavisno Kosova. Pa, kako možete to da izgovarate, a vi ste potpisali CEFT-u godinama unazad, koji je 100 puta važniji sporazum od Fonda za zapadni Balkan. Sa Kosovom. Ne, nego sa UNMIK administracijom. Ma, nije šija, nego vrat, a mi smo potpisali sa zvezdicom i fusnotom onako kako je Skupština Srbije odredila da treba da se potpisuje. I, još vam piše, bez prejudiciranja konačnog rešenja, u skladu sa rezolucijom UN. E, to je velika razlika nije to moja interpretacija, nego uzmite pa pročitajte šta piše, uzmite pa pročitajte šta piše.

Je li vam to sa onim, još da me obavestite – gde je moj brat, u međuvremenu kupio neku novu kafanu. Pošto ste prošli put izašli sa tim da se raspitam gde je i šta. Samo da vam kažem nije, niti će ikada da kupi, ni to, ni bilo šta drugo.

Samo tek toliko da vam kažem, i to ću svaki put da vam govorim, zato što se tako ne razgovara. Mi ovde treba da razgovaramo na ozbiljan način. Ako hoćete da razgovaramo na ozbiljan način i da vidimo šta nam je politika i šta nam je činiti, a ne da razgovaramo – ej, vi ste izdajnici, ej, vi ste mnogo velike patriote. Ne dam vam da budete veći rodoljubi od bilo koga u ovoj sali. Kao, što neću da kažem da smo mi veći rodoljubi, jer mislim da smo odgovorni i ozbiljni, ne dam vama da kažete da više volite Kosovo, nego što ga volim ja.

Na Kosovu znam svako srpsko selo i u svakom srpskom selu sam boravio. U svakom srpskom selu i nikome neću da dozvoli više, nego što ga volim ja. I, za Srbe na KiM se borim svakoga dana, u svakom razgovoru, na svaki mogući način i cela Vlada Srbije, ali to ne znači da ne treba da imamo sa Albancima dobre odnose. Zato što mi moramo pored njih da živimo. Mi moramo da živimo pored njih, onaj ko to ne razume, poješće ga vreme, političko vreme. Ništa loše ne mislim. Mi moramo da zarađujemo novac.

19/2 JJ/VZ

Zašto sam ja pričao o Nišu? U Nišu će, kako bi to naš narod rekao, da se sjate svi putevi, kao što je bilo nekada – svi putevi vode u Rim, sada će da bude – svi putevi vode u Niš. Bukvalno. Ja mislim da je to, ja to nisam lagao naš narod u Nišu. Kada kroz Niš, samo me saslušajte, kada kroz Niš bude prolazio istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj.

U pravu ste, prolazio je i u vaše vreme, samo što je to bila poneka ćuprija i veoma loša kaldrma i loš put, a sad će pun profil auto-puta da prođe, sve ono o čemu ste i pričali i sve ono što nikada niste ispunili. Ali, ne brinite došao je neko umesto vas sve to da ispuni. Ka jugu imaćemo auto-put takođe južni krak Koridora 10. Imaćemo jugoistočni ka Prištini, ka Draču i to je sve nešto što je veoma, veoma važno za nas.

Onaj ko to ne vidi, ne znam kako bih to i šta bih mogao, niti želim niti mogu da vam kažem bilo šta loše, mislim da je to politika koja je neodgovarajuća i koju je već progutalo vreme.

Što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa. Zaštita naših nacionalnih interesa je u tome, prvo, da sačuvamo bezbednost za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Drugo je, dobra i bolja ekonomija za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Da li imamo problema? Imamo. Da li za nijansu ide bolje? Za nijansu ide bolje. Treća stvar koja je za nas važna, to je da to za nas, za dobar deo sveta neće, ali za nas je bila i uvek će biti Srbija. Četvrto, ono što je takođe veoma važno, to je da pokušamo da sa Albancima gradimo dobre odnose i da imamo dobru trgovinu, dobre ekonomske odnose, a zašto ne i političke, ako možemo. Ne ide nam najbolje, sa Albanijom ide relativno dobro, sa Prištinom ne ide dobro, zato što oni imaju neke svoje unutrašnje razloge.

Voleo bih da ide bolje i hvalio bih se ovde da ide bolje zato što bi nam to donelo više novca, jer bi oni mnogo više prolazili kroz centralnu Srbiju nego što prolaze danas, a danas tražimo, mi im tražimo posebne potvrde da im izdajemo, milion muka, i mi ponekad nepotrebnih napravili, upravo se plašeći ovakve vrste kritike u parlamentu i na drugim mestima. O njima da ne govorim, koji vole da stave svoj pečat i ne znam šta već, našta god stignu, na trotoaru će to da ispisuju još malo i na putevima i na auto-putevima i time zaustavljaju protok kapitala ljudi, roba i usluga, ja ću za to da se borim. Mislim da je to dobra politika za Srbe na Kosovu, jer Srbi na Kosovu hoće da žive lepo sa komšijama Albancima, posebno u centralnom Kosovu gde su nezaštićeni.

Nije gospodine Lapčeviću, nezavisno Kosovo proglašeno i podržano od strane velikih zapadnih sila ni juče ni prekjuče, nego u vreme kada ste vi vodili Vladu Srbije. Vaša reakcija je tada bila, skočićemo jedan dan da vidimo imamo li nesrbe naše sugrađane, što nikada neću da dozvolim da se u Srbiji dogodi, dok sam predsednik Vlade i dok se za bilo šta pitam. A šta je bilo sa Srbima na Kosovu? Šta je za njih učinjeno? Pa, ništa. To je bio sav rezultat. To je bila cela politika. Mislim da se u tome razlikujemo i mislim da su ovo mnogo bolji rezultati i da je ovo rezultat ozbiljnog i odgovornog pristupa kakav ćemo da imamo i u buduće. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Jadranka Joksimović.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem se, predsednice.

Pošto sam ja u ime Vlade Republike Srbije potpisala u Pragu prošle godine ovaj dokument, odnosno osnivanje Fonda za zapadni Balkan, tj. osnivanje Statuta Fonda za zapadni Balkan, i slušala juče zaista na veliko moje političko razočarenje obmane koje su ceo dan bile prisutne u ovom parlamentu od strane različitih poslaničkih grupa i političkih grupa prema građanima Srbije u pogledu onoga šta je

19/3 JJ/VZ

Vlada Republike Srbije uradila potpisujući ovaj Statut Fonda za zapadni Balkan, onda moram samo da zamolim sve naravno predstavnike i kolege iz različitih političkih grupacija da se na bave onim što je najgore i u politici i u životu, a to je interpretacija interpretacija, već ako postoje dokumenti onda bi bilo dobro da ih pročitate. Ako biste pročitali dokumenta i to originalna, izvorna dokumenta onda biste videli ne samo što postoji fusnota i ono obeležavanje koje smo dogovorili dosta ranije, već da postoji u članu tri i dostavljena interpretativna izjava koju sam lično dostavila i koju ću za rad interesa građana Srbije, i koja je postala sastavni deo ovog dokumenta.

20/1 BD/CG 19.10-19.20

Samo činjenicom da su druge države koje su potpisale ovaj dokument prihvatile našu interpretativnu izjavu kao integralni deo ovog dokumenta, čak su na neki način, ako hoćete, i relativizovale svoj odnos i priznanje u onom smislu Kosova kao nezavisne države.

Dakle, tekst interpretativne izjave glasi: „Budući da je teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova, sa zvezdicom, na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, sa zvezdicom, niti se time između Republike Srbije i Kosova, sa zvezdicom, formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije u ugovornom pravu, kojom je regulisana materija zaključena izvršenjem međunarodnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, sa zvezdicom, kao ni nadležnost i ovlašćenja Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, sa zvezdicom, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu, sa zvezdicom, preduzmu prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma se ne može smatrati validnom ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti, koje su rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN, kako su određene Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu". To je tekst.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Milan Lapčević.

MILAN LAPČEVIĆ: Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

20/2 BD/CG

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

PRESEDNIK: Hvala, poslaniče.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pošto je ovo moje poslednje obraćanje danas, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste pitanja postavljali, koliko vidim, pet je opozicionih poslaničkih grupa postavljalo.

Nekoliko stvari. Upravo ste govorili suprotno od onoga što sam ja pričao. Ja nisam rekao da sam veći patriota, nego sam rekao da vi niste veći i da nikome drugom neću da dozvolim da bude veći rodoljub od nas i ništa više od toga. Naprotiv, pledirao sam na to da se odgovorno i ozbiljno ponašamo i da donosimo odgovorna i ozbiljna rešenja.

Voleo bih da odete sada i da objasnite za 5.800 radnika opštinskih kojima plaćamo plate, da oni ne postoje, i da su oni fikcija i da su izmišljeni.

(Marko Atlagić: I meni je rekao da ne postojim.)

Da, i vama, gospodine Atlagiću, i vi ste nepostojeći profesor, pošto predajete u Kosovskoj Mitrovici, a i vama plaćamo platu, ali, šta ćete.

Tačno je, pokušaću da budem sasvim ozbiljan i da se ne igram političkih igara, tačno je da Srbija nema onoliko koliko bismo mi voleli na tom delu naše teritorije, nema. Mnogo je razloga, od Prizrenske lige do danas. Više bih imao ja vama da kažem nego vi meni. Mnogo bismo imali obojica da kažemo nekim drugima pre nas i nekim drugima mnogo pre nas. Ali, pre svega, nemojte da smetnete sa uma da nešto ne sme da nam bude mantra ni politička, niti bilo kakva drugačija, jer je mnogo licemerja i najlakše mi je da danas govorim – Kosovo je srce Srbije, živelo ne znam šta sve, ti Albanci, treba ih proterati, skloniti. To su gluposti.

Samo mislim da kada mi pokažete ko će od nas ovde da ode da živi u Glogovac ili Štimlje ili Suvu Reku, onda ćemo moći o nečemu ozbiljnijem da razgovaramo. Do tada možemo da govorimo o opstanku Srba u srpskim sredinama.

Nemojte da vas podsećam da su neki dobijali glasove u Prekazu i Uniku i da su imali više glasova nego u mnogim drugim mestima u centralnoj Srbiji, što je sve bilo nerealno i što je sve bilo neozbiljno.

Dakle, naš je posao da pomognemo našem narodu. Ja, pravo da vam kažem, bio sam i u Glogovcu, bio sam i u Orahovcu i u Mališevu i u Štimlju i u Suvoj Reci i u Zrzu između Prizrena i Đakovice, za razliku od 99,999% Srba. Ali, moram da vam kažem nešto, tamo ne bih živeo, a znam da ne biste ni vi i niko drugi u ovoj sali i ne pada nam na pamet da tamo živimo. Izabrali smo lepša mesta u kojima ćemo danas da živimo. Hajde da o tome govorimo istinito i iskreno.

Da li vi stvarno mislite da će neko u Glogovcu da kaže da to nije nezavisno Kosovo, u Glogovcu u kojem smo sa jedinicom žandarmerije i 1997. i 1998. godine uspevali da držimo opštinsku upravu sa četiri čoveka, kao što znate, gde su nam popreko i uzduž radili i Voja Živković i Miladin Ivanović Staljin itd, dobri ljudi, dobri političari bili za to vreme? Žestoko su se borili zato što su znali da ne možemo to sve da sačuvamo. Da li je tako, Steviću, bilo?

(Zvonimir Stević: Da.)

Znali su koliko to nije bilo realno i utoliko su se snažnije i jače tukli. Ja vam pričam o jednom dalekom periodu koji mi nešto stariji u politici i dalje pamtimo i znamo ga dobro. Ljudi, da se pogledamo lepo i da kažemo da li ima i jedan od nas ovde koji hoće tamo da živi? Ima li i jedan od nas koji neće to da iskoristi i da kaže – evo me na Gazimestanu, da govorim nešto protiv ne znam koga? Protiv koga, protiv čega? Na Gazimestan odemo na Vidovdan 28. juna. Kad još odemo na Gazimestan?

20/3 BD/CG

Znamo li da u svim mestima oko Gazimestana žive Albanci? Imamo, hajde ovamo, da kažete, u Obiliću, u opštini imamo Plemetinu, ovamo Prilužje, koje već pripada Vučitrnu, Babin Most imamo još ovamo. Bresje smo izgubili, i to je sve i nemamo više ništa. Da li je tako? Pa, tako je. Što to ne kažemo našem narodu? Zato što 90% Srba misli da su to čista srpska mesta. Ne, nisu, na našu žalost nisu i ne vašom i ne mojom krivicom, kao što znate.

21/1 TĐ/MĆ 19.20 – 19.30

Hajde da sagledamo stvari realno. Šta je to što možemo da uradimo? Možemo da brinemo o našem narodu, da brinemo o bezbednosti, sigurnosti našeg naroda, da brinemo o njihovom ekonomskom prosperitetu, da kažemo – super što ste doneli takvu besmislenu odluku o Trepči, ne možete da je sprovedete, ali ćemo i mi da imamo problema, jer sad ne možemo da uvezemo eksploziv za Trepču, a treba nam eksploziv za rudnike, da ne misle ljudi da nam treba eksploziv za nešto drugo, treba nam eksploziv za rudnike.

Dakle, hoću da vam kažem, hajde da mi svoje ciljeve postavimo realnije. Hajde lepo, Srbi, da se zapitamo i da ne šaljemo tuđu decu negde, nego da kažemo šta je to šta je realno, šta je to što možemo da ostvarimo. Ne biste verovali koliko se žestoko borimo za to da te ciljeve koje možemo za tih stotinu i nešto hiljada ljudi naših koji danas žive na KiM da za njih nešto učinimo i od toga više njih žive južno od Ibra nego severno od Ibra, a severno od Ibra imamo kompaktnu teritoriju. A šta ćemo da kažemo našem domaćinu u Klokotu i Donjoj Budrigi koji je izložen na milost i nemilost albanskom komšiji? On traži da mi razgovaramo u Briselu. On traži da mi pregovaramo.

Rekli ste malopre nešto oko CEFTA. Samo pogledajte. Nemojte da smetnete s uma jednu stvar, ako je Milan, ako nisam pogrešio, izvinjavam se, nisam pogrešio, Milane, nemojte da smetnete s uma jednu stvar, mi smo prvi put, a danas bih potpisao to, tada ne bih, kada ste potpisivali CEFTA, tada smo prvi put kao posebno carinsko područje izdvojili teritoriju Kosova, od tada sve što naše robe uđe na Kosovo to je nama izvoz. Ja svaki put vodim računa kada o tome govorim i ne kažem izvoz na Kosovo, ako ste primetili, nego govorim izvoz u Prištinu, ako ste primetili. Iako bi bilo normalno da kažem izvoz na Kosovo, jer nam to od CEFTA, od tog sporazuma ide.

Šta je bila vaša alternativa? Nije bilo. Šta je naša danas? Nema je. Da zaštitimo koliko možemo, tvrdo, da zaštitimo narod, ali ljudi mi tamo moramo da budemo prisutni na tržištu, moramo ekonomijom i našom robom da budemo prisutni, mi možemo da budemo zemlja koja ima najprisutniju robu i u Prištini, i u Prizrenu i u Peći. Ljudi, to moraju da budu naši novi ciljevi i naša nova politika. Ko to neće da razume, i ne govorim vama, taj ne misli dobro i ne ponaša se odgovorno i ozbiljno prema svojoj zemlji i svi znate da sam u pravu, samo što nikome ne odgovara da to kaže.

Ja sam hteo u Niš da pozovem i neke ministre iz privremenih institucija, tzv. kosovske vlade i onda su mi rekli – nemoj, navući ćeš samo džabe gnev. Hteo sam samo sve da ih dovedem u Niš i da pokažemo, da kažemo – ej, ljudi hoćemo od Niša da napravimo centar regiona, hoćemo da vidimo kako da ubrzamo trgovinu, prolaz preko administrativne linije, kako vi kažete, granice. Da li vi stvarno mislite malopre, kad Jadranki govorite, da će oni da priznaju da to nije nezavisno Kosovo? Pa priznala ih Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska i ne znam ko, pa neće nikada. Neće nikada, a mi im ne damo da uđu u UN. Mi im ne damo da uđu UNESKO. Mi štitimo to kao svoju teritoriju u skladu sa Ustavom na koji smo položili zakletvu i borimo se za taj Ustav koliko god možemo. Dajte da istini pogledamo u oči. Njih je realno, oni dodaju naravno, njih je realno dole oko milion i po. Nema ih više.

Hoćete ja da vam kažem u čemu su sada igre oko crnogorske demarkacije, kao i sa turskom viznom liberalizacijom? Suština je da ni jedni ni drugi ne dobiju viznu liberalizaciju jer u roku od godinu dana 300 hiljada Albanaca bi sa Kosova napustilo Kosovo i zato to neće, i to uslovljavaju demarkacijom sa Crnom Gorom za šta moraju da glasaju Srbi, a Srbi za to ne mogu nikad da glasaju zato što bi time de fakto

21/2 TĐ/MĆ

priznali nezavisnost Kosova. I tu vam je igra svih, kao što Turcima sada neće da daju viznu liberalizaciju, iako bi to nama odgovaralo zbog neuporedivo većih prihoda itd, i naravno da se to sve uklopilo i u naš evropski put i u sve drugo.

To su mnogo ozbiljnije i mnogo veće teme o kojima mi moramo ovde da razgovaramo. I zato je to Milić pokrenuo malopre. I zato moramo otvoreno o tome da razgovaramo. I da vam kažemo šta još tu postoji. Ja sam spreman i za zatvorenu sednicu, da vam kažemo šta sve znamo o nekim drugim stvarima, da biste bili upoznati i da biste mogli da rasuđujete, a ne da se to pojavi sutradan u novinama.

(Goran Bogdanović: Sve to znamo.)

Super. Ukoliko to sve znate, voleo bih da sam video ranije neka bolja rešenja i voleo bih da sam video nešto više racionalne politike, kao što bih voleo i danas na „Horizontu" vidim… Možda smo videli ili možda nismo, ali vašu politiku su građani na Kosovu oceni tako što su vam dali jedan ili dva posto, a nama 62%, tako da mu to na isto dođe, kako god okrenete, i to govorim o Srbima na Kosovu i Metohiji.

(Nenad Milić: Ovaj čovek nije glasao.)

Da, kao što ste govorili o tome da je glasao čovek koji je star 140 godina i ispostavilo se da je glasao čovek od 40 godina, pa mu niste dali da glasa samo zato što je glasao za SNS i čovek je iz Kosovskog Pomoravlja. Dobro, takav je vaš odnos. U pravu ste, neko drugi je kriv. Vi ste odlični, narod vas mnogo voli, samo se na glasačkom listiću nešto čudno desi, i to je neki problem ozbiljan i ja prihvatam da je to suština.

Još jedanput, želim da vam se zahvalim potpuno uveren da ćemo u budućnosti moći da otvorimo dijalog i po tim najvažnijim, ključnim političkim pitanjima koja će da znače i bolju ekonomiju za građane Srbije. Hvala svima na pažnji, poštovani narodni poslanici.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem predsedniku Vlade što je uvažio parlament i što je zaista iscrpno i najduže do sada odgovarao na poslanička pitanja poslanika većine i još više poslanika opozicije i što smo na njegov lični zahtev produžili rad da bi poslanička grupa DSS imala priliku da postavi pitanja.

Ovim završavamo ovaj deo sednice.

Obaveštavam poslanike da nastavljamo sa radom u utorak 1. novembra u 10.00 časova. Hvala vam.

(Poslanička pitanja u oktobru Sajt Skupštine Srbije, četvrtak, 27. oktobar 2016.)

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---